https://lat.sputnikportal.rs/20220724/antologija-kineske-proze-20-veka-price-o-ratovima-revolucijama-i-vukovoj-reformi-1140284295.html
„Antologija kineske proze 20. veka“: Priče o ratovima, revolucijama i „Vukovoj reformi“
„Antologija kineske proze 20. veka“: Priče o ratovima, revolucijama i „Vukovoj reformi“
Sputnik Srbija
Burna istorija kineskog 20. veka sa ratovima, revolucijama, privrednim bumom data je u „Antologiji“ kroz sedamdesetak priča i eseja vrhunskih pisaca. Posle... 24.07.2022, Sputnik Srbija
2022-07-24T16:41+0200
2022-07-24T16:41+0200
2022-07-24T16:41+0200
kultura
kultura – vesti
kultura
književnost
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/07/18/1140284147_0:62:3071:1789_1920x0_80_0_0_b82a0d59ec07f84bae5cbac49aa002ab.jpg
Nedavno objavljena „Antologija kineske proze 20. veka“ urađena je po zadatku – dva velika znalca Ding Fan i Šeng Anfeng priredili su je za jednog nemačkog izdavača. Nemci su hteli su da se upoznaju sa kineskom književnošću komplikovanog i kompleksnog 20. veka. Najmlađi autor u „Antologiji“ rođen je 1969. a najstariji pisac 1873. godine, kaže urednik i recezent „Antologije“ Nenad Šaponja, esejista, književni kritičar i putopisac,Kina je, u stvari, ogroman kontinent, kulturni entitet koji nama što živimo na Zapadu nije do kraja razumljiv sa svojom istorijom, tradicijom i munjevitim preobražajima u 19. i 20. veku. Kineska književnost ima svoje specifičnosti, o njoj pomalo i ponešto znamo jer smo čitali Mo Jena koji je skoro dobio Nobelovu nagradu, Ju Hua kod nas je, takođe, relativno čitan, a nedavno je u „Agori“ izašao roman „Talični Liju“ Đija Pingva, možda najvećeg živog kineskog pisca, dodaje Šaponja.Modernizam u Kini – ratovi, revolucije, „Vukova reforma“U Kini je 20. vek vreme velikih promena. Kina je bila carstvo u opadanju, praktično u nestajanju u 19. veku posle „opijumskih ratova“. Usledili su ratovi sa Japanom u 20. veku, revolucija, pa kulturna revolucija i na kraju 20. veka počinje modernizacija koja je u 21. veku preobrazila Kinu u jednu od najznačajnijih svetskih nacija. Autori antologije su pokušali da obuhvate književno viđenje tog više nego kompleksnog društva u prelomnim vremenima.„Pokušali su da naprave nešto što će pokazati šta jeste Kina kroz književnu optiku i uključili su u knjigu više od 70 autora da ispričaju priču šta se desilo i kako se kroz oči književnosti prelama istorija ogromnog kontinenta zvanog Kina. Osim priča uključili su i nekoliko eseja koji su možda ključni za razumevanje Kine. Počevši od prvog, autora Lijanga Ćičaoa i njegovog eseja ‘Mlada Kina' preko 'Smisla života' Čena Dusjua koji je inače jedan od osnivača Komunističke partije, pa do nečega što je i danas jako bitno, eseja 'Hram zemlje i ja' Ši Tijenšenga koji se smatra jednim od najboljih napisanih na kineskom jeziku“.Kroz „Antologiju“ se vidi i promena jezika na kome se pisalo. Mandarinski jezik, odnosno jezik kineske književnosti, bio je jezik dvora i onda se u 20. veku desilo nešto što je i Vuk Karadžić kod nas uradio. Narodni jezik prodire u književnost, tematizuju se druge teme, a kako je Kina bila višemilijenijumsko carstvo, modernizmu je bilo jako teško da jezik dvora prevede u sistem koji će biti šire razumljiv.„Kina za poneti“ – velike priče odličnih pisacaU „Antologiji“ su zastupljeni i predstavnici manjinskih književnosti koje su integrisane, ali glavni luk istorije kineske književnosti u 20. veku jesu ta dva talasa modernizma sa približavanjem narodnom jeziku i ukidanjem onoga što je bio jako visoki mandarinski jezik.Šaponja smatra da je velika stvar što „Antologiju“ čine priče velikih kineskih pisaca za koje u 98 odsto slučajeva nismo ni znali. „Antologiju kineske proze 20. veka“ preveo je sinolog Bojan Tarabić, koji je ranije preveo i „Taličnog Lijua“.
https://lat.sputnikportal.rs/20220225/najduza-rec-na-svetu-potice-iz-5-veka-1134765481.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Vladimir Sudar
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/93/1120709311_392:0:1643:1251_100x100_80_0_0_1afda40b5ac00151879c0e2d85b04593.jpg
Vladimir Sudar
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/93/1120709311_392:0:1643:1251_100x100_80_0_0_1afda40b5ac00151879c0e2d85b04593.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vladimir Sudar
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/93/1120709311_392:0:1643:1251_100x100_80_0_0_1afda40b5ac00151879c0e2d85b04593.jpg
kultura – vesti, kultura, književnost
kultura – vesti, kultura, književnost
„Antologija kineske proze 20. veka“: Priče o ratovima, revolucijama i „Vukovoj reformi“
Burna istorija kineskog 20. veka sa ratovima, revolucijama, privrednim bumom data je u „Antologiji“ kroz sedamdesetak priča i eseja vrhunskih pisaca. Posle čitanja „Antologija kineske proze 20. veka“ čitaoci će imati drugačiji pogled na život.
