https://lat.sputnikportal.rs/20220719/tajna-briselskog-dzokera-za-kosovo-novi-mandat-bas-zato-sto-nije-uradio--nista-1140086423.html
Tajna briselskog „džokera“ za Kosovo: Novi mandat baš zato što nije uradio – ništa
Tajna briselskog „džokera“ za Kosovo: Novi mandat baš zato što nije uradio – ništa
Sputnik Srbija
Miroslav Lajčak je, posredujući u dijalogu između Beograda i Prištine možda postigao više nego skromne rezultate. Ipak, posrednički mandat produžen mu je za još dve godine jer sa stanovišta Brisela i Vašingtona postigao je maksimum. Brisel od Lajčaka nema boljeg kadra za ono što se od njega očekuje. Uz to, za Srbiju, neuspeh Lajčakove misije i nije tako loš.
2022-07-19T18:19+0200
2022-07-19T18:19+0200
2022-07-19T18:19+0200
region
region
region – politika
miroslav lajčak
mandat
dijalog beograda i prištine
evropska unija (eu)
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/02/03/1133948192_0:0:1921:1080_1920x0_80_0_0_bd10cdb636456b7eef6376a507cf5ba7.jpg
Brisel od Lajčaka nema boljeg kadra za ono što se od njega očekuje. Uz to, za Srbiju, neuspeh Lajčakove misije i nije tako loš.Postizanje rezultata u pregovorima izgleda da je kriterijum za sve posrednike, osim za Miroslava Lajčaka. Njegov skor kao specijalnog predstavnika za dijalog Beograda i Prištine i druga otvorena pitanja na Zapadnom Balkanu ne da je više nego skroman, pre bi se moglo otvoreno reći da je neuspešan. Misija, barem ona zvanična, prema kojoj ovaj slovački diplomata predstavlja „statusno neutralnu stranu“ praktično se nije makla sa početka.Srbija ima sreće što je Lajčak bio neuspešanA početak je bilo Lajčakovo imenovanje 2. aprila 2020. Njegov izbor bio je odgovor Brisela na imenovanje Ričarda Grenela za specijalnog izaslanika tadašnjeg američkog predsednika Donalda Trampa za dijalog između Beograda i Prištine nekoliko meseci ranije. I dok je Grenel, poput buldožera, insistirao na makar kakvom rešenju (koje je rezultiralo Vašingtonskim sporazumom septembra 2020), Lajčak je pokušavao da nešto postigne malim koracima. Ali, čini se da mu ni to nije išlo.Posle svakog koraka napred, pompezno najavljivanog preko društvenih mreža, kao da su sledila dva koraka nazad (ne srpskom krivicom), a Lajčak kao da se svaki put vraćao na pozicije koje je imao 2. aprila 2020.Sagovornici Sputnjika kao ono što preporučuje Lajčaka da nastavi svoj posrednički mandat još dve godine navode upravo to što nije završio zadatak.Da jeste, Kosovo bi za nas bilo izgubljeno, dodaje on.S obzirom da je najveću opstrukciju u dijalogu učinio premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti, ne prihvatajući Briselski sporazum, Lajčak nije smenjen ili zamenjen jer je sa stanovišta Brisela i Vašingtona postigao maksimum, ističe Samardžić.Miroslav Lajčak – boljeg od njega EU nemaPolitikolog Stevan Gajić Lajčaka vidi kao čoveka sa, kako kaže, posebnim zadatkom – on sprovodi politike koje su mu zadate i jasno je objasnio koji mu je cilj.Lajčak je, podseća naš sagovornik, kao čovek za specijalne operacije, bio i ključna figura u sprovođenju referenduma o nezavisnosti Crne Gore. U tom slučaju bio je šef posmatračke misije OEBS-a. Tada je, u noći održavanja referenduma odmah proglasio pobedu secesionističkih snaga, uprkos brojnim prigovorima na neregularnosti.Kada bi pokušao da promeni politiku Zapada, Lajčak bi bio smenjenIstoričar Čedomir Antić podseća i na Lajčakov angažman kao specijalnog predstavnika međunarodne zajednice u BiH, a kao jedinu prednost u odnosu na druge političare iz EU, navodi dobro poznavanje srpskog jezika slovačkog diplomate. Lajčak je, objašnjava Antić, sprovodilac politike koja se u Briselu i Vašingtonu smatra uspešnom.Na pitanje šta je uspešno u politici koju Lajčak sprovodi kao posrednik i specijalni izaslanik EU, Antić odgovara da ako bismo tu politiku poredili sa Ukrajinom, gde Zapad na duži rok ne može da pobedi, Irakom, gde je Sadama Huseina zamenila grupa političara odanih Teheranu ili Avganistanom, odakle su Talibani oterali NATO posle dvadeset godina; ako se Lajčakova politika uporedi sa politikom prema afričkim zemljama koje su danas bliže Kini nego Vašingtonu, ispostavlja se da smo mi njihov jedini uspeh.
https://lat.sputnikportal.rs/20220718/eu-produzila-mandat-miroslavu-lajcaku-do-septembra-2024-godine-1140043436.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
lajčak, mandat, dijalog beograda i prištine
lajčak, mandat, dijalog beograda i prištine
Tajna briselskog „džokera“ za Kosovo: Novi mandat baš zato što nije uradio – ništa
Miroslav Lajčak je, posredujući u dijalogu između Beograda i Prištine možda postigao više nego skromne rezultate. Ipak, posrednički mandat produžen mu je za još dve godine jer sa stanovišta Brisela i Vašingtona postigao je maksimum.
