- Sputnik Srbija, 1920
NAUKA I TEHNOLOGIJA

Kako se gradovi širom sveta bore protiv visokih temperatura

CC0 / Pixabay / Los Anđeles
Los Anđeles - Sputnik Srbija, 1920, 20.07.2022
Pratite nasTelegramOdyssey
Mnogi gradovi širom sveta su osmislili razne načine da se izbore sa visokim temperaturama koje ovog leta obaraju rekorde. Iza nas je, prema podacima NASA, najtopliji jun u istoriji merenja, izjednačen po toploti sa junom 2020, ali vrućine ne popuštaju ni ovog meseca.
Mobilna aplikacija Sputnik na srpskom jeziku - Sputnik Srbija
Pratite Sputnjik i na letovanju

Sputnjik Srbija neometano možete čitati širom Evrope na mobilnoj aplikaciji koju ćete pronaći OVDE. Aplikaciju takođe možete preuzeti i putem linka apkfab.com

Suočeni sa porastom temperatura i toplotnim talasima poslednjih decenija gradovi pronalaze različite načine da dane učine podnošljivijim za svoje stanovnike. Ovo su samo neki od njih.

Los Anđeles i Njujork farbaju ulice i krovove u belo

U gradskim jezgrima leti ume da bude i nekoliko stepeni Celzijusovih toplije nego na periferiji zbog manjka vegetacije i ogromnih konstrukcija od betona, cigli i asfalta koje tokom dana upijaju sunčevu toplotu, a tokom noći je isijavaju. Ali to ne mora da bude tako - jedan od neobičnijih sredstava za smanjenje vrućina u gradovima jesu kante specijalne bele farbe, piše Klima 101.
Los Anđeles je odlučio da prefarba ulice u beličasto-sivkastu nijansu koja apsorbuje manje sunčevih zraka. Prema izveštaju Američke agencije za zaštitu životne sredine, svetle površine su za tri do pet stepeni hladnije od tamnijih.
Svetli putevi su se pokazali kao odličan alat za smanjenje efekta urbanog toplotnog ostrva u Los Anđelesu, ali dolaze sa visokom cenom - za bojenje samo 1,6 kilometara puta neophodno je 40 hiljada američkih dolara. Dodatno, premaz traje samo sedam godina.
Međutim, naglašava se da bele ulice istovremeno prave uštede energije: smanjuje se korišćenje klima-uređaja u okolnim kućama i zgradama, a takođe ulične svetiljke zbog reflektivne prirode svetlih površina mogu da budu upaljene kraće nego inače.
U cilju veće podnošljivosti visokih letnjih temperatura, u Njujorku se od 2009. u belo boje krovovi. Za sada je svetlim premazom prekrivena površina krovova od preko 900 hiljada kvadratnih metara, procenjuje se da se zbog hlađenja koje se time ostvaruje godišnje uštedi 4.000 tona ugljen-dioksida.
I njujorški projekat se pokazao kao efikasan: prema istraživanju NASA, temperature na belim krovovima su tokom leta i do 23 stepena niže nego na crnom asfaltu. Kako navodi Škola za životnu sredinu Univerziteta „Jejl“, sistematska zamena tamnih površina u gradovima svetlijim mogla bi da smanji maksimalne temperature za vreme toplotnih talasa i za preko dva stepena Celzijusa.

U Barseloni se sadi „Trees for Life“

Barselona bi u budućnosti mogla da se suoči sa porastom ekstremnih temperatura za 3,5 stepena na 42,8.
Gradske vlasti su u saradnji sa Evropskom unijom svom stanovništvu obezbedile utočište od letnje žege - reč je o klimatskim skloništima, posebnim klimatizovanim prostorima u kojima ljudi mogu da se odmore i osveže kada su napolju opasne vrućine.
Povrh toga, sprovodi se i projekat „Trees for Life“ za period od 2017. do 2037. godine.
Oko jedne četvrtine Barselone prekriva oko 1,4 miliona krošnji stabala, a udeo drveća u gradskoj površini bi u narednih petnaestak godina trebalo da se poveća na 30 odsto. Dodatno, vodiće se računa o tome da 40 odsto vrsta bude prilagodljivo na promene klime.
Pored obezbeđivanja prijatnijih temperatura, ozelenjavanje unapređuje kvalitet vazduha, smanjuje zagađenje bukom, štedi energiju, smanjuje rizik od poplava i obogaćuje urbani biodiverzitet.

Gradovi upošljavaju osobe nadležne za vrućine

Rešenja za probleme ne dolaze samo iz urbanog planiranja – prošle godine Majami-Dejd je uposlio prvo lice nadležno za vrućine na svetu, Džejn Gilbert.
Njena pozicija primarno podrazumeva planiranje kratkoročnih i dugoročnih odgovora na toplotne talase i podizanje svesti o štetnosti visokih temperatura za zdravlje ranjivih kategorija stanovništva u okrugu koji naseljava 2,7 miliona ljudi. Pored toga Gilbertova se bavi i savetovanjem, umrežavanjem i ubrzavanjem partnerstava, projekata i politika za jačanje klimatske otpornosti.
Primer Majamija su pratili i Atina u Grčkoj i Fritaun u Sijera Leoneu.
Studija iz prošle godine otkrila je da je izloženost urbanoj toploti porasla za 200 odsto u periodu od 1983. do 2016.

Nica rashlađuje trotoare vodom, a Pariz vodi ljude do hlada

U francuskom lučkom gradu, Nici, voda je bitan segment rashlađivanja ljudi – građanima i turistima su na raspolaganju brojne fontane, reke, jezera i pre svega more. No, voda hladi grad i tako što kvasi trotoare – i ne, ne govorimo o kiši, već o inovativnom sistemu navodnjavanja koji bukvalno odvodi toplotu iz grada.
Navodnjavanje se odvija kroz zemlju zahvaljujući cevima sa malim rupama koje odvode vodu do posebnog vodopropusnog pločnika od školjki, ali i raspršivanjem vode po trakama za autobuse.
U Parizu tokom naleta opasnih vrućina je možda korisnije da za kretanje po gradu koristi aplikacija „Ekstrima“ (Extrema) umesto uobičajene „Gugl mape“. Evo i zašto. „Ekstrima“ će vas odvesti do hladovine – ova aplikacija nudi popis mesta za osveženje: od obala reke preko parkova do muzeja. Dostupna je za korišćenje i u Majorki, Roterdamu i Milanu.
Urbanizacija i masovno preseljenje ljudi u gradove učiniće da se opasnost od ekstremno visokih temperatura nadvije nad sve više urbanih centara. Uz projektovani porast brojnosti, intenziteta i trajanja toplotnih talasa u budućnosti neophodna je šira primena rešenja poput navedenih.
Međutim, mora se uzeti u obzir da toplota nije samo brojka na termometru, već donosi brojne druge nedaće: ugroženo zdravlje stanovništva, požare, propale žetve, smanjenu bezbednost saobraćaja, narušeno vodosnabdevanje…
Protiv vrućina se ne treba boriti samo u momentima kada one nastupe, već treba preduprediti njihovu pojavu.
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala