Magnetizam u drevnim kristalima otkriva kada se pojavilo unutrašnje jezgro Zemlje
Magnetizam u drevnim kristalima otkriva kada se pojavilo unutrašnje jezgro Zemlje
Sputnik Srbija
Istraživači su uspeli da koriste analizu drevnih kamenih kristala – i magnetskih zapisa zaključanih u njima – da prate istoriju unutrašnjeg jezgra Zemlje kroz... 27.07.2022, Sputnik Srbija
Zemljino jezgro, gusta vruća mrlja gvožđa i nikla, zapravo se sastoji od dva sloja – čvrstog unutrašnjeg jezgra nabijenog unutar rastopljenog spoljašnjeg jezgra. Zatim dolazi stenoviti omotač (najdeblji od svih slojeva) i kora na kojoj svi živimo. Govorimo o 2.900 kilometara pod zemljom.Na osnovu otkrića naučnika, čini se da se unutrašnje jezgro Zemlje kristalisalo u značajno veliku masu pre oko 550 miliona godina. Ova kristalizacija je obezbedila dovoljno toplote da obnovi magnetno polje – koje se iscrpilo oko 15 miliona godina ranije – i postavi scenu za veliku eksploziju života.Zemljinim magnetnim poljem, koje štiti život od štetnih solarnih vetrova, zapravo upravlja tečno gvožđe koje se vrti u spoljašnjem jezgru. Međutim, kao što ova nova studija jasno pokazuje, čvrsta legura gvožđa i nikla u samom centru takođe ima ključnu ulogu kao izvor energije.„Ovo istraživanje zaista naglašava mogućnost da postoji nešto poput rastućeg unutrašnjeg jezgra koje održava magnetno polje tokom čitavog života planete – mnogo milijardi godina.”Ogromne udaljenosti i visoke temperature čine merenje Zemljinog jezgra praktično nemogućim, tako da se naučnici oslanjaju na kristale u steni – u ovom slučaju, na kristale feldspata u anortozitu. Ovi kristali deluju kao veoma precizni snimači magnetizma.Upoređujući stene stare pre 565 miliona godina sa stenama od pre 532 miliona godina, tim je uspeo da vidi promenu magnetne snage – dramatičan povratak Zemljinog magnetnog polja. Promena je trajala desetinama miliona godina, ali to je relativno brzo u smislu geoloških vremenskih okvira.Termalni modeli zasnovani na istraživanju ukazuju da se struktura unutrašnjeg jezgra promenila pre oko 450 miliona godina, stvarajući granicu između unutrašnjeg i najudaljenijeg unutrašnjeg jezgra. Promene u plaštu se takođe poklapaju sa ovim vremenima.„Tektonski pokreti ploča na površini Zemlje indirektno su uticali na unutrašnje jezgro, a istorija ovih kretanja je utisnuta duboko u Zemlji u strukturi unutrašnjeg jezgra.“Saznanje više o tome kako je unutrašnje jezgro evoluiralo do svog sadašnjeg stanja takođe nas može naučiti o tome kako bi se moglo ponovo promeniti u budućnosti – kao i da nam pruži tačku poređenja koju možemo koristiti kada proučavamo druge planete.Treba samo da pogledamo Mars da vidimo šta bi se dogodilo da unutrašnje jezgro nije naraslo i dalo podsticaj da Zemljino magnetno polje bude dovoljno snažno da odbije štetno sunčevo zračenje sa površine.Bez globalnog magnetnog polja koje bi je zaštitilo, atmosfera Marsa je bila uništena solarnim vetrovima tokom milijardi godina – i istovremeno oduzimajući vodu i kiseonik koji su potrebni da bi život pravilno cvetao.„Zemlja bi sigurno izgubila mnogo više vode da Zemljino magnetno polje nije regenerisano. Planeta bi bila mnogo suša i drugačija od današnje planete“, kaže Tarduno, piše Sajens alert.
Istraživači su uspeli da koriste analizu drevnih kamenih kristala – i magnetskih zapisa zaključanih u njima – da prate istoriju unutrašnjeg jezgra Zemlje kroz stotine miliona godina.
