Kako je Bakir posle toliko godina uspeo da „zgrozi i šokira“ Amerikance
18:31 28.07.2022 (Osveženo: 18:58 28.07.2022)
© AP Photo / Geert Vanden Wijngaert
Pratite nas
SAD su procenile da nije uputno prećutati Bakirove pretnje jer one ovaj put nisu bile usmerene samo na konstitutivne narode već i međunarodnu zajednicu, pa i strane ambasade. Mi ne znamo da li su oni dobili putem mejla pretnje od anonimnih pošiljalaca. Mislim da se i to dogodilo.
Ovako za Sputnjik „šok i zgražavanje“ američke ambasade u BiH povodom ratnohuškačkih izjava Bakira Izetbegovića objašnjava dekan Fakulteta za bezbednost iz Banjaluke Predrag Ćeranić
Izjava Izetbegovića o prebrojavanju za rat upotrebljivih Bošnjaka nije novina, a po težini rečenog ne spada ni u one najskandaloznije. Kada je pre samo nekoliko meseci Muhamed Velić nabrajao „Municija u Konjicu i Goraždu! Haubice u Travniku! Ručni bacači u Hadžićima!, konzul BiH u Frankfurtu otpozdravljao sa „alahu ekber“, a Fahrudin Radonjić sa "Milorade nismo ti mi Bakir. Nema podele bez rata"- niko nije reagovao. Da li se SAD spoznala opasnost od radikalnog islamizma ili je po sredi nešto drugačija igra?
Namere nisu iskrene
U iskrenost SAD u osudi Bakira Izetbegovića, Ćeranić ne veruje. Da je iskrena, kaže, nju bi pratile i određene mere, a ne bi joj se povlađivalo.
„Terorizam je odavno postao oruđe u geopolitici kako bi se realizovali određeni politički ciljevi. Tako je i ovde u BiH. Jednima je zaista dozvoljeno sve, pa i da prete institucijama međunarodne zajednice, a da ne budu sankcionisani, dok je jedna politička rečenica Milorada Dodika dovoljan podstrek da se oglase i obe ambasade i OHR“.
Prvi je podlegao Šmit
Izjava koja je šokirala i zgrozila američku ambasadu u BiH, kaže Ćeranić, samo je jedna u nizu ratnohuškačkih i pretećih izjava koje dolaze iz srca političkog Sarajeva, ali razlog što je uspela da probudi SAD iz dubokog sna je što se ovoga puta Izebegović nije libio da pretnju uputi čak i institucijama međunarodne zajednice oličene u američkoj, britanskoj ambasadi, i OHR.
„Radi se o kontinuitetu pretnji i pritisaka koje su i ovaj put dale rezultat. Kristijan Šmit je odustao od namere da nametne deo mera koje je planirao, a fokusirao se i zadržao samo na tehničkim detaljima koje idu u prilog SDA. Ako su se pretnje jednom pokazale uspešnim, zašto ih Izetbegović opet ne bi primenio ako bude potrebno'?
Šta bi sa listom podrške?
U BiH međunarodna zajednica primenjuje dvostruke standarde - jedni, kaže, važe za političke predstavnike Bošnjaka, a drugi za predstavnike Srba i Hrvata.
Izricanje presude Radovanu Karadžiću pred Žalbenim većem suda u Hagu
© AP Photo / Peter Dejong
„Setimo se široke liste podrške licima koja su dovođena u vezu sa haškim beguncima kojima su oduzimana dokumenta i nad kojima je primenjivano nasilje. Nakon što je stvorena Islamska država, nekoliko stotina mladića iz BiH otišlo je da ratuje na račun najpoznatijih terorističkih organizacija. Da li je pravljena lista mreže podrške u BiH, da li se za nekim, i jednim važniji članom tragalo i kakve su bile sankcije od strane pravosnažnih organa'?“
.
Teroristi DAEŠ-a blizu granice Turske i Sirije
© AFP 2023 / ALBARAKA NEWS
Šta bi bilo da je Dodik isto uradio?
Denis Šulić, potpredsednik Narodne skupštine RS, kaže da se američka ambasada po prvi put oglasila, ali sramežljivo, i bez jasnog stava po ovom pitanju.
„Ne mogu oni biti zgroženi na izjave koje su konstanta u delovanju političkog Sarajeva i koje idu od pretnji proizvodnjom haubica do konstatacija da ovo nije 1991. Ostali su nemi i na prijem generala tzv. Armije BiH u Predsedništvu BiH koji su organizovali Komšić i Džeferović. Zamislite kakva bi reakcija bila da je Dodik primio generale Vojske RS u Predsedništvo BiH. Ovde je jasno, a na to stalno ukazujemo, da je deo međunarodne zajednice koji dolazi sa Zapada više nego pristrastan“.
Umesto deo rešenja, postali deo problema
Umesto da bude deo mira, faktor stabilnosti, i posrednik u prevazilaženju problema nakon ratnih dejstava, međunarodna zajednica je, kaže, svojim delovanjem u BiH još više produbila ionako krhku saradnju između naroda i politika.
Kristijan Šmit, poslanik Bundestaga koji će zameniti Valentina Incka dosadašnjeg prvog čoveka Kancelarije OHR u BiH
„Ovde imamo radikalni islamizam političkog Sarajeva pod tutorstvom određenog dela međunarodne zajednice koji misli da će kroz tu saradnju rešiti svoje probleme na međunarodnom nivou. Mislim da međunarodna zajednica, posebno OHR, treba da ode, a zapadni deo ove zajednice ostavi BiH na miru kako bi ljudi unutar BiH rešavali probleme na način na koje se rešavaju u svim drugim modernim zemljama u svetu“, kaže Šulić.
Oni bi i Zapadu okrenuli leđa
Dok je stav RS dijalog i razgovor o svim bitnim temama koje tište građane u RS i Federaciji BiH, političari u političkom Sarajevu pokazuju spremnost da žrtvuju mir zarad dostizanja ciljeva koje nisu mogli ostvariti devedestih godina.
Bošnjačke zastave na protestu u Sarajevu, 4. maja 2018. godine
© AP Photo / Amel Emric
„Ne sumnjam da bi, kada bi ostvarili svoje političke ciljeve, okrenuli leđa istom tom Zapadu i počeli njima da zadaju glavobolje i probleme“.
Hoće li Bakir biti sankcionisan?
Izostanak adekvatne reakcije predstavnika međunarodne zajednice na goruće probleme u BiH, nije novina, kaže Ćeranić.
„Oni su zgroženi, oni su šokirani i nikom ništa. Kada je, pak, reč o Dodiku onda su svi saglasni, onda mu se preti, konačno Dodik je i došao na listu sankcija SAD. Hoće li Bakir sada biti sankcionisan od strane SAD? Hoće li on doći na crnu listu? Ne verujem“, zaključuje naš sagovornik.
.jpg){kind=link}