Bajden u Saudijskoj Arabiji, Saudijska Arabija u BRIKS-u: Zašto je propala turneja predsednika SAD?
22:44 24.07.2022 (Osveženo: 22:45 24.07.2022)
© AP Photo / Mandel Ngan
Pratite nas
Predsednik Amerike Džo Bajden u Saudijsku Arabiju je prošle nedelje otišao da bi je nagovorio da značajno poveća proizvodnju nafte kako bi joj oborila cenu, i da bi suzbio uticaj Rusije na Bliskom istoku. Odgovoreno mu je da proizvodnja nafte može da bude povećana samo malo, i to, tek ako se arapske zemlje o tome dogovore s Rusijom.
Bliskoistočna turneja Džoa Bajdena – u sklopu koje je posetio Izrael i potom se u Saudijskoj Arabiji sastao s proširenim sastavom Saveta za zalivsku saradnju arapskih država – tako se na kraju pretvorila u popriličan fijasko.
Ubistvo Kašogija
A faktički vladar najvažnije zemlje arapskog sveta, saudijski princ-prestolonaslednik Muhamed bin Salman kome je Bajden pretio da će ga, usled sumnje da je naredio ubistvo kolumniste „Vašington posta“ Džamala Kašogija, pretvoriti u međunarodnog pariju, a sada mu je došao na noge da ga moli za pomoć, svom gostu iz Amerike na kraju je – namerno ili ne – priredio poprilično poniženje naočigled čitavog sveta. Već i zato što predsednik Sjedinjenih Država na kraju nije dobio ništa od onoga što mu je, kako opominje portal „Blumberg“, bilo „očajnički potrebno“.
„Bajdenov put u Saudijsku Arabiju narušava naš moralni autoritet“, grmeo je izdavač „Vašington posta“ Fred Rajan u autorskom tekstu ilustrovanom rukovanjem s krvavom rukom, demokrate u Kongresu zatražile su i „rekalibraciju američko-saudijskog partnerstva“ u ime „ljudskih prava i demokratskih vrednosti u spoljnoj politici“, te, ispraćen u ovakvoj atmosferi, Bajden valjda nije ni imao izbora nego je Bin Salmanu i u lice ovom prilikom morao da kaže kako ga smatra odgovornim za ubistvo Kašogija. Štaviše, otkrio je „Blumberg“, iz istih razloga američke vlasti su saudijskom prestolonasledniku rekle i da je nepoželjan na aerodromu da dočeka Bajdena kao sve ostale učesnike samita.
Hladan tuš
Ispostavilo se da vređanje domaćina koga ste došli da molite za pomoć i nije baš najrazboritija pregovaračka taktika.
„Bajden nije uspeo da obezbedi ni pristanak na stvaranje regionalne bezbednosne osovine koja bi uključivala Izrael, ni momentalno povećanje proizvodnje nafte“, sumirala je agencija „Rojters“.
„Saudijska Arabija, najvažniji arapski saveznik Vašingtona, polila je hladnu vodu na američke nade da će biti dogovoreni temelji regionalne bezbednosne alijanse, koja bi uključila Izrael, za borbu protiv iranske pretnje“, navodi se, i citira saudijski šef diplomatije, princ Fejsal bin Farhan al Saud, koji je čak rekao da „nije obavešten o bilo kakvim razgovorima o zalivsko-izraelskom odbrambenom savezu“ te da „kraljevina u takvim razgovorima ne učestvuje“. Takođe, objasnio je, „odluka Rijada da otvori svoj vazdušni prostor svim avioprevoznicima“ – uključujući i izraelske – „nema nikakve veze s uspostavljanjem diplomatskih odnosa sa Izraelom i ne predstavlja nagoveštaj daljih koraka“. Džo Bajden je, inače, upravo tu odluku o otvaranju vazdušnog prostora, jer je nečime morao da se pohvali, ocenio kao „veliku stvar“ i „prvi konkretan korak na putu ka široj normalizaciji odnosa“.
