Štetno za Ameriku: Pelosijeva posetom Tajvanu dala Kini odrešene ruke
© AP Photo / Taiwan Ministry of Foreign Affairs via APNensi Pelosi napušta Tajvan.
© AP Photo / Taiwan Ministry of Foreign Affairs via AP
Pratite nas
Poseta Nensi Pelosi Tajvanu ne samo da je dodatno narušila odnose Pekinga i Vašingtona, već Kina više nema nikakve potrebe da poštuje bilo kakve prethodne dogovore o tome kako će tretirati ovo ostrvo i na koji način će rešavati tajvansko pitanje, ocenjuje diplomata u penziji Zoran Milivojević.
Pratite Sputnjik i na letovanju
Sputnjik Srbija neometano možete čitati širom Evrope na mobilnoj aplikaciji koju ćete pronaći OVDE. Aplikaciju takođe možete preuzeti i putem linka apkfab.com
Kako kaže, činjenica da je predsednica Predstavničkog doma, uprkos brojnim upozorenjima iz Pekinga, ipak otišla na Tajvan, predstavlja ozbiljnu provokaciju Kine, a najbolji dokaz za to je reakcija generalnog sekretara UN Antonija Gutereša koji je osudio tu posetu, upravo imajući u vidu jasan stav kineske strane.
Kini date odrešene ruke
Ta poseta će, upozorava Milivojević, sasvim sigurno dovesti u pitanje dalji razvoj kinesko-američkih odnosa, koji su ovim potezom SAD pretrpeli ozbiljnu štetu.
„Ne verujem da će doći do potpunog prekida diplomatskih odnosa dveju zemalja, ali mislim da će oni biti svedeni na najmanju meru, budući da ovakav potez predstavlja arogantnu demonstraciju političko-vojnih potencijala SAD, za koje Vašington i dalje misli da su na visokom nivou. Ali, ovaj potez će takođe za posledicu imati i daleko veće angažovanje Pekinga prema Tajvanu u budućnosti, u smislu njegovog priključenja Kini“, smatra iskusni diplomata.
Kina je, dodaje, izbegla da uđe u zamku direktne konfrontacije, ali je zadržala pravo da ubuduće odlučuje o tretmanu Tajvana kao dela svog unutrašnjeg pitanja, bez obzira na stav Amerike da se održi „status kvo“ i da se Tajvan ne može priključiti Kini nasilnim putem.
„Posle ovog akta taj stav Vašingtona više nema težinu, a Kina ima odrešene ruke da odlučuje o budućnosti Tajvana kao dela svoje teritorije“, uveren je Milivojević.
Reintegracija bez nasilja
Spoljnopolitički urednik američkog časopisa „Hronikls” Srđa Trifković ne misli da će se Kina odlučiti na vojnu opciju kada je Tajvan u pitanju, iako je oštra retorika na snazi još od 1949. godine.
„Tajvan je, premda neuporedivo manji od Kine, ekonomska super sila sa oružanim sistemima prvog reda. Vojni i politički rizici takvog poteza bili bi previsoki i ne verujem da Si Đinping na duge staze ozbiljno razmišlja o toj opciji. Pre mislim da se on nada tome da će sa daljim jačanjem Kine i njenog uticaja na region kao prvorazredne evroazijske sile, naprosto da privuče Tajvan u proces bliže reintegracije bez nasilja“, ocenjuje Trifković.
Međutim, kako dodaje, ukoliko kineski predsednik zaista ne odgovori oštro na posetu Pelosijeve Tajvanu, postoji opasnost da izgubi kredibilitet:
„Sa druge strane, Si Đinpingu je jako stalo do stabilnosti, a jasno je da bi eventualna eskalacija ili ratni sukob bio izvor maksimalne nestabilnosti. Tako da u ovom trenutku on zapravo nema dobre opcije, tim pre jer se sprema za izbor za treći mandat. Mislim da u trenutku kada unutar partijskog vrha stvara konsenzus za tu značajnu odluku, sebi ne može da dopusti luksuz da ulazi u neki otvoreni klinč sa Amerikom. U tom smislu ne očekujem da se bilo šta značajno desi”.
Izrežirano neslaganje Bele kuće i Pelosijeve
Ne znače mnogo, kaže naš sagovornik, ni upozorenja iz Bele kuće.
„Mislim da je sve bilo izrežirano i da su oni praktično dali „zeleno svetlo“ Nensi Pelosi da ide na Tajvan, jer im je upravo bilo stalo do toga da kineskog predsednika dovedu u situaciju da sa jedne strane mora da preti oštrim merama, dok sa druge strane nema na raspolaganju mere koje opet ne bi bile toliko oštre da na duže straze poljuljaju njegove pozicije unutar partije“, kaže Srđa Trifković.
Sličnog stava je i Zoran Milivojević koji povodom pokušaja Bajdenove administracije da se ogradi od posete Pelosijeve Tajvanu podseća na to da je u Americi na snazi predsednički sistem.
„U tom smislu argumenti Bele kuće da su oni bili protiv posete Pelosi Tajvanu, ali da nisu mogli da je spreče, deluju neubedljivo. Tim pre jer Pelosi pripada istoj političkoj strukturi, odnosno partiji kojoj pripada i predsednik Bajden, i zastupa istu politiku. Zato se ovaj potez može posmatrati kao deo zajedničke strategije da se demonstrira američka sila i prisutnost u tom delu sveta“, veruje Milivojević.
Kako dodaje, dovoljno je pogledati da Pelosi posetila Japan, Južnu Koreju i Singapur, zemlje koje su uvele sankcije Rusiji i u potpunosti slede američku strategiju na globalnom planu, kao i Maleziju, očigledno u pokušaju da se ta velika muslimanska zemlja privoli na tu stranu, pre svega zbog Indonezije
„Ceo taj put je bio demonstracija američke strategije i politike na Pacifiku usmerene protiv Kine. Dakle, reč je o demonstraciji američke spoljnopolitičke doktrine na čijem čelu su demokrate – i Bajden i Nensi Pelosi, a deo te strategije koji može biti opasan je orijentacija na intervencionizam, koji bi tu strategiju u praksi trebalo da dopuni“, navodi Milivojević.
Nema, zaključuje diplomata, nikakve razlike u stavovima Predstavničkog doma američkog Kongresa i Bele kuće, već je ograđivanje Bajdenovih ljudi od posete Nensi Pelosi Tajvanu bio pokušaj da se stvori izlazna varijanta, odnosno prostor za dalju komunikaciju Vašingtona i Pekinga.
Predsednica Predstavničkog doma američkog Kongresa Nensi Pelosi u utorak uveče je doletela u Tajpej, a u sredu ujutru imala je sastanak sa šefom tajvanske administracije Cai Ing-venom. Ovo je njena prva poseta Tajvanu od 1997. godine. Američka administracija, koju je kineski lider upozorio da „igranjem vatrom rizikuje da se opeče“, uverila je Peking u svoju privrženost politici „jedne Kine“ i ogradila se od posete, rekavši da Pelosijeva sama donosi odluke.
Kina smatra Tajvan svojom provincijom i uvek se protivi svakom kontaktu između predstavnika Tajpeja i aktuelnih zvaničnika, posebno visokih zvaničnika, ili vojske iz zemalja sa kojima Peking ima uspostavljene diplomatske odnose.