„Slučaj Marjanović“: Društveno korisna laž – iz rijalitija na 40 godina robije, a nastavak sledi...
19:45 23.07.2022 (Osveženo: 21:23 23.07.2022)
© Tanjug / SAVA RADOVANOVIC
Pratite nas
Tokom nešto više od šest godina koliko traje „slučaj Marjanović“ svesno medijsko objavljivanje laži pokazalo se kao društveno koristan rad, a osumnjičeni za brutalno ubistvo postao je rijaliti zvezda. Izgleda da i posle izricanja prvostepene presude sledi nastavak morbidne priče za koju su odgovorni i mediji i publika.
Pratite Sputnjik i na letovanju
Sputnjik Srbija neometano možete čitati širom Evrope na mobilnoj aplikaciji koju ćete pronaći OVDE. Aplikaciju takođe možete preuzeti i putem linka apkfab.com
Viši sud u Beogradu osudio je Zorana Marjanovića na kaznu zatvora od 40 godina za teško ubistvo supruge Jelene Marjanović 2. aprila 2016. godine u Borči. Tužilaštvo tereti Marjanovića da je ubio suprugu na nasipu Crvenka u Borči, dok je u neposrednoj blizini mesta zločina bila i njihova maloletna ćerka.
Za više od šest godina od ubistva do izricanja presude mediji su bombardovali javnost jezivim detaljima iz „slučaja Marjanović“ gotovo iz minuta u minut. Dok su neki mediji Zorana Marjanovića osudili i pre optužnice, drugi su od njega pravili zvezdu.
Osumnjičeni je u međuvremenu privođen i puštan na slobodu, izborio se za starateljstvo nad detetom koje je izgubio posle smrti supruge, postao je medijska zvezda i pojavio se i u jednom rijalitiju. Izgleda da se ni posle izricanja prvostepene presude, strasti javnosti neće smiriti.
„Slučaj Marjanović“ u vrzinom kolu publike medija i politike
Ljude u celom svetu zanimaju neobični slučajevi ubistava, osobito ako su povezani sa ljubavnim odnosima i strašću. Takvih stvari je bilo i ranije i uvek će ih biti, smatra socijalni psiholog dr Bora Kuzmanović, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu u penziji.
U takvim slučajevima, mediji znajući motivacije i mentalitet publike informacijama i kontrainformacijama stvaraju „navijačku atmosferu“ pa se ljudi opredeljuju „za“ i „protiv“ (anti)junaka. U „vrzinom kolu“ medija i publike i političarima često odgovara da se pažnja skreće javnosti na afere da se ne bi previše razmišljalo o poskupljenjima, inflaciji i teškom životu.
Uz dramatičnost, neobičnost, neizvesnost koja je dugo trajala, kao i „čudne podatke o čudnoj porodici Marjanović“ koji su se pojavljivali i sam izgled osumnjičenog doprineo je zainteresovanosti publike i medija za „slučaj Marjanović“.
„Postoji nešto i u liku tog čoveka, on ne deluje kao ubica. Ako je ubica, onda je od onih koji ubijaju iz strasti. U takvim slučajevima, najčešće je negde u pozadini ljubomora što govori o psihopatskoj strukturi ličnosti. Ubice mogu imati vrlo bezazleno lice, a sam Marjanović ima nešto tužno u izrazu lica što podstiče deo građana da u njemu vide žrtvu, a ne mogućeg krivca“, ocenjuje naš sagovornik.
Osim toga, ljudi generalno vole da zaviruju u tuđe živote, pogotovo ako je njihov život jednoličan i banalan jer im tad izgleda zanimljiviji, zaključio je Kuzmanović.
Objavljivanje laži – društvena odgovornost prema policiji
Bivši predsednik Udruženja novinara Srbije Vladimir Radomirović smatra da je neuobičajeno da se toliko pažnje godinama posvećuje jednom ubistvu. „Čini mi se da ni ubistvo premijera Đinđića nije izazivalo ovakvu dugogodišnju pažnju i toliiko detaljnog praćenja jedne porodice“, dodaje on.
„Slučaj Marjanović“ je, prema njegovim rečima, izuzetak u našem medijskom prostoru , a ono što je možda najzanimljivije je da u njemu nije bilo medijskog „seciranja“ postupaka tužilaštva i policije koliko je bilo „seciranja“ porodičnih odnosa. Seća se da je i sam bio član Komisije za žalbe Saveta za štampu kad se porodica Zorana Marjanovića žalila na pisanje tabloida o njima.
„I tada smo od urednice jednih dnevnih novina mogli da saznamo, svi mi članovi komisije a i cela javnost jer je to ostalo u zapisniku sa sednice, da su novinari tada pomagali policiji. Rekla je da su imali društvenu odgovornost prema policiji da puštaju neproverene informacije u novinama jer je policija bila ozvučila kuću Marjanovića i onda je želela da sazna kakve će biti reakcije na te neproverene informacije, odnosno na laži koje su tabloidi objavljivali, što je zaista nezapamćen slučaj“.
Dodaje da mu je čudno što stručna novinarska udruženja nisu oštrije reagovala na tu zloupotrebu, jer su po prvi put imali nedvosmislen dokaz da su se mediji stavljali u službu policije i vršili pritisak na jednu porodicu izmišljajući vesti o njima.
Ubica u rijaltiju – nema kočnica za profit
S druge strane, pojavljivanjem osumnjičenog za brutalno ubistvo u rijaliti programu pokazuje da nema kočnice kad je u pitanju profit za vlasnike nekih medija i da bi oni u rijaliti pozvali bilo koga ko je po bilo čemu postao poznat u javnosti, smatra Radomirović.
Pitanje je, međutim, zašto nisu reagovale institucije koje bi trebalo da reaguju u takvim slučajevima i zašto se vlasnicima tih medija dozvoljava da rade to što rade.
Presuda – biće još „poslastica“ za tabloide
Na pitanje da li će i posle svega što se dešavalo u „slučaju Marjanović“ i na pravosnažnu presudu kad bude donesena pasti „senka sumnje“, Radomirović odgovara:
„S obzirom da je u medijima stvorena slika da je samo Zoran Marjanović mogao biti ubica, čini mi se da će pasti senka na svaku presudu, pa i na ovu prvostepenu. Vidimo da je advokat okrivljenog imao dosta razumnih primedbi na presudu i videćemo kakva će biti odluka apelacije. Znajući kakva je praksa srpskih sudova mislim da nas čeka još jedno suđenje i onda će to biti nova poslastica za tabloide i sve druge medije.“