Još teži udarac, međutim, pretrpele su Bajdenove nade da će Saudijci početi da ispumpavaju više nafte kako bi joj oborili cenu. Od toga uglavnom nema ništa, a „Blumberg“ donosi i detalje takvog dogovora: „Bajden je Saudijsku Arabiju u subotu napustio bez čvrstog obećanja o povećanju proizvodnje nafte... Saudijski ministri insistirali su da će odluke biti donete na osnovu logike tržišta, i u okviru OPEK+ koalicije koja uključuje Rusiju... Rijad je bio potpuno jasan da se drži te alijanse.“
„U svakom slučaju“, otkriva „Blumberg“, „dalje povećanje proizvodnje ionako može samo da bude neznatno“ jer, prema Međunarodnoj energetskoj agenciji, „nivoi slobodnog proizvodnog kapaciteta tanki su kao žilet“.
Američki vakuum
I inače je, dodaće „Blumberg“, „grupa arapskih zemalja pokazala da ne planira da zaoštri svoj stav prema Moskvi“, a portal „Politiko“ tome dodaje upozorenje da i „Kina stoji na putu Bajdenovog nastojanja da se približi Saudijskoj Arabiji“. Ne samo stoga što „ne drži lekcije o ljudskim pravima“ i pride „Rijadu prodaje vojnu opremu kakvu SAD odbijaju da mu prodaju“, već je reč i o elementarnoj ekonomskoj logici – trgovinska razmena Kine i Saudijske Arabije preko tri puta je veća od američko-saudijske, 65,2 naspram „mršavih 19,7 milijardi dolara“ u 2020. godini.
Povrh toga, napominje „Politiko“, „u martu je odnos s Kinom Rijad dodatno unapredio najavom da u delu transakcija namerava da napusti američki dolar u korist kineskog juana“, a „Peking je privoleo Saudijsku Arabiju da postane 'dijaloški partner' u Šangajskoj organizaciji za saradnju“. Dok je predsednica Međunarodnog foruma BRIKS-a Purnima Anand najavila i da, posle Irana i Argentine, i Saudijska Arabija – uz Tursku i Egipat – namerava da zatraži prijem u tu organizaciju.
A Bajden je po povratku kući rekao da je njegov put na Bliski istok služio „pozicioniranju Amerike u ovom regionu za budućnost. Nećemo da ostavimo vakuum za Rusiju i Kinu da ga popune. Dobijamo rezultate.“
Geoekonomski mazohizam
Kakve je rezultate zapravo donela Bajdenova poseta Bliskom istoku? Zašto Saudijska Arabija i ostale članice OPEK-a ne odustaju od saradnje s Rusijom? I kako će BRIKS i Šangajska organizacija za saradnju uticati na geopolitičko pozicioniranje ovog regiona?
O ovim su pitanjima u „Novom Sputnjik poretku“ govorili dugogodišnji spoljnopolitički urednik u Tanjugu Borislav Korkodelović i Đuro Bilbija, urednik portala „Fakti“.
