Damoklov mač nad Evropskom centralnom bankom
© AFP 2023 / DANIEL ROLANDBivše sedište ECB u Frankvurtu i logo evra
© AFP 2023 / DANIEL ROLAND
Pratite nas
Povećanje ključne kamatne stope Evropske centralne banke se u sadašnjim okolnostima moglo očekivati, ali taj stari recept za suzbijanje inflacije u ovim okolnostima i kada je problem na strani ponude, a ne tražnje, apsolutno ne važi, smatra ekonomista Đorđe Đukić. Ulazak privrede evrozone u recesiju do koje će doći do kraja godine to čak može da ubrza.
Evropska centralna banka (ECB) je, uprkos dugom opiranju takvoj ideji, na kraju ipak popustila i prvi put posle 11 godina podigla ključnu kamatnu stopu koja predstavlja cenu zaduživanja na bankarskoim tržištu, ali i signal poslovnim bankama za definisanje njihovih kamatnih stopa.
ECB je ključnu kamatnu stopu podigla za 0,5 procentnih poena i ona je sada na nuli. Još od 2014. godine ona je bila u negativnoj zoni, zbog namere ECB da tako podstakne banke da posuđuju novac i poguraju privredu suočenu sa posledicama svetske ekonomske krize, na šta se potom nadovezala i ona pandemijska, a sad i ukrajinska.
Šta evrozoni donosi veća ključna kamata
Iako nisu planirali da se na taj način do kraja ove godine hvataju u koštac sa inflacijom koja je gotovo pet puta veća od ciljanih dva odsto, šefica ECB Kristin Lagard je već najavila da će uslediti još jedno povećanje, najverovatnije već u septembru. ECB je, tako, samo nešto umerenije, krenula stopama američke centralne banke (Fed), ali i Engleske banke.
Za profesora bankarstva na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, dr Đukića ovo je bio očekivan potez ECB, jer je bilo vidno da ih je od juna napustio optimizam da će moći da odlažu podizanje ključne kamatne stope – euribora.
Pored poznatih starih, novi rastući pritisci na evrozonu su, kako objašnjava za Sputnjik, vezani za dodatne inflatorne udare, pre svega zbog odluke EU da sve manje zavisi od isporuka ruskog gasa. Severni tok jedan već radi sa samo 40 odsto kapaciteta. U takvim uslovima, gde su ekonomski faktori izvedeni iz geopolitičkih u kontekstu cene energenata, cene hrane i inflacije za koju će žarište dugo, dugo trajati, oni su morali da pribegnu ovom potezu. Čak su, mimo tržišnih očekivanja, umesto za 25 baznih poena, ključnu kamatnu stopu povećali za 50, napominje on, ali i upozorava:
„Evropska centralna banka ima dvostruki problem. S jedne strane se vodi bitka protiv inflacije tradicionalnom klasičnom restriktivnom monetarnom politikom, a s druge strane ista ta politika ne može da da efekte na način kako je to davala u normalnim ciklusima jer ovde je reč o drugim uzrocima pošto je problem na strani ponude, a ne na strani tražnje. Zato stari recepti apsolutno ne važi kad je reč efektima kamatne stope na suzbijanje inflacije i povećanje kamatne stope može da još više ubrza ulazak privrede evrozone u recesiju. Po moć dubokom ubeđenju nema dileme da će se ona desiti do kraja 2002. godine“.
Šta čeka Srbiju
Na pitanje kako će se novi potez ECB odraziti na našu privredu koja je većim delom oslonjena na evropsku i na evro, ali i na evropske investicije u Srbiji, on smatra da bi tu mogle da budu pogođene one firme koje su vezane za nemačke kompanije. Najveći broj, kako primećuje, radi komponente za njihovu automobilsku industriju. Zato će, po njegovom mišljenju, verovatno morati da dođe do revidiranja stope privrednog rasta zemalja koje su, poput Srbije, zavisne od izvoza u Nemačku. On to objašnjava činjenicom da se ne vide faktori koji bi brzo doprineli da sve ono što je vezano za automobilsku industriju bude promenjeno do početka 2023. godine.