Pratite Sputnjik i na letovanju
Sputnjik Srbija neometano možete čitati širom Evrope na mobilnoj aplikaciji koju ćete pronaći OVDE. Aplikaciju takođe možete preuzeti i putem linka apkfab.com
Nedavno objavljena „Antologija kineske proze 20. veka“ urađena je po zadatku – dva velika znalca Ding Fan i Šeng Anfeng priredili su je za jednog nemačkog izdavača. Nemci su hteli su da se upoznaju sa kineskom književnošću komplikovanog i kompleksnog 20. veka. Najmlađi autor u „Antologiji“ rođen je 1969. a najstariji pisac 1873. godine, kaže urednik i recezent „Antologije“ Nenad Šaponja, esejista, književni kritičar i putopisac,
Kina je, u stvari, ogroman kontinent, kulturni entitet koji nama što živimo na Zapadu nije do kraja razumljiv sa svojom istorijom, tradicijom i munjevitim preobražajima u 19. i 20. veku. Kineska književnost ima svoje specifičnosti, o njoj pomalo i ponešto znamo jer smo čitali Mo Jena koji je skoro dobio Nobelovu nagradu, Ju Hua kod nas je, takođe, relativno čitan, a nedavno je u „Agori“ izašao roman „Talični Liju“ Đija Pingva, možda najvećeg živog kineskog pisca, dodaje Šaponja.
Modernizam u Kini – ratovi, revolucije, „Vukova reforma“
U Kini je 20. vek vreme velikih promena. Kina je bila carstvo u opadanju, praktično u nestajanju u 19. veku posle „opijumskih ratova“. Usledili su ratovi sa Japanom u 20. veku, revolucija, pa kulturna revolucija i na kraju 20. veka počinje modernizacija koja je u 21. veku preobrazila Kinu u jednu od najznačajnijih svetskih nacija. Autori antologije su pokušali da obuhvate književno viđenje tog više nego kompleksnog društva u prelomnim vremenima.
„Pokušali su da naprave nešto što će pokazati šta jeste Kina kroz književnu optiku i uključili su u knjigu više od 70 autora da ispričaju priču šta se desilo i kako se kroz oči književnosti prelama istorija ogromnog kontinenta zvanog Kina. Osim priča uključili su i nekoliko eseja koji su možda ključni za razumevanje Kine. Počevši od prvog, autora Lijanga Ćičaoa i njegovog eseja ‘Mlada Kina' preko 'Smisla života' Čena Dusjua koji je inače jedan od osnivača Komunističke partije, pa do nečega što je i danas jako bitno, eseja 'Hram zemlje i ja' Ši Tijenšenga koji se smatra jednim od najboljih napisanih na kineskom jeziku“.
Kroz „Antologiju“ se vidi i promena jezika na kome se pisalo. Mandarinski jezik, odnosno jezik kineske književnosti, bio je jezik dvora i onda se u 20. veku desilo nešto što je i Vuk Karadžić kod nas uradio. Narodni jezik prodire u književnost, tematizuju se druge teme, a kako je Kina bila višemilijenijumsko carstvo, modernizmu je bilo jako teško da jezik dvora prevede u sistem koji će biti šire razumljiv.
„Kina za poneti“ – velike priče odličnih pisaca
U „Antologiji“ su zastupljeni i predstavnici manjinskih književnosti koje su integrisane, ali glavni luk istorije kineske književnosti u 20. veku jesu ta dva talasa modernizma sa približavanjem narodnom jeziku i ukidanjem onoga što je bio jako visoki mandarinski jezik.
„S druge strane, u sada drugačijem društvu, posle ekonomskih promena i neverovatnog privrednog buma kao i promena života gde veliki procenat stanovništva živi u gradu, a Kina je nekad bila ruralna zemlja, te velike promene odrazile su se i na književnost. Kod najmlađih autora vidi se uticaj komercijalizacije i promene načina života kao što se to vidi u širem potezu i u Evropi, ali ovde je to puno kraće trajalo. Bitno je da nam ova knjiga nudi sliku Kine“.
Šaponja smatra da je velika stvar što „Antologiju“ čine priče velikih kineskih pisaca za koje u 98 odsto slučajeva nismo ni znali. „Antologiju kineske proze 20. veka“ preveo je sinolog Bojan Tarabić, koji je ranije preveo i „Taličnog Lijua“.
