Zašto pada cena bakra
© Sputnik / Alekseй Nikolьskiй
/ Pratite nas
Ovaj metal juče je koštao 7.378 dolara po toni, što je za oko 35 odsto niže u odnosu na početak godine.
Pratite Sputnjik i na letovanju
Sputnjik Srbija neometano možete čitati širom Evrope na mobilnoj aplikaciji koju ćete pronaći OVDE. Aplikaciju takođe možete preuzeti i putem linka apkfab.com
Kada cena bakra počne da pada, to je nagoveštaj da nešto ne ide kako treba. Vrednost „crvenog zlata” je na najnižem nivou u poslednjih dvadeset meseci, a od marta je pala za više od 30 odsto, što je siguran znak usporavanja svetske privrede. Bakar se smatra vodećim pokazateljem ekonomskog zdravlja zbog njegove upotrebe u mnogim sektorima. Kada ekonomija raste, raste i potražnja za bakrom. Kada se privreda smanjuje, ta potražnja nestaje.
S obzirom na to da se bakar koristi u mnogim proizvodima, uključujući građevinarstvo, kućne aparate i električna vozila, pad cena može biti pokazatelj loših ekonomskih izgleda jer se povećavaju strahovi od globalnog privrednog usporavanja, prenosi Politika.
Tona bakra juče je koštala 7.378 dolara po toni, cena mu je pala u poslednjih mesec dana za 17,82 odsto. Početkom marta iznosila je 10.729 dolara po toni, da bi početkom aprila pala na 10.246 dolara, dok je početkom juna bila 9.452 dolara. Cena bakra zabeležila je najveći kvartalni pad od 2011. u drugom kvartalu ove godine, navodi Rojters.
Bojan Stanić, pomoćnik direktora Sektora za strateške analize Privredne komore Srbije, pad cene bakra objašnjava činjenicom da postoji neizvesnost koja je dovela do toga da se uspori privredna aktivnost na svetskom nivou jer pandemija još nije završena, traje kriza u Ukrajini i visoka je inflacija.
„Na sve treba dodati i da je Kina odlučila da ne stimuliše tržište metala kao što je to radila tokom 2008., 2015. i 2020. kada su takođe svetsku privredu zadesile krize. Sve to dovelo je do toga da kompozitni indeks metala padne za oko 20 procenata u odnosu na početak godine. Bakar je oko 7.400 dolara po metričkoj toni i to je znatno niže, oko 35 odsto u odnosu na početak godine, što puno govori o tome da je manja potražnja u prerađivačkoj industriji“, navodi Stanić.
On ne očekuje da će cena ovog metala nastaviti mnogo da pada u narednom periodu, jer je bakar sirovina koja se dosta koristi u energetici, a sada će se zemlje zbog energetske krize koja će potrajati odlučiti na to da posebno ulažu u obnovljive izvore energije, za šta će im biti potreban ovaj metal.
Američka investiciona grupacija Goldman Saks je bakar prošle godine nazvala novom naftom, zbog ključne uloge koju ima u električnim automobilima i infrastrukturi obnovljivih izvora energije. Prema pisanju Si-En-Bi-Sija, u ovom trenutku cene padaju iako nema mnogo naznaka da će potražnja naglo opasti ili da se ponuda povećava.
„U stvari, to je upravo suprotno – mi vidimo znake da se potražnja u Kini povećava. Ali investitori su zauzeli stav da će pooštravanje monetarne politike dovesti do nižeg rasta“, prenosi ovaj američki medij.
Naglašava se da performanse tržišta bakra zavise od toga kako se globalno raspoloženje menja dok Federalne rezerve SAD povećavaju kamatne stope.
Kineski predsednik Si Đinping pozvao je na sveukupne napore za izgradnju infrastrukture u aprilu, a Rojters je izvestio da će zemlja osnovati državni fond za infrastrukturu. Veruje se da će fiskalne stimulativne mere u Kini u narednih šest do 12 meseci povećati potražnju.
Međutim, Džejms Kan, šef istraživanja osnovnih materijala u Aziji napominje da bi problemi sa kovidom u Kini mogli umanjiti potražnju za industrijskim proizvodima, uprkos planovima Pekinga da stimuliše svoju ekonomiju putem infrastrukture. Na Kinu otpada oko polovina svetske potrošnje bakra, koja se ove godine procenjuje na oko 25 miliona tona.
Inače, u Srbiji je 2021. najveći izvoznik upravo bila kineska kompanija „Ziđin Bor koper”, koja je na svetskom tržištu prodala bakar u iznosu od oko 700 miliona evra, dok je u prvom kvartalu ove godine izvezla bakar u vrednosti od 210 miliona evra.
Milan Kovačević, konsultant za investicije, smatra da pad cene bakra neće znatno uticati na našeg izvoznika.
„Oni su napravili dobar posao dok su cene bile visoke. U oblasti bakra i uopšte metalurgije cene variraju, postoje talasi kada su visoke i kada padaju. To je razlog zbog koga opstaju samo krupni igrači, koji u periodu niskih cena mogu da prežive tako što smanje proizvodnju ili neke druge troškove. Kada cene rastu oni pojačaju proizvodnju i to nadoknade. Takav je slučaj i sa „Ziđinom” u Boru“, kaže Kovačević.
Dodaje da ne treba rasuđivati na kratak rok, kada je reč o tome kako će se pad cene odraziti na naš izvoz.
„Inflacija je sudbina sveta i bilo koja cena koja pada preokrenuće se i početi da raste ako se ne bude našlo neko generalno rešenje da se u svetu uspori inflacija. Tako da verujem da je pad cene bakra privremen i neće dugo trajati. Bila je ideja da ekologiju popravimo tako što ćemo koristiti obnovljivu energiju i na tom talasu je stasala ideja da vozila budu na struju. Da bi se proizveli ti automobili potrebni su bakarni kablovi. Zato ne mislim da će cena bakra znatno pasti“, smatra Kovačević.