Brisel od Lajčaka nema boljeg kadra za ono što se od njega očekuje. Uz to, za Srbiju, neuspeh Lajčakove misije i nije tako loš.
Postizanje rezultata u pregovorima izgleda da je kriterijum za sve posrednike, osim za Miroslava Lajčaka. Njegov skor kao specijalnog predstavnika za dijalog Beograda i Prištine i druga otvorena pitanja na Zapadnom Balkanu ne da je više nego skroman, pre bi se moglo otvoreno reći da je neuspešan. Misija, barem ona zvanična, prema kojoj ovaj slovački diplomata predstavlja „statusno neutralnu stranu“ praktično se nije makla sa početka.
Srbija ima sreće što je Lajčak bio neuspešan
A početak je bilo Lajčakovo imenovanje 2. aprila 2020. Njegov izbor bio je odgovor Brisela na imenovanje Ričarda Grenela za specijalnog izaslanika tadašnjeg američkog predsednika Donalda Trampa za dijalog između Beograda i Prištine nekoliko meseci ranije. I dok je Grenel, poput buldožera, insistirao na makar kakvom rešenju (koje je rezultiralo Vašingtonskim sporazumom septembra 2020), Lajčak je pokušavao da nešto postigne malim koracima. Ali, čini se da mu ni to nije išlo.
Posle svakog koraka napred, pompezno najavljivanog preko društvenih mreža, kao da su sledila dva koraka nazad (ne srpskom krivicom), a Lajčak kao da se svaki put vraćao na pozicije koje je imao 2. aprila 2020.
Sagovornici Sputnjika kao ono što preporučuje Lajčaka da nastavi svoj posrednički mandat još dve godine navode upravo to što nije završio zadatak.
„Njegov zadatak je bio da u tim pregovorima privede srpsku stranu ka stanovištu EU i SAD. Tako da, sa njihove tačke gledišta, možda nije postigao rezultat, ali ga ne krive jer bolji rezultat nije ni mogao da postigne“, smatra profesor Fakulteta političkih nauka Slobodan Samardžić i dodaje da bi Srbija trebalo da bude zadovoljna što Lajčak nije postigao više.
Da jeste, Kosovo bi za nas bilo izgubljeno, dodaje on.
S obzirom da je najveću opstrukciju u dijalogu učinio premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti, ne prihvatajući Briselski sporazum, Lajčak nije smenjen ili zamenjen jer je sa stanovišta Brisela i Vašingtona postigao maksimum, ističe Samardžić.
Miroslav Lajčak – boljeg od njega EU nema
Politikolog Stevan Gajić Lajčaka vidi kao čoveka sa, kako kaže, posebnim zadatkom – on sprovodi politike koje su mu zadate i jasno je objasnio koji mu je cilj.
„Da rezultat pregovaračkog procesa bude, kako se to eufemistički zove, uzajamno priznanje Kosova i Srbije. Tako da, s obzirom da taj posao nije završen, a nemaju boljeg kadra od njega, produžen mu je mandat“, kaže Gajić.
Lajčak je, podseća naš sagovornik, kao čovek za specijalne operacije, bio i ključna figura u sprovođenju referenduma o nezavisnosti Crne Gore. U tom slučaju bio je šef posmatračke misije OEBS-a. Tada je, u noći održavanja referenduma odmah proglasio pobedu secesionističkih snaga, uprkos brojnim prigovorima na neregularnosti.
„Kao takav, on je izuzetno koristan EU kao političkom krilu NATO-a za te poslove, tako da ne treba da čudi što mu je produžen mandat“, komentariše, Gajić.
Kada bi pokušao da promeni politiku Zapada, Lajčak bi bio smenjen
Istoričar Čedomir Antić podseća i na Lajčakov angažman kao specijalnog predstavnika međunarodne zajednice u BiH, a kao jedinu prednost u odnosu na druge političare iz EU, navodi dobro poznavanje srpskog jezika slovačkog diplomate. Lajčak je, objašnjava Antić, sprovodilac politike koja se u Briselu i Vašingtonu smatra uspešnom.
„Kada bi pokušao da promeni tu politiku, ili da je možda poboljša, da možda dovede do toga da se postigne neki kompromis, a ne da stalno slušamo gluposti o međusobnom priznanju – kada bi rekao nešto drugo, prestao bi da bude interesantan ljudima koji ga biraju“, navodi Antić i dodaje da ti koji biraju Lajčaka u tragediji srpskog naroda vide političku i materijalnu korist.
Na pitanje šta je uspešno u politici koju Lajčak sprovodi kao posrednik i specijalni izaslanik EU, Antić odgovara da ako bismo tu politiku poredili sa Ukrajinom, gde Zapad na duži rok ne može da pobedi, Irakom, gde je Sadama Huseina zamenila grupa političara odanih Teheranu ili Avganistanom, odakle su Talibani oterali NATO posle dvadeset godina; ako se Lajčakova politika uporedi sa politikom prema afričkim zemljama koje su danas bliže Kini nego Vašingtonu, ispostavlja se da smo mi njihov jedini uspeh.
„To je za njih tragično, ali je tako. Uspeli su da „pridave“ jednu evropsku državu koja je samo tražila da bude ravnopravna i da njen narod bude tretiran kao i drugi narodi“, zaključuje Antić.