Pratite Sputnjik i na letovanju
Sputnjik Srbija neometano možete čitati širom Evrope na mobilnoj aplikaciji koju ćete pronaći OVDE. Aplikaciju takođe možete preuzeti i putem linka apkfab.com
Zemljino jezgro, gusta vruća mrlja gvožđa i nikla, zapravo se sastoji od dva sloja – čvrstog unutrašnjeg jezgra nabijenog unutar rastopljenog spoljašnjeg jezgra. Zatim dolazi stenoviti omotač (najdeblji od svih slojeva) i kora na kojoj svi živimo. Govorimo o 2.900 kilometara pod zemljom.
Na osnovu otkrića naučnika, čini se da se unutrašnje jezgro Zemlje kristalisalo u značajno veliku masu pre oko 550 miliona godina. Ova kristalizacija je obezbedila dovoljno toplote da obnovi magnetno polje – koje se iscrpilo oko 15 miliona godina ranije – i postavi scenu za veliku eksploziju života.
Zemljinim magnetnim poljem, koje štiti život od štetnih solarnih vetrova, zapravo upravlja tečno gvožđe koje se vrti u spoljašnjem jezgru. Međutim, kao što ova nova studija jasno pokazuje, čvrsta legura gvožđa i nikla u samom centru takođe ima ključnu ulogu kao izvor energije.
„Unutrašnje jezgro je izuzetno važno. Neposredno pre nego što je unutrašnje jezgro počelo da raste, magnetno polje je bilo na tački kolapsa, ali čim je unutrašnje jezgro počelo da raste, polje je regenerisano”, kaže geofizičar Džon Tarduno sa Univerziteta Ročester u Njujorku.
„Ovo istraživanje zaista naglašava mogućnost da postoji nešto poput rastućeg unutrašnjeg jezgra koje održava magnetno polje tokom čitavog života planete – mnogo milijardi godina.”
Ogromne udaljenosti i visoke temperature čine merenje Zemljinog jezgra praktično nemogućim, tako da se naučnici oslanjaju na kristale u steni – u ovom slučaju, na kristale feldspata u anortozitu. Ovi kristali deluju kao veoma precizni snimači magnetizma.
Upoređujući stene stare pre 565 miliona godina sa stenama od pre 532 miliona godina, tim je uspeo da vidi promenu magnetne snage – dramatičan povratak Zemljinog magnetnog polja. Promena je trajala desetinama miliona godina, ali to je relativno brzo u smislu geoloških vremenskih okvira.
Termalni modeli zasnovani na istraživanju ukazuju da se struktura unutrašnjeg jezgra promenila pre oko 450 miliona godina, stvarajući granicu između unutrašnjeg i najudaljenijeg unutrašnjeg jezgra. Promene u plaštu se takođe poklapaju sa ovim vremenima.
„Pošto smo preciznije ograničili starost unutrašnjeg jezgra, mogli bismo da istražimo činjenicu da se današnje unutrašnje jezgro zapravo sastoji od dva dela“, kaže Tarduno.
„Tektonski pokreti ploča na površini Zemlje indirektno su uticali na unutrašnje jezgro, a istorija ovih kretanja je utisnuta duboko u Zemlji u strukturi unutrašnjeg jezgra.“
Saznanje više o tome kako je unutrašnje jezgro evoluiralo do svog sadašnjeg stanja takođe nas može naučiti o tome kako bi se moglo ponovo promeniti u budućnosti – kao i da nam pruži tačku poređenja koju možemo koristiti kada proučavamo druge planete.
Treba samo da pogledamo Mars da vidimo šta bi se dogodilo da unutrašnje jezgro nije naraslo i dalo podsticaj da Zemljino magnetno polje bude dovoljno snažno da odbije štetno sunčevo zračenje sa površine.
Bez globalnog magnetnog polja koje bi je zaštitilo, atmosfera Marsa je bila uništena solarnim vetrovima tokom milijardi godina – i istovremeno oduzimajući vodu i kiseonik koji su potrebni da bi život pravilno cvetao.
„Zemlja bi sigurno izgubila mnogo više vode da Zemljino magnetno polje nije regenerisano. Planeta bi bila mnogo suša i drugačija od današnje planete“, kaže Tarduno, piše Sajens alert.
Pristup ćaskanju je blokiran zbog narušavanja pravila.
Ponovo možete da učestvujete za:∞.
Ako se ne slažete sa blokiranjem, koristite formular za povratne informacije
Razgovor je završen. U diskusiji možete učestvovati 24 sata od objavljivanja članka.