Đukić smatra da je realno očekivati da dođe i do dodatnog povećanja ključne kamatne stope ECB u septembru za verovatno 20- 25 baznih poena. Po njegovom mišljenju, ECB ne može i ne sme da stane na sadašnjem povećanju zbog novih dodatnih pritisaka vezanih za cenu energenata i hrane što generiše novi rast inflacije. Pogotovo, kaže, ako se ima u vidu da će doći do pritiska prilagođavanja toj dinamici inflacije da ne bi došlo do pada standarda.
Prezaduženi kao Damoklov mač
„Postoji još jedan Damoklov mač, a to je da ECB mora uvek da vodi računa o prezaduženim zemljama - Italiji, Španiji, Portugaliji, Grčkoj… Ona mora da vodi računa da ne pribegne naglom skokovitom povećanju ključne kamatne stope što bi značilo da će te zemlje koje su i onako prezadužene sa novom emisijom državnih obveznica da bi vratili stare drugove plaćati mnogo veći prinos na njih. Vođena tom logikom ECB je morala da pribegne jednom novom instrumentu, najavila je kreiranje takozvanog instrumenta za zaštitu od transmisije“, kaže ovaj stručnjak za bankarstvo.
Cilj tog instrumenta je, kako objašnjava, da se uvede šema kupovine obveznica od strane takvih zaduženih država kako bi se ustanovila gornja granica za rast troškova pozajmljivanja od strane država unutar evrozone nakon što ECB krene u povećanje ključne kamatne stope. Problem evrozone je, što, za razliku od SAD, ona nije jedinstven monetarni prostor u kome deluju fiskalne vlasti. Zato mora da primenjuje princip selektivnosti vodeći računa o zemljama koje su prezadužene kako ne bi pale u zonu potencijalnog bankrota. U tome on vidi ograničavajući faktor buduće dinamike povećanja ključne kamatne stope ECB.
Poklonjenih osam godina
Ipak koliko god da takva sporija dinamika povećanja ključne kamatne stope ECB ide i dalje na ruku dužnicima, on upozorava, pogotovo one sa stambenim kreditima koji su 7-8 godina bili mirni zbog negativnog euribora, da zaborave na to, jer se, kako kaže, takav eksperiment sa negativnom kamatnom stopom ECB-a više neće nikad ponoviti. To, kako kaže, treba tretirati kao jedan poklon koji je došao kao rezultat neviđene ekspanzivne politike Evropske centralne banke.
Nadovezivanje tri krize jedne na drugu od svetske ekonomske, preko poandemijske nado ukrajinske je učinilo da taj eksperiment traje mnogo duže nego što bi to bio slučaj, kaže naš sagovornik. Blagodeti te ekspanzivne monetarne politike politike koju je ona vodila zbog strukturnih problema u evrozoni osećali su, kako napominje, ne samo dužnici u evrozoni nego i male zemlje poput Srbije. I to se, kaže, mora imati u vidu .
Pripremiti se za budućnost
On veliki problem vidi u tome što su eksplodirale cene hrane, kao i 150 odsto veće cene veštačkih đubriva neophodnih u poljoprivrednoj proizvodnji čiji su ključni izvoznici upravo Rusija i Ukrajina. To je, takođe, jedan od limitirajućih faktora da će inflacija biti brzo suzbijena. Ukoliko i dođe do okončanja njihovog sukoba cene će, kako smatra, padati vrlo sporo.
„Ovo je pozitivan eksterni šok koji treba da se uvaži i da se onda zemlje, svi dužnici, dobro pripreme za dolazeće vreme ciklusa bržeg ili sporijeg povećanja ključnih kamatnih stopa koje će mnoge dovesti u situaciju da ukoliko privredna aktivnost bude jenjavala i recesija bude duže potrajala ne mogu da servisiraju svoje obaveze,“ upozorio je sagovornik Sputnjika.