Zastava Srbije - Sputnik Srbija, 1920
SRBIJA
Najnovije vesti, analize i zanimljivosti iz Srbije

„Bitno je da u Beogradu bude lepo“: Žitelji Gruže o vrućini i svetskoj krizi

© Sputnik / Nikola JoksimovićSelo
Selo - Sputnik Srbija, 1920, 24.07.2022
Pratite nasTelegramOdyssey
Drugi toplotni talas koji je pogodio Srbiju, bez kapi kiše u poslednje dve nedelje, problem je za poljoprivrednike gružanskog kraja, ali od zime uglavnom ne strahuju. Kako kažu, na selu, uprkos sušama i manjim prinosima, hrane će sigurno biti, a od gasa ne zavise.
Mobilna aplikacija Sputnik na srpskom jeziku - Sputnik Srbija
Pratite Sputnjik i na letovanju

Sputnjik Srbija neometano možete čitati širom Evrope na mobilnoj aplikaciji koju ćete pronaći OVDE. Aplikaciju takođe možete preuzeti i putem linka apkfab.com

U razgovoru sa ekipom Tanjuga meštani Gruže primećuju da su temperature ove godine više, a vrućine teže, ali dodaju da su im zato noći hladnije, pa mogu da se „propisno“ odmore kako bi preko dana mogli da obavljaju posao u polju, ali i da polako pripremaju ogrev za zimu.
Ovaj kraj živi od poljoprivrede, a Bojan iz Gruže ističe da trenutni vremenski uslovi nikako nisu pogodni kada je reč o ratarstvu i stočarstvu, pa će i prinosi biti manji.
„Velika je suša, prinosi će biti sigurno smanjeni, već sada se vidi. Za pšenicu se očekivalo oko pet, šest tona, a ljudi imaju oko tri, četiri. Videćemo šta će biti sa sojom i drugim kulturama“, ispričao je Bojan.
Na pitanje da li strahuje od energetske krize, podseća da na selu ne zavise od gasa.
„Grejemo se na drva i starim metodama tako da smo bezbedni što se tiče zime. Samo da bude hrane, a biće je sigurno“, dodao je on.
Jovan Jovanović iz sela Pajsijević, kojeg je ekipa Tanjuga zatekla dok ispred porodične firme koja se bavi proizvodnjom betonskih cevi i stubova sređuje asfalt, kaže da su navikli da rade na visokim temperaturama i da im u tom smislu ne predstavlja veliki problem, ali da suša negativno utiče na ceo kraj.
„Nije nam problem da izdržavamo na visokim temperaturama - malo voda, malo hlad i izdrži se, ali suše mnogo utiču na poljoprivredu, a iz godine u godinu je sve lošije“, priča on.
Dodaje da su vrućine sve veće, a dodatni problem je i povlačenje Gružanskog jezera, zbog visokih temperatura i nedostatka kiše.
„Nema više uslova ni da se poliva kako treba, a kiše je sve manje tako da je baš veliki problem za poljoprivredu“, pričao on.
Primećujući da se od pandemije virusa korona mnogo ljudi vratilo da živi na selu, Jovan kaže da se ne plaše energetske krize.
„Ne plašimo se energetske ili bilo koje krize koja nas čeka na zimu. Nema na selu straha za to - nećemo biti gladni, a neće nam biti ni hladno“, kaže on.
Zorana, još jednog meštanina Gruže, ekipa Tanjuga je zatekla ispred prodavnice u koju je svratio da kupi vodu, u povratku sa livade na kojoj je balirao seno.
„Nikako je po ovoj vrućini, mnogo je drugačije u odnosu na prošle godine, sve je toplije, mnogo teže, skuplje sve. Balirao sam seno i sada žurim da pijem vodu, dehidrirao sam“, govori Zoran.
On je jedan od retkih koji strahuje pred zimu.
„Kako nema straha kada su sada drva ovde 65 evra, a prošle godine su bila 40. Sve sam vam rekao“, kaže Zoran.
Ratko Simović naglašava da velike vrućine predstavljaju problem onima koji moraju da rade, u polju ili na nekom radnom mestu.
S obzirom da je vozač u penziji, a na osnovu iskustva, primećuje da je njegovim kolegama koji rade u vozilima u kojima nema klime „strašno“.
„Vrućine su veće nego ranije. Ne mogu pre šest popodne da izađem da radim nešto. Juče sam hteo da sredim neke bale sena, nije bilo šanse, pokušao sam da pustim ovce da izađu, nisu htele ni da izađu iz tora“, govori Ratko.
Ispričao je i da suše negativno utiču na bunare i navodi da njegov bunar od 11 metara nikada nije bio ispod osam metara vode, a da sada ima oko četiri, pet.
„To je još i dobro, jer ima mnogo bunara koji su presušili. Kod mene, u selu Lipnica, ima mnogo ljudi koji svakoga dana idu na branu, na jezero, da uzmu po tri, četiri cisterne vode za stoku“, ispričao je.
Ratko kaže i da se priča o teškoj zimi odnosi samo na Beograd, a da iz prestonice retko kada vide i primećuju šta se dešava po Srbiji - u Kragujevcu, Gruži, Kraljevu, Kniću.
„Bitno im je da u Beogradu bude lepo“, kaže Ratko kroz osmeh i dodaje da se energetske krize ne plaši, jer ima zalihe hrane, a kao i svake godine, i ove će drva za ogrev spremiti iz svoje šume.
„Ne plašim se energetske krize, tu sam na selu, imamo zalihe, ne plašimo se uglavnom, ali ima ljudi koji se plaše. Grejem se na drva, imam svoju šumu, spremim 10, 15 metara drva i nemamo problema“, ispričao je.
Jadranka, koja na svoje radno mesto u trafici dolazi nakon što polije baštu i njive, kaže da joj ne smeta vrućina, a hladi se tako što zaledi flašu sa vodom i stavi je ispred ventilatora, dok kod kuće zatvori sve roletne i bude im kao da imaju klima uređaj.
Ipak, primećuje da je ove godine u odnosu na prošle toplije, ali i da su noći hladnije nego što su bile.
Kaže i da suša loše utiče na useve, ali da se snalazi ko kako može, odnosno da oni koji imaju bunare i vodu zalivaju.
Smatra i da će sela više da stradaju od gradova kada je reč o struji, tokom zime jer se, kaže, u selima greju na drva, a u gradovima na struju, pa će u selu biti više restrikcija.
Primećuje i da su sada, ipak, ljudi koji žive na selu u prednosti u odnosu na one koji žive u gradu jer, kako kaže, na selu niko ne može da ostane gladan.
Rashlađivanje na Delijskoj česmi - Sputnik Srbija, 1920, 12.07.2022
DRUŠTVO
Stiže najtopliji tropski talas – danju 40 stepeni, noći vrele: Meteorolog otkriva koliko će trajati
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala