„Vojničke ljubavi zauvek“: Vojska ne samo da čuva granice države već i temelje društva
© Foto : Sputnjiku ustupio Željko Mirković
Pratite nas
Dokumentarac „Vojničke ljubavi zauvek“, nedavno nagrađen u Italiji, pokazuje da vojska nije samo čuvar granica države već da čuva i temelje društva, poput porodice.
Pratite Sputnjik i na letovanju
Sputnjik Srbija neometano možete čitati širom Evrope na mobilnoj aplikaciji koju ćete pronaći OVDE. Aplikaciju takođe možete preuzeti i putem linka apkfab.com
Dokumentarni film Željka Mirkovića „Vojničke ljubavi zauvek“, rađen u produkciji Vojnofilmskog centra „Zastava film“ Uprave za odnose sa javnošću Ministarstva odbrane i producentske kuće „Optimistik film“, osvojio je nagradu za najbolju režiju na nedavno završenom filmskom festivalu u Napulju u Italiji.
„Vojničke ljubavi zauvek“ – priča o ljubavi i porodici
Film „Vojničke ljubavi zauvek“ posle prve projekcije u aprilu, na festivalu dokumentarnog filma „Zlatna buklija“ u Velikoj Plani gde je dobio Grand pri, osvojio je još tri nagrade – u Londonu, Istambulu i Napulju, podseća Mirković i dodaje da se posle četiri meseca festivalskog života pokazuje da se priča o ljubavi i porodici prepoznaje u različitim zemljama sa jednakim interesovanjem.
„Meni je ovaj film značajan iz više razloga. Svoj prvi dokumentarni film sam napravio kao vojnik na odsluženju vojnog roka u 'Zastava filmu' 2000. godine nakon završene obuke. To je bio film 'Vojničke ljubavi' o mojim klasićima s kojima sam proveo prva tri meseca u vojsci. Napravili smo priču o njihovim tadašnjim vezama, neko od njih je ostavljao tek započetu porodicu kod kuće, neko dete koje se tek rodilo… Rešio sam da 22 godine kasnije pronađem sve te junake filma 'Vojničke ljubavi' i da vidimo gde su oni sada u svojim životima, stavovima i svojim odnosima prema ljubavi i porodici“, kaže Mirković za Sputnjik.
Film „Vojničke ljubavi zauvek“, uspeo je da zaokruži jednu priču o porodici i ljubavi, ističe Mirković i dodaje da ovih dana puni 50 godina, što je bio jedan od razloga da uđe u taj projekat.
„Za mene je taj period služenja vojnog roka bio veoma značajan jer je donesena privatna odluka da i ja zasnujem porodicu. Moja porodica je sada petočlana, imamo troje dece, a supruga i ja smo u braku više od 20 godina“.
Vojska je čuvar temelja društva kao što je porodica
Kad su krenuli sa pričom o vojničkim ljubavima, junaci su bili mladići od dvadeset i nešto godina koji su većinom završili fakultete a u nekim pričama su njihove veze bile na ispitu i izgledalo je da neće istrajati.
„Junaci koje sam izabrao tada ne sluteći šta će se dalje događati sa njima, upravo su sa svojim životnim stavovima istrajali sa verom u ljubav. U jednoj od priča veza koju smo pratili pre 22 godine nije opstala ali je vera junaka u ljubav i porodicu bila jednako snažna, tako da sadašnja njegova porodica ima tu istu energiju s kojom je on tada gradio svoju percepciju ljubavi i porodice. Radeći ovaj film želeli smo da pokažemo da vojska ne čuva samo granice države nego je i čuvar temelja društva, kao što je porodica“.
Mirković otkriva da će u narednim mesecima film putovati po Evropi, Americi i Aziji i očekuje da će odgovor publike biti sličan kao što je bio i do sada. U oktobru ili novembru planirana je velika premijera u Srbiji, a ideja je da se posle premijere film prikaže i na TV stanicama u našoj zemlji, regionu i svugde gde bude postojalo interesovanje.
Povratak „Zastava filma“ na stare staze
Producent filma i direktor Vojnofilmskog centra „Zastava film“ pukovnik Goran Ikonić ponosan je na uspehe „Vojničke ljubavi zauvek“ na brojnim festivalima. Prema njegovim rečima, „Zastava film“ je jedna od najstarijih produkcijskih kuća na ovom prostorima.
Plakat za dokumentarni film „Vojničke ljubavi zauvek“
© Foto : Sputnjiku ustupio Željko Mirković
Posle jednog „zlatnog perioda“ kad su ostvarenja „Zastava filma“ dobijala mnogobrojna priznanja što na domaćim, što na međunarodnim festivalima usledio je period stagnacije. Međutim, nagrade koje dobija „Vojničke ljubavi zauvek“ pokazuju da se „Zastava film“ ponovo vraća na stare staze.
„S druge strane ponosni smo jer se pokazalo da se nije izgubio taj osećaj empatije prema vojnicima, vojničkom životu što nam je izuzetno drago. Posebno u Evropi, u zapadnom svetu gde ljudi prepoznaju vrednosti koje su im bliske i koje, na neki način, dotiču i njih i njihova osećanja.“
