Tigar od papira i igranje vatrom: Zašto Nensi Pelosi provocira Kinu posetom Tajvanu?
© AP Photo / Uncredited
Pratite nas
Rat Amerike i Kine povodom Tajvana, koji se zasad vodi samo rečima, bukti sve žešće. I stigao je na opasnu raskrsnicu na kakvoj do sada još nije bio: ili će Amerika popustiti, ili će Kina morati da sprovede u delo svoje pretnje. Od putnih planova jedne korumpirane starice možda zavisi sudbina čitavog sveta.
Nensi Pelosi, 82-godišnja predsednica Predstavničkog doma američkog Kongresa, čije se bogatstvo uvećavalo s rastom njenog uticaja u Demokratskoj partiji i sada iznosi više od 114 miliona dolara, u nedelju je pošla na turneju po Indo-Pacifiku koja „uključuje posete Singapuru, Maleziji, Južnoj Koreji i Japanu“.
Nesmotreni Bajden
No, nije zbog toga ona izazvala međunarodnu pažnju i strepnje, već zbog posete koja nije uključena u spomenuti niz. Što ne znači i da je iz njega definitivno isključena.
Da će Pelosi usput posetiti i Tajvan najpre su nezvanično najavili „Fajnenšel tajms“ i „Politiko“, a onda su ove nezvanične najave neformalno potvrdili i predsednik SAD Džo Bajden i sama Nensi Pelosi.
„Vojska misli da to nije dobra ideja u ovom trenutku“, otkrio je Bajden – „nesmotreno“, oceniće „Vašington post“ – da bi Pelosi potom pojasnila da vojska „brine da bi Kinezi mogli da sruše avion“ s njenom delegacijom. I još je provokativno napomenula: „Za nas je važno da iskažemo podršku Tajvanu.“
Crvene linije
Ova nenajavljeno-najavljena poseta Nensi Pelosi – nakon njene prethodne najavljene posete koja je u aprilu otkazana jer je dobila kovid – izazvala je ozbiljnu reakciju Kine. Utoliko ozbiljniju što je Amerikancima sasvim nedavno saopšteno gde se nalaze kineske crvene linije, pored ostalog, baš u vezi sa Tajvanom. Učinio je to na samitu G20 u Indoneziji kineski šef diplomatije Vang Ji tokom pet sati razgovora s državnim sekretarom Entonijem Blinkenom, upozorivši ga da će im odnosi „upasti u ćorsokak“ ako budu testirali crvenu liniju oko Tajvana – a Amerikanci su ipak odlučili da to učine.
Kolumnista „Vašington posta“ Džoš Rogin, pozivajući se na svoje diplomatske izvore, uoči polaska Nensi Pelosi put Azije najavio je da će je taj put uistinu odvesti i na Tajvan, a otkrio je i da „Bajdenova administracija i vojska SAD pripremaju podršku tom putovanju“. Dok će magazin „Tajm“ tome dodati da će za obezbeđenje njenog leta biti upotrebljeni i avijacija i mornarica i svi ostali prateći sistemi Pentagona.
Te je stoga savršeno očigledno zašto je komentator kineskog „Global tajmsa“ Hu Siđin pripretio: „Ako američki lovci budu u pratnji aviona Pelosijeve, to je invazija. Kineska armija ima pravo da prisilno otera i njen avion i američke lovce, pa i tako što će ispaliti hice upozorenja... A ako to ne bude dovoljno, onda ih oborite.“
„Spremni za rat!“, poručila je i 80. armija Narodnooslobodilačke armije Kine na svom zvaničnom kanalu na društvenoj mreži Veibo, i u takvoj su atmosferi predsednici SAD i Kine, Džo Bajden i Si Đinping, telefonom razgovarali dva sata i 17 minuta.
Najvažnija kineska poruka upozorenja objavljena je u neobično oštrom saopštenju iz Pekinga u kome su citirane Sijeve reči: „Više od milijardu i 400 miliona Kineza spremno je da odlučno brani nacionalni suverenitet i teritorijalni integritet Kine... Ko se igra s vatrom, od vatre će i nastradati. Nadam se da američka strana ovo jasno razume.“
Ratno huškanje
Sa američke strane, međutim, umesto razuma – dodatno ratno huškanje, u čemu dve američke partije postižu redak konsenzus.
