https://lat.sputnikportal.rs/20220719/oebs-objavio-izvestaj-o-broju-incidenata-na-kosovu-i-metohiji--1140071329.html
OEBS objavio izveštaj o zaštiti kulturnog nasleđa na Kosovu i Metohiji
OEBS objavio izveštaj o zaštiti kulturnog nasleđa na Kosovu i Metohiji
Sputnik Srbija
Krađa i oštećenja usled vandalizma najčešći su incidenti koji pogađaju kulturno nasleđe i verske lokalitete na Kosovu, navedeno je u Izveštaju OEBS o zaštiti... 19.07.2022, Sputnik Srbija
2022-07-19T08:18+0200
2022-07-19T08:18+0200
2022-07-19T08:18+0200
srbija
srbija
kosovo i metohija (kim)
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112287/09/1122870928_0:0:1600:900_1920x0_80_0_0_79d184b8409057cd0aca7e3435468848.jpg
Porast prijavljenih krađa, kako navode, ukazuje na ekonomski motiv ovih krivičnih dela protiv verskih lokaliteta, a sve češće prijavljivanje ukazuje i na veću svest javnosti.U periodu od januara 2014. do decembra 2020. godine, kako navode, prijavljeno je 247 incidenata izvršenih na kulturnom nasleđu i verskim lokalitetima, prenosi Kosovo onlajn.Na odnose između Srpske pravoslavne crkve i kosovskih institucija kako navode, negativno je uticao zahtev Kosova za članstvo u Unesko, odbijanje zahteva SPC za izdavanje dozvole za obnovu Crkve svetog Nikole koji se nalazi unutar Manastira svetih Arhangela u Prizrenu, nesprovođenje odluke Ustavnog suda o vraćanju 24 hektara zemljišta manastiru Visoki Dečani...Zbog toga su, kako je navedeno, predstavnici SPC prestali da prisustvuju sastancima Saveta za sprovođenje i nadgledanje.Od ukupno 247 prijavljenih incidenata na objektima kulturnog nasleđa, 112 su krađe novca ili imovine. U ovu kategoriju spadaju krađe donacija i kutija za priloge, pokretnih predmeta, kao što su zvučnici, kablovi i mikrofoni, kao i ograda na grobljima.Više od polovine (63 slučaja ili 56 odsto) ekonomski motivisanih krađa izvršeno je u džamijama, a 42 krađe (38 odsto) dogodile su se u objektima Srpske pravoslavne crkve.U poređenju sa krađama u kojima je motiv novac, incidenti u kojima su mete kulturno nasleđe i verski lokaliteti, a u kojima motiv nije novac, pokazuju drugačiji trend jer je 57 odsto od 135 incidenata počinjeno u crkvama i na grobljima SPC.Takođe, za šest godina, odigralo se 86 incidenata vandalizma na verskim objektima. Više od polovine njih (48) bilo je usmereno protiv verskih objekata SPC, dok je 25 počinjeno protiv Islamske zajednice.Počinjeno je šest dela skrnavljenja, pri čemu je u jednom slučaju vandalizovana jedna crkva SPC, a u pet slučajeva oštećena su groblja i nadgrobni spomenici."Policija Kosova je prenela tužilaštvu informacije o svim incidentima protiv kulturnog i verskog nasleđa. Međutim, samo ograničen broj je dalje obrađen i prosleđen pravosuđu. U većini slučajeva ili nije moglo da se utvrdi ko je počinilac ili je šteta bila mala", navodi se u izveštaju OEBS.Dugo trajanje sudskih postupaka i neodgovarajuće kazne, pa čak i oslobađajuće presude, kako navode, ne odvraćaju potencijalne počinioce od činjenja krivičnih dela protiv kulturnog nasleđa i verskih zajednica.Od 2014. godine predstavnici opština, kao što su predsednik opštine ili opštinski odbor za bezbednost u zajednici (OOBZ), osudili su svega 18 od 247 pomenutih incidenata.Zbog toga je OEBS, u objavljenom izveštaju, preporučio da je neophodno ojačati napore da se javno osude incidenti protiv lokaliteta verskog i kulturnog nasleđa.Takođe, kako navode, neophodno je unaprediti saradnju Ministarstva