Velike ekonomije tonu sve dublje, sumorne prognoze za 2023.
16:23 20.07.2022 (Osveženo: 17:26 20.07.2022)
CC0 / Pexels/Towfiqu barbhuiya /
Pratite nas
Da li se neprijatnim vestima iz sveta ekonomije nazire kraj. Gas će još da poskupljuje, inflacija će da raste, a ekonomije vodećih zemalja verovatno će ući u recesiju. To je stanje bez privrednog rasta, pa čak i sa padom.
Pratite Sputnjik i na letovanju
Sputnjik Srbija neometano možete čitati širom Evrope na mobilnoj aplikaciji koju ćete pronaći OVDE. Aplikaciju takođe možete preuzeti i putem linka apkfab.com
Kristalina Georgieva, generalna direktorka Međunarodnog monetarnog fonda, izjavila je da će inflacija u svetu verovatno biti ukroćena sledeće godine kada povećanje kamatnih stopa počne da deluje.
Prema njenim rečima, globalne kamatne stope će nastaviti rast do 2023. godine, i tek tada će usijane cene početi da se hlade kao odgovor na akcije centralnih banaka. Inflaciju moramo da „polijemo hladnim tušem”, objašnjava ona.
Direktorka MMF-a dodaje i da su se izgledi za globalnu ekonomiju znatno pomračili od aprila i da ne može da isključi potencijalnu globalnu recesiju sledeće godine.
Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, kaže da su prognoze o recesiji uslovne, jer se privredna aktivnost statistički meri sa ranijim periodom kada je bilo rasta. Tako Srbija neće imati recesiju, jer je u prva dva kvartala imala povećanje, a i ako bude pada do kraja godine, u proseku će imati rast BDP-a. Zato se očekuje slabiji rast u 2023, jer će stanje na kraju 2022. verovatno biti lošije, a s tim se ulazi u narednu godinu.
„Još od sredine 2021. smatram da je inflacija delom posledica preteranog štampanja novca i ogromne pomoći koje su države širom sveta, pa i naša, dale građanima i privredi. Ta politika dovela je do ogromne neravnoteže proizvodnje koja je bila ograničena tokom pandemije i dohodaka koji su građani ostvarivali kada nisu radili. Da bi se zaustavila inflacija potrebno je ukočiti tražnju, a to dovodi do usporavanja privredne aktivnosti. I to uglavnom u onim proizvodima koji se kupuju iz zajma. Manje se investira zato što se veliki deo finansira iz kredita koji su skuplji, manje se kupuju stanovi na kredit, druga trajna potrošna dobra. Kada te delatnosti imaju sporiji rast zaposleni u njima manje pazare druge proizvode. Rast kamatnih stopa će negativno uticati na privrednu aktivnost, ali to je nužnost kako bi se oborila inflacija“, navodi Arsić za „Politiku“.
Uz sve te probleme velika je neizvesnost u vezi sa ukrajinskom krizom koja može da dovede do većih poremećaja, jer nije sigurno koliko će u Evropi biti energenata i po kojoj ceni. Kritična je struja, gas takođe.
Poskupljenje energenata znači da će troškovi preduzeća biti veći, a da će standard građana da opadne. Zbog većih troškova za struju i gas građani će manje da kupuju druge proizvode.
Kako kriza u Nemačkoj može da se prelije na Srbiju
Mihailo Gajić, programski direktor istraživačke jedinice Libeka (Libertarijanski klub) smatra da monetarna politika centralnih banaka deluje sa određenim zakašnjenjem.
„Ne treba samo da se gleda ponašanje centralnih banaka, jer kamatne stope sadrže komponentu inflacije. Realna kamatna stopa je nominalna minus inflacija. Kada je rast cena na malo ovako visok kamate će prirodno da rastu bez obzira na to kako reaguju centralne banke. Zato što se poveriocima ne isplati da pozajmljuju sredstva po kamati koja je niža od inflacije, jer onda gube novac. Dakle rast cene kapitala na međunarodnom tržištu će biti poruka, a ne samo ono što rade centralne banke koje su, između ostalog, povukle i poteze koji smanjuju likvidnost“, napominje Gajić.
On dodaje, da postoji sve više onih koji govore da dolazi recesija, jer je prvenstveno privreda u SAD pregrejana. Rast kvartalnog BDP-a u toj zemlji je iznad nivoa trenda od pre korone 2018–2019. I to znatno. S druge strane privreda Evrope nije ni blizu toga, ekonomska kretanja nisu ista i strah od recesije na starom kontinentu potiče od energetske krize.
To je više političko pitanje nego ekonomsko, jer zavisi od toga da li će se ukrajinska kriza zaustaviti, da li će dovesti do drugačijih političkih odnosa između EU i Rusije kao glavnog snabdevača energentima.
Ukoliko ne bude dovoljno gasa za industriju u Nemačkoj, procene su da će to prouzrokovati pad BDP-a od dva odsto. Srbiji je ta zemlja prvi spoljnotrgovinski partner pa može da računa na smanjenje izvoza, pogotovo komponenti za auto-industriju što je najvažniji proizvod, zaključuje Gajić.
