https://lat.sputnikportal.rs/20220727/amerika-u-sopstvenoj-zamci-hteli-da-kazne-srbe-a-targetirali-bosnjake-i-nemce-1140408420.html
Amerika u sopstvenoj zamci: Hteli da kazne Srbe, a targetirali Bošnjake i Nemce
Amerika u sopstvenoj zamci: Hteli da kazne Srbe, a targetirali Bošnjake i Nemce
Sputnik Srbija
Dok su kongresmenke u SAD pisale predlog zakona o sankcionisanju onih koji podrivaju Dejtonski mirovni sporazum, desio se protest u Sarajevu. Sada, umesto Srbe... 27.07.2022, Sputnik Srbija
2022-07-27T19:30+0200
2022-07-27T19:30+0200
2022-07-27T19:30+0200
region
region – politika
bosna i hercegovina (bih)
sad
sarajevo
visoki predstavnik u bih
sankcije
analize i mišljenja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/110965/86/1109658665_57:0:1419:766_1920x0_80_0_0_6f0c89f2dc70a0a7772ee7ffd0e9e072.jpg
Ovako sunovrat američkog predloga zakona kojim se predviđa sankcionisanje građana BiH ali i stranaca koji podrivaju Dejtonski mirovni sporazum i destabilizuju BiH, komentariše spoljnopolitički analitičar Obrad Kesić.Veliki obrtZamišljena kao mehanizam za prevaspitavanje onih koji bi se u susret oktobarskim izborima usudili da naruše američki narativ o bošnjačkoj BiH, inicijativa dve američke konresmenke mogla bi Bošnjacima da se vrati kao bumerang.Lobistkinje pomešala lončićeNe samo, kaže Kesić, da RS nije priznala tzv. visokog predstavnika jer nije dobio legitimitet SB i zato što svih ovih godina institucija visokih predstavnika i deo međunarodne zajednice rade sve kako bi izbrisali osnovni deo Dejtona, već autoritet Kristijana Šmita sada ruše i Bošnjaci.Umesto Srba i Rusa, na meti BošnjaciPredlagači zakona, američke kongresmenke En Vagner i Suzan Vajld, ukazuje Kesić, dolaze iz najvećeg uporišta Bošnjaka u SAD, pa je ovaj predlog zakona integralno pisan sa ciljem da se zadovolje njihova očekivanja.Pod uticajem perspektive iz Sarajeva, posebno iz bošnjačke zajednice u Americi, Srbi i Hrvati su, kaže, viđeni kao faktori koji destabilizuju BiH, žele da je rasture i pripoje neki deo njene teritorije.Na meti krugovi iz Srbije i RusijePredlog američkih kongresmenki, smatra Aleksandar Mitić sa Instituta za međunarodnu politiku i privredu, još jedan je negativan i destruktivan potez koji dolazi iz američkih krugova, zamišljen tako da se odnosi na političke, analitičke i medijske krugove u Srbiji ali i na faktore i aktere koji dolaze iz Rusije. To nije novost. Priča o tzv. malignom ruskom uticaju i srpsko-ruskoj hibridnoj pretnji je nešto što već postoji godinama u zapadnim krugovima.Sve zavisi od interpretacijeOna će, uveren je Mitić, za svoju lobističku inicijativu sasvim sigurno dobiti podršku jer je u skladu, u velikoj meri, sa stavovima koje smo čuli šire u američkom kongresu i od američke administracije.Na pitanje da li bi zakon mogao da tangira bošnjačke i interese stranaca koji ih podržavaju, a u svetlu protesta u Sarajevu, Mitić kaže da je ovaj zakon koncipiran tako da ostavlja mogućnost za tako nešto, ali ukoliko se usvoji, biće podložan raznim interpretacijama.Američko mešanje u izboreOno što je po Kesiću izvesno jeste da sledi nova faza sankcija koja je u pripremi duže vreme.Američka administracija nema drugi alat da se meša u izbore sem, opominje Kesić, da posegne za ovakvim sankcijama i da preko CIK-a zatraži da se uvedu nova pravila koja bi išla u korist opoziciji u celoj BiH.To bi, zaključuje, kod glasača stvorilo utisak da će, ukoliko budu glasali za sadašnje lidere, napraviti sebi nenadoknadivu štetu.