Bivši državni sekretar i direktor CIA-e Majk Pompeo, tako, podržao je odlazak Nensi Pelosi na Tajvan uz zastrašujući stav da bi odustajanje, bezmalo, bilo kapitulacija: „Bajdenova administracija iskazala bi veoma opasnu slabost ako bi se povinovala Komunističkoj partiji Kine. Mi nismo ničija satelitska država. Ovo je pitanje za dve suverene nacije – Ameriku i Tajvan.“
„Pelosi mora da ode na Tajvan“, zahtevao i konzervativni (antitrampovski) magazin „Nešenel rivju“ u uredničkom komentaru. A senatorka Marša Blekburn ukazaće zlokobno i da su „kineski državni mediji predložili da avion Nensi Pelosi bude srušen ako bude putovala na Tajvan. To bi bila direktna objava rata. SAD ne prihvataju spoljnopolitičke zahteve komunističke Kine ili bilo kog drugog ratobornog siledžije.“
„Jedna jedina varnica može da zapali ovu eksplozivnu situaciju u krizu koja eskalira do vojnog sukoba“, opominje „Njujork tajms“, samo naizgled miroljubivo, jer u nastavku preporučuje reprizu ukrajinskog scenarija: „SAD treba da ubrzaju isporuke oružja i odobre prodaju dodatnih količina kako bi ojačali sposobnost Tajvana da se odbrani.“
Što će reći da je najrazumnije zazvučao bivši predsednik SAD Donald Tramp, koji je poručio:
„Zašto se Nensi Pelosi meša u odnose Kine i Tajvana osim da bi napravila probleme i još novca, moguće, uz insajdersko trgovanje i informacije za njenog prevarantskog muža. Sve što ona dodirne pretvori se u haos i nevolje, i kineska zbrka je poslednje u šta bi ona trebalo da se meša – ona će je samo još dodatno pogoršati. Luda Nensi samo se ubacuje i izaziva veliki sukob i mržnju. Ona je takva nevolja!“
CNN je u ponedeljak, 1. avgusta, najavio da ta nevolja stiže na Tajvan.
A „Global tajms“ poručuje: „Nemojte da kažete da vas nismo upozorili.“ I prognozira da će „Tajvanski moreuz biti mesto na kome će SAD konačno pokazati svoje pravo lice tigra od papira“.
Provokacije iz Vašingtona
Kako će Amerika odreagovati na upozorenja iz Kine? Zašto Nensi Pelosi provocira Peking? I da li sukob dve vodeće ekonomije sveta ipak može da bude izbegnut?
O ovim su pitanjima u „Novom Sputnjik poretku“ razgovarali diplomata Zoran Milivojević i dr Aleksandar Mitić, naučni saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu i osnivač Centra za strateške alternative.
„Situacija je veoma napeta već izvesno vreme, budući da su u poslednjih nekoliko meseci Sjedinjene Države intenzivirale svoja nastojanja da provociraju Kinu. A poseta Nensi Pelosi utoliko je provokativnija što je ona treći najviši funkcioner vlasti u Vašintonu te stoga njena putovanja moraju da budu obezbeđena i vojnom pratnjom,“ ukazuje Aleksandar Mitić. „Kinezi su im poručili – nemojte reći da vas nismo upozorili. To je izuzetno ozbiljna poruka, imajući u vidu da je ista formulacija upotrebljena i 1952. uoči sukoba na granici sa Indijom, i 1979. prilikom sukoba s Vijetnamom.“
„Posetom Nensi Pelosi Tajvanu dovodi se u pitanje ono što je osnova kinesko-američkih odnosa, a to je politika jedne Kine, odnosno, dovodi se u pitanje njen suverenitet i teritorijalni integritet. Pritom, na Tajvanu se insistira zato što je upravo tu i najsnažnija pozicija koju Amerika ima za svoj pokušaj urušavanja Kine,“ objašnjava Zoran Milivojević.
Ukrajinski scenario
„Amerika nastavlja da oružjem snabdeva Tajvan, a priznala je i da su njeni vojni instruktori prisutni na ostrvu i da obučavaju tajvansku vojsku“, komentariše Aleksandar Mitić posete bivših američkih bezbednosnih zvaničnika Tajvanu koje su naročito učestale u poslednjim mesecima kada su tamo, jedni za drugima, boravili penzionisani admiral Majk Malen, bivši načelnik Generalštaba američke vojske, Mišel Flornoj, podsekretarka za politiku odbrane u Obaminoj administraciji, Majk Pompeo, bivši direktor CIA-e, Mark Esper, bivši šef Pentagona...
„Istovremeno“, dodaje Mitić, „SAD guraju i evropske države u konfrontaciju s Kinom. Litvanija je u tome isprednjačila otvaranjem diplomatskog predstavništva Tajvana, a tamo su učestalo počele da odlaze i delegacije Evropske unije. Kada sagledaju sve ove poteze zajedno, Kinezi tumače da Amerikanci, povodom Tajvana, pokušavaju da urade isto ono što su uradili sa Ukrajinom u odnosu na Rusiju. U prilog tom tumačenju ide i formiranje AUKUS-a, kao i novi Strateški koncept NATO-a u kome je Kina, po prvi put, zvanično definisana kao sistemski izazov.“
Te se upravo zato, zaključuje Zoran Milivojević, „kao i u Ukrajini, i na Tajvanu sada 'lomi' svetski poredak... Amerika smatra Kinu za svog glavnog spoljnopolitičkog rivala, dok je, s druge strane, upravo iz tog razloga, kao i zbog uloge Kine u uspostavljanju novog, multipolarnog međunarodnog poretka, Pekingu sad i više nego ranije potrebno da potvrdi svoj suverenitet i teritorijalni integritet. Zato je sad situacija naročito opasna. I utoliko je opasnija što se Amerika nalazi u slobodnom padu a to ne želi da prihvati, te zato nema dobru izlaznu strategiju iz situacije u kojoj se nalazi.“