kulture, omladine i sporta sa opštinama, Policijom Kosova i Kfor kako bi se osiguralo odgovarajuće nadgledanje kulturnog nasleđa i verskih lokaliteta.Takođe, kako kažu, neophodno je i doprineti podizanju svesti među verskim zajednicama i institucijama za kulturu da prijavljuju incidente Policiji Kosova i drugim agencijama za sprovođenje zakona i podržati verske zajednice i vlasnike kulturnog nasleđa poboljšavanjem bezbednosti njihovih objekata nasleđa.OEBS poručuje i da je specijalizovana jedinica Policije Kosova za kulturno nasleđe postala operativna i patrolira na 24 lokaliteta, uključujući 22 crkve i manastire SPC.Nasleđe Srpske pravoslavne crkve i verski lokaliteti, kako navode, uživaju bolji status zahvaljujući specijalnim zaštitnim zonama (SZZ). Ali, nekontrolisan razvoj ugrožava zaštitu lokaliteta u ovim zonama.Kako navode, za poboljšanu primenu pravnog okvira potrebna je politička posvećenost usklađena sa administrativnim merama, kao što su redovne inspekcije od strane javnih institucija ili primena odgovarajućih kazni.Kršenja zakona, kao što su namerna rušenja i nedozvoljena gradnja, naglašavaju potrebu za efikasnim nadgledanjem. Ovo treba da rade ili opštinske institucije ili regionalni centri za zaštitu kulturnog nasleđa, a za tu aktivnost mogla bi da bude korisna bolja koordinacija.OEBS upozorava da opštine zaostaju u donošenju lokalnih prostornih planova i uključivanju lokaliteta kulturnog nasleđa u te planove."Ovu situaciju dodatno pogoršava to što relevantne institucije kasne sa definisanjem perimetara zaštićenih spomenika i tampon zona", navedeno je u izveštaju.Postojeće liste privremenih ili trajnih lokaliteta zaštite moraju, kako navode, dodatno da se ažuriraju u skladu sa Zakonom o kulturnom nasleđu.Usvajanje Nacionalne strategije za kulturno nasleđe 2017–2027, kako dodaju, predstavlja važan korak ka jačanju svesti javnosti o kulturnom nasleđu.Takođe, OEBS navodi da im je skrenuta pažnja na niz slučajeva koji ukazuju na namerno uništavanje ili zanemarivanje zaštićenog nasleđa. Ovi slučajevi pokazuju da se i dalje događa namerno uništavanje kulturnih dobara od strane njihovih vlasnika.
srbija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2022
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
srbija, kosovo i metohija (kim)
srbija, kosovo i metohija (kim)
OEBS objavio izveštaj o zaštiti kulturnog nasleđa na Kosovu i Metohiji
Krađa i oštećenja usled vandalizma najčešći su incidenti koji pogađaju kulturno nasleđe i verske lokalitete na Kosovu, navedeno je u Izveštaju OEBS o zaštiti kulturnog nasleđa na Kosovu koji je predstavljen u ponedeljak.
Pratite Sputnjik i na letovanju
Sputnjik Srbija neometano možete čitati širom Evrope na mobilnoj aplikaciji koju ćete pronaći OVDE. Aplikaciju takođe možete preuzeti i putem linka apkfab.com
Porast prijavljenih krađa, kako navode, ukazuje na ekonomski motiv ovih krivičnih dela protiv verskih lokaliteta, a sve češće prijavljivanje ukazuje i na veću svest javnosti.
U periodu od januara 2014. do decembra 2020. godine, kako navode, prijavljeno je 247 incidenata izvršenih na kulturnom nasleđu i
verskim lokalitetima,
prenosi Kosovo onlajn.
Na odnose između Srpske pravoslavne crkve i kosovskih institucija kako navode, negativno je uticao zahtev Kosova za članstvo u Unesko, odbijanje zahteva SPC za izdavanje dozvole za obnovu Crkve svetog Nikole koji se nalazi unutar Manastira svetih Arhangela u Prizrenu, nesprovođenje odluke Ustavