„Kartončići i potvrdice“: Novi pokušaj Prištine da zagorča život Srbima
18:13 30.07.2022 (Osveženo: 13:11 26.08.2022)
© Sputnik / Dejan SimićJedan od prepoznatljivih murala u centru grada
© Sputnik / Dejan Simić
Pratite nas
Nepriznavanje ličnih dokumenata izdatih od države Srbije prilikom dolaska na Kosovo i Metohiju je pokušaj prištinskih vlasti da Srbe prinude da počnu da traže dokumenta takozvanog Kosova i time im dodatno zagorča život. Osim te namere Priština bi ujedno da pošalje i političku poruku Beogradu o tome ko se pita na Kosovu.
Uz ovu ocenu, profesor Pravnog fakulteta univerziteta u Kosovskoj Mitrovici, dr Dušan Čelić, napominje da će nova odluka prištinskih vlasti dodatno zakomplikovati život Srba u južnoj srpskoj pokrajini.
Prema toj odluci, od 1. avgusta svi koji poseduju lične karte izdate od strane Republike Srbije, a koji ulaze na Kosovo i Metohiju moraće da poseduju i deklaracioni list. Iako to nije predviđeno Briselskim dijalogom, bez toga, kako najavljuju iz Prištine, niko neće moći da pređe administrativnu liniju samo sa dokumentima države Srbije.
To bi, prema oceni vlasti u Beogradu, moglo da dovede do ozbiljnog povećanja tenzija. Ministar spoljnih poslova Republike Srbije Nikola Selaković kaže da to što albanska strana na Kosovu i Metohiji bukvalno priprema pakao u narednim danima izaziva ozbiljnu zabrinutost.
Sa predstavnicima Srba iz južne srpske pokrajine sastaće se predsednik Srbije Aleksandar Vučić, a najavljeno je da će se sutra uveče, uoči početka primene sporne odluke, obratiti javnosti.
Komplikovanje života
Na pitanje kako je zamišljeno sprovođenje te odluke, Čelić za Sputnjik kaže da prema onom što je poznato, svim građanima Srbije koji budu ulazili na teritoriju pokrajine biće izdavane posebne priznanice, kartoni, koji će zamenjivati srpske lične karte. Dakle, oni tim aktom zapravo poručuju Srbiji da ne priznaju lična dokumenta svih građana, bez obzura da li oni žive na KiM, ili dolaze nekim poslom, ili je reč o raseljenima sa Kosova i Methoije, ili o onima koji rade, uče ili studiraju na KiM pa zato putuju u južnu srpsku pokrajinu.
Profesor Pravnog fakulteta napominje da pravno gledano, izdavanje ličnih isprava spada u domen ovlašćenja države koja je jedino vlasna da izdaje lična dokumenta ili eventualno onog organa koji država ovlasti. S obzirom na to da na teritoriji KiM država Srbija nije ovlastila nikoga da izdaje lična dokumenta, ne samo lične karte, nego ni pasoše, saobraćajna dokumenta, to je, zapravo, poruka Prištine da je ona prisvojila taj rezervisani državni domen za sebe, kaže naš sagovornik.
Prinuditi Srbe da uzmu prištinska dokumenta
© Sputnik / Lola ĐorđevićNepriznavanjem ličnih karata izdatih od držasve Srbije Priština bi da je istisne sa Kosova i Metohije i dodatno zakomplikuje život Srbima
Nepriznavanjem ličnih karata izdatih od držasve Srbije Priština bi da je istisne sa Kosova i Metohije i dodatno zakomplikuje život Srbima
© Sputnik / Lola Đorđević
„Ti kartončići, te isprave, odnosno potvrdice koje oni budu izdavali važiće uz lične karte i to će biti dokument na osnovu koga će ljudi moći da se kreću. Sada se postavlja pitanje koliko će one važiti. Najavili su da će to biti 90 dana, pa će ljudi ponovo morati da vade ta privremena dokumenta što dodatno zagorčava život ljudima koji žive na Kosovu i Metohiji“, objašnjava Čelić.
A to je, u stvari, i bila namera Prištine da dodatno zakomplikuje već dovoljno komplikovan i težak položaj Srba na Kosovi i Metohiji.
„To, zapravo, predstavlja jednu prinudu da ljudi krenu da vade dokumenta takozvanog Kosova. Znači da oni koji to nemaju da to urade da bi izbegli nove birokratske prepreke koje im Priština nameće i zapravo to znači da se nad građanima koji žive na KiM vrši prinuda da srpske lične karte zamene takozvanim kosovskim ličnim kartama“, jasan je Čelić.
Na pitanje u kojoj meri možemo očekivati dodatne tenzije od 1. avgusta, on kaže da možemo da pretpostavimo da će prvo biti velike gužve na prelazima, jer svakom putniku mora biti izdat novi dokument od strane samozvanih vlasti u Prištini.
Dodatna eskalacija
„Prvo je to vrsta maltretiranja. Drugo je poruka koja je ne samo na nivou simbolike da srpske lične karte više ne važe, da ih vlasti u Prištini više ne priznaju. Treće, da je taj, kako kažu, dokument privremenog karaktera što znači da je pitanje šta sledi posle. Imajući u vidu dosadašnju praksu Prištine, naravno da samo možemo dodatno da očekjemio samo eskalaciju“, ocena je Čelića.
Kada govori o tome može li se očekivati neki vid otpora tome od strane Srba na KiM, ima li potencijala za to na severu, naš sagovornik je skeptičan da bi do toga moglo da dođe.
„Moram da priznam i da kažem da je to sve manje i manje. Od Briselskog sporazuma 2013. sve manje i manje, zbog toga što narod na teritoriji KiM, naročito na severu, od početka tog brisleskog procesa vidi sve manje i manje institucija svoje države na severnom delu teritorije Kosova i Metohije. To je obespokojavajuće i ne utiče mobilizatorski na narod, tako da ja mislim da je taj potencijal za organizovan otpor sve manji i manji“, kaže sagovornik Sputnjika.
Odgovor države
U svakom slučaju, kaže, biće to problem za građane u svakodnevnom životu, ali i na pravno-polotičkom nivou, jer vlasti takozvanog Kosova uzurpiraju pravo koje je isključivo u rukama države Republike Srbije i poručuju da su oni suvereni, da vlasti Srbije nemaju ništa s tim.
Videćemo kakav će biti odgovor države, koja mora da pošalje poruku ljudima da oni nisu sami, kaže Čelić koji smatra da Brisleski sporazum nije doneo ništa Srbima i da bi trebalo razmisli o nekom novom formatu razgovora i o afirmaciji Rezolucije 1244 i rešenja koje ona predviđa.