Iako je, u jednom od svojih javnih istupa tokom bliskoistočne turneje, Bajden nazvao ovaj region „značajnim“, Borislav Korkodelović objašnjava da je energetska kriza pokazala da je on i mnogo više od toga: „Sa prostora Bliskog istoka i njegovog neposrednog susedstva, od Libije do Rusije, dolazi oko 53 odsto proizvodnje prirodnog gasa u svetu, i oko 60 odsto ukupnih rezervi. O proizvodnji nafte da i ne govorimo. Ovde je skoncentrisana energetska osnova sveta, što je osnova i za privredni razvoj čovečanstva, te je potpuno jasno koliki je zapravo njegov značaj. Pa otuda i neobično živa diplomatska aktivnost u tom delu sveta te se posle Bajdenove posete Izraelu i Saudijskoj Arabiji, kojom pokušava da zaustavi trend opadanja američkog uticaja a on je dodatno ubrzan prošlogodišnjim povlačenjem iz Avganistana, u Teheranu predsednik Rusije Vladimir Putin susreo sa liderima Irana i Turske.“
„Svima na Zapadu je sad jasno da je oslanjanje na tzv. obnovljive izvore energije, što je i izazvalo energetsku krizu, predstavljalo svojevrsni geokonomski i geopolitički sado-mazohizam. Pokušaj da se ta greška sad ispravi osuđen je na propast već i zato što Amerika, koja ide prema recesiji i dubokoj ekonomskoj i političkoj krizi, više nema snage da odatle istisne ni Rusiju, ni Kinu a ni Iran,“ ističe Đuro Bilbija. „Niko više na Bliskom istoku ne čeka Ameriku za bilo šta što mu je od životnog značaja. Ona sad pokušava da se vrati, nastojeći da okupi saveznike na antiiranskoj osnovi, ali u međuvremenu se Iran približio Turskoj, Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Bahreinu, iz Jemena ga nisu izbacili, i onog poslušnog, marionetskog Bliskog istoka, jednostavno, više nema. Čak i Saudijska Arabija, koja je bila zarobljenik sopstvenih petrodolara, pod vođstvom prestolonaslednika Muhameda bin Salmana okrenula se drugim pravcima razvoja i SAD više nemaju monopol nad njenom spoljnom politikom.“
Novi globalni balans
„Uprkos zahtevu Vašingtona da poveća proizvodnju nafte – premda je upitno koliko uopšte ima kapaciteta da to učini – Rijad ostaje veran dogovorima s Moskvom u okviru OPEK+ jer ne želi da remeti dobru saradnju koju su dve zemlje ostvarile u sklopu te organizacije. A i zašto bi obarali cenu nafte koja im odgovara,“ napominje Borislav Korkodelović, i objašnjava: „Ogromna većina čovečanstva, sa izuzetkom lidera čuvene zapadne zlatne milijarde, teži promenama čiji su pokretači lideri Rusije i Kine Putin i Si Đinping, a koje vode stvaranju multipolarnog sveta. Saudijska Arabija je jako dobar primer uklapanja u taj multipolarni svet.“
S tim u vezi, magazin „Njuzvik“ piše da proširenje BRIKS-a na „Iran i Saudijsku Arabiju (...) može da ima značajan uticaj na globalni geopolitički balans... BRIKS i Šangajska organizacija za saradnju dele jedan važan ideološki kvalitet: obe (organizacije) su fokusirane na multipolarnost.“ Pritom, opominje se, „naftne rezerve Teherana i Rijada BRIKS-u bi dale dodatnu snagu u izazivanju dolarske hegemonije (...) jer je za zamenu dolara kao rezervne svetske valute potrebno da što više država koje izvoze sirovine, a naročito naftu, pristanu na to.“
„Svi u arapskom svetu i te kako dobro znaju šta podrazumevaju nedavne Putinove reči o slamanju američkog svetskog poretka“, uveren je Đuro Bilbija. On zaključuje: „Egipat, Saudijska Arabija, Turska, uz njih i Iran i Argentina – najave njihovog ulaska u BRIKS podrazumevaju izlazak ispod američke šape. Ko god se sad kandiduje za BRIKS, ispisuje se, makar delimično, iz američkog poretka. A istovremeno iskazivanje želje dva ljuta rivala, Saudijske Arabije i Irana, da zajedno uđu u jednu organizaciju, pokazuje da su se njihovi međusobni odnosi već u dovoljnoj meri promenili, što je postalo moguće zato što su se i jedni i drugi u dovoljnoj meri osamostalili u odnosu na SAD. I to pokazuje da njihovi lideri odlično razumeju koja strana sveta gubi, a koja predstavlja budućnost.“