bosna i hercegovina (bih)
sad
sarajevo
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Nataša Jovanović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/09/1147606577_76:0:987:911_100x100_80_0_0_0fa3fabfa341ef8db3bf3895e3ed6f4d.jpg
Nataša Jovanović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/09/1147606577_76:0:987:911_100x100_80_0_0_0fa3fabfa341ef8db3bf3895e3ed6f4d.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Nataša Jovanović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/09/1147606577_76:0:987:911_100x100_80_0_0_0fa3fabfa341ef8db3bf3895e3ed6f4d.jpg
region – politika, bosna i hercegovina (bih), sad, sarajevo, visoki predstavnik u bih, sankcije, analize i mišljenja
region – politika, bosna i hercegovina (bih), sad, sarajevo, visoki predstavnik u bih, sankcije, analize i mišljenja
Amerika u sopstvenoj zamci: Hteli da kazne Srbe, a targetirali Bošnjake i Nemce
Dok su kongresmenke u SAD pisale predlog zakona o sankcionisanju onih koji podrivaju Dejtonski mirovni sporazum, desio se protest u Sarajevu. Sada, umesto Srbe i Ruse, kako je planirano, ovaj zakon mogao bi da pogodi Bošnjake koji protestuju protiv Kristijana Šmita, ali i one Nemce u Bundestagu koji ih direktno podržavaju.
Ovako sunovrat američkog predloga zakona kojim se predviđa sankcionisanje građana BiH ali i stranaca koji podrivaju Dejtonski mirovni sporazum i destabilizuju BiH, komentariše spoljnopolitički analitičar Obrad Kesić.
Zamišljena kao mehanizam za prevaspitavanje onih koji bi se u susret oktobarskim izborima usudili da naruše američki narativ o bošnjačkoj BiH, inicijativa dve američke konresmenke mogla bi Bošnjacima da se vrati kao bumerang.
“Veliki obrt na koji nisu računali desio se u Sarajevu na protestima, i može se reći da su sami Bošnjaci za čije interese je zakon pisan, obesmislili svako njegovo slovo. Iznenađenje za predlagače Zakona o podržavanju Dejtonskog mirovnog sporazuma koji podrazumeva uvođenje sankcija za rešavanje političke krize i korupcije u BiH jeste činjenica da retorika iz Sarajeva postaje identična retorici u RS”.
Lobistkinje pomešala lončiće
Ne samo, kaže Kesić, da RS nije priznala tzv. visokog predstavnika jer nije dobio legitimitet SB i zato što svih ovih godina institucija visokih predstavnika i deo međunarodne zajednice rade sve kako bi izbrisali osnovni deo Dejtona, već autoritet Kristijana Šmita sada ruše i Bošnjaci.
“Ukoliko bi zakon prošao, on bi se u istoj meri odnosio na Srbe kao i na bošnjačke lidere koji pozivaju na izbacivanje tzv. visokog predstavnika“ .
Umesto Srba i Rusa, na meti Bošnjaci
Predlagači zakona, američke kongresmenke En Vagner i Suzan Vajld, ukazuje Kesić, dolaze iz najvećeg uporišta Bošnjaka u SAD, pa je ovaj predlog zakona integralno pisan sa ciljem da se zadovolje njihova očekivanja.
„U suštini i bez ovakvog zakonskog rešenja SAD već imaju mehanizam i diskreciono pravo da procenjuju ko narušava Dejton i kakve mu kaznene mere zbog toga slede. Ono što je najveća novina ovog predloga je što se sankcije ne bi zaustavile na predstavnicima političke vlasti BiH nego bi obuhvatile i strance, na prvom mestu Ruse i Kineze, ali i Srbe i Hrvate“.
Pod uticajem perspektive iz Sarajeva, posebno iz bošnjačke zajednice u Americi, Srbi i Hrvati su, kaže, viđeni kao faktori koji destabilizuju BiH, žele da je rasture i pripoje neki deo njene teritorije.
“Zamišljen kao zakon koji bi bio pretnja Srbiji i Hrvatskoj, ali i Rusima i Kinezima, on se sada preokrenuo u svoju suprotnost”.
Na meti krugovi iz Srbije i Rusije
Predlog američkih kongresmenki, smatra Aleksandar Mitić sa Instituta za međunarodnu politiku i privredu, još jedan je negativan i destruktivan potez koji dolazi iz američkih krugova, zamišljen tako da se odnosi na političke, analitičke i medijske krugove u Srbiji ali i na faktore i aktere koji dolaze iz Rusije. To nije novost. Priča o tzv. malignom ruskom uticaju i srpsko-ruskoj hibridnoj pretnji je nešto što već postoji godinama u zapadnim krugovima.
“Ovaj predlog ne samo da je u skladu sa američkom politikom i stavom SAD po pitanju situacije u BiH, a pred oktobarske izbore, već je i u skladu sa dugogodišnjim lobističkim nastupima kongresmenke An Vagner koja je predložila ovaj nacrt zakona. Ovakvom inicijativom ona pokušava da ubije dve muve, s jedne strane da dobije glasove na izborima u novembru, a sa druge strane da zaplaši građane Republike Srbije, jer ovde se radi o pokušaju pretnje da se kažnjavaju, sankcionišu građani drugih država van BiH koji bi po njihovim procenama ugrozili stabilnost Dejtonske Bosne, pri čemu je njihova definicija Dejtonske Bosne drugačija od izvornog Dejtona”.
Sve zavisi od interpretacije
Ona će, uveren je Mitić, za svoju lobističku inicijativu sasvim sigurno dobiti podršku jer je u skladu, u velikoj meri, sa stavovima koje smo čuli šire u američkom kongresu i od američke administracije.
Na pitanje da li bi zakon mogao da tangira bošnjačke i interese stranaca koji ih podržavaju, a u svetlu protesta u Sarajevu, Mitić kaže da je ovaj zakon koncipiran tako da ostavlja mogućnost za tako nešto, ali ukoliko se usvoji, biće podložan raznim interpretacijama.
“Ako je u teoriji i moguće da budu sankcionisani, s obzirom na to od koga dolazi predlog teško je pretpostaviti da bi bilo ko, ko ne dolazi iz srpske i ruske sredine mogao biti targetiran na ovaj način”.
Američko mešanje u izbore
Ono što je po Kesiću izvesno jeste da sledi nova faza sankcija koja je u pripremi duže vreme.
„U Vašingtonu se otvoreno govori da bi te sankcije obuhvatile, kako oni kažu, multinacionalni pristup kažnjavanja u BiH što znači da se sankcije odnose i na predstavnike bošnjačkih političkih partija, najverovatnije onih iz redova SDA. U kontekstu protesta u Sarajevu, sankcije će biti otvoren pokušaj da se utiče na ishod izbora, a sa ciljem ubeđivanja glasača da su lideri političkih stranaka korumpirani i da treba doći do promena“
Američka administracija nema drugi alat da se meša u izbore sem, opominje Kesić, da posegne za ovakvim sankcijama i da preko CIK-a zatraži da se uvedu nova pravila koja bi išla u korist opoziciji u celoj BiH.
To bi, zaključuje, kod glasača stvorilo utisak da će, ukoliko budu glasali za sadašnje lidere, napraviti sebi nenadoknadivu štetu.
