Vučić: Relativizacija događaja Drugog svetskog rata nikada neće biti politika Srbije /video/
10:20 27.07.2022 (Osveženo: 13:11 26.08.2022)
© Tanjug / STRAHINJA ACIMOVIC
Pratite nas
Danas smo svedoci brojih pokušaja relativizacije događaja Drugog svetskog rata, a to ne može da bude politika sadašnjosti ni Evrope, ni sveta, a Srbije nikada neće biti, poručio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić na svečanosti povodom početka izvođenja mera zaštite na objektu Centralne kule Memorijalnog centra "Staro sajmište".
Pratite Sputnjik i na letovanju
Sputnjik Srbija neometano možete čitati širom Evrope na mobilnoj aplikaciji koju ćete pronaći OVDE. Aplikaciju takođe možete preuzeti i putem linka apkfab.com
„Želim da vam kažem veliko „izvini“. Izvinite zbog toga što je ova zgrada iza mene u takvom stanju i što gotovo 80 godina nismo vodili računa o svojoj prošlosti i nismo brinuli ni o svojoj budućnosti“, rekao je on obraćajući se preživelima stradanja najtežih zločina i zločina genocida tokom Drugog svetskog rata.
Primetio je da nas je istorija naučila da ništa nije nemoguće, i zato moramo da pamtimo sve žrtve, uvek.
"Naš istorijski zadatak je da u centru modernog Beograda gajimo sećanje na naše sugrađane, Jevreje, Srbe i sve druge, stradale bez ikakvog razloga od zločinačke ruke okupatora", rekao je Vučić, dodajući da će svako ko makar samo prođe pored Starog sajmišta, videti šta se tu dešavalo.
"I svako ko ima makar i mrvu čovečnosti, gledaće drugim očima svet oko sebe, nakon posete Sajmištu", naglasio je predsednik Srbije, navodeći da će kroz dokumenta, fotografije, biti predstavljene sve činjenice kako se niko nikad ne bi našao da kaže da se tako nešto nije dogodilo na Starom sajmištu, ili da je sve to mit.
Vučić je podsetio da je "Staro sajmište" za kulturno dobro proglašeno tek 9. jula 1987.godine, na naštu sramotu.
"Na našu sramotu, za 30 godina od tada, a ukupno 78 godina, imali smo preča posla, nego da se bavimo žrtvama, koje nisu bile mnogo važne ili su ostavljanje po strani, zarad dnevnopolitičkih ciljeva, ili da se negde nekone ne bismo zamerili", rekao je Vučić.
Kako je poručio, mora se iskreno reći da je sadašnje stanje "Starog sajmišta", koje je vidno zapušteno, posledica našeg odnosa i nebrige, još od 1945. godine.
"Ovo je slika i prilika naše sramote, neodgovornog i nepoštenog odnosa", naglasio je predsednik Srbije.
Ukazao je da su brojne generacije političkih lidera još iz komunističkog vremena, ignorisirale stradalnike logora, te da je bilo mnogo obećanja da će to mesto biti privedeno nameni kako bismo se svi sećali žrtava, ali da to nisu pratila dela.
"Kao da nikada nismo mogli da raspetljamo komlikovane odnose, jer je uvek bilo lakše okrenuti glavu i ne rešavati probleme. Deo po deo toga sada rešavamo, i to nije pitanje novca, nego energije. Uradili smo nešto dobro za sve građane, Srbe, Jevreje, Rome, Hrvate, Slovake, Mađare Bošnjake... Vraćajući dug prema precima, opominjemo potomke šta ne smeju da dozvole da im se dogodi", rekao je Vučić.
Dodao je da ljudsko zlo ne poznaje granice i prisutno je svuda, ali da zato i mi, Srbi, kada tražimo od drugih da ne ćute i da priznaju,da govore o zločinima nad nama, moramo budemo dovoljno odgovorni i ozbiljni, i da uvek otvoreni i jasno osudimo i one koji su u naše ime činili zločine nad drugima.
"Samo tako moći ćemo da gradimo poverenje i dođemo do pomirenja", rekao je Vučić.
Rekao je i da je imao čast i sreću da poznaje i više puta sretne velikog Šimona Peresa, koji je rekao da „šest miliona naših ljudi, Jevreja, živi u našim srcima, mi smo đihove oči koje se sećaju, koji vodimo užasne scene koje su videli, i one će ostati upamćene onako kako su se dogodile".
„Ima mnogo toga što možemo da naučimo od jevrejskog naroda. Nažalost tih šest miliona Jevreja moramo dodati milione očiju Srba, Roma, koji su ubijani na stratištima ovde", rekao je on.
Ukazao je i na generala Ajzenhauera koji je procenio da buduće generacije neće verovati koji su se zločini sve dogodili i zato je naredio filmskim ekipima koje su pratile oslobađanje Aušvica da snime sve odmah, jer će se, kako je kazao, na putu istorije naći neko kopile koje će reći da se to nikada nije desilo.
Mi narodi i građani Srbije i potomci žrtava ne možemo, ne smemo i nećemo više da ćutimo o "Starom sajmištu", poručio je Vučić.
On je rekao da je logor "Staro sajmište" zatvoren krajem jula 1944. i da je od kraja Drugog svetskog rata, u trenutku kada je NDH de fakto prestala da postoji na ovim prostorima, sve do danas istina o ovom logoru bila sahranjena, kako je istakao, pod teškim naslagama zaborava.
"Danas na 78. godišnjicu ukidanja logora mi ga konačno, neko bi rekao figurativno, a ja bih rekao i stvarno - oslobađamo. Počinjemo da obnavljamo sećanje na logor tako što počinjemo da rekonstruišemo centralnu kulu, njegov ikonični simbol", istakao je predsednik Srbije.
Kako je rekao, rekonstrukcija centralne kule je simbol rešenosti i da rekonstruišemo sopstveno kolektivno sećanje.
"Ona je tek prva od nekoliko izvornih logorskigh zgrada u kojima će biti uspostavljena dva muzeja memorijalnog centra, posvećena dvema fazama logora, a u kojima će se odvijati aktivnosti memorijalnog centra: memorijalizacija logora i komemoracija njegovih žrtava, prikupljanje i izlaganje građe i naučno istraživačka delatnost, organizvanje izložbi i edukativne aktivnosti", naveo je on.
Vučić je podsetio da su na tom mestu ljudi zverski prebijani, vešani i streljani, ali i umlirali od gladi i bolesti i u "dušegupkama" odvođeni u smrt.
Dodao je da su odatle i deportovani u druge logore smrti na "prinudni rad", od kojeg je većina i stradala.
Ovo je istorijski veoma važan čin", dodao je Vučić i istakao da je ponosan što je deo generacije koja je učestovala u oslobađanju Starog sajmišta.
Svečanosti je prisustvovao i patrijarh Porfirije.
Radovi na zaštiti objekta Centralne kule Memorijalnog centra "Staro sajmište", zajedničkog projekta Ministarstva za kulturu i informisanje i Grada, počinju danas.
Memorijalni centar osnovan je u februaru 2020. godine kao ustanova posvećena kulturi sećanja na žrtve i istorijske događaje koji su se desili na prostoru nekadašnjeg Beogradskog sajma, odnosno na prostoru nacističkog logora.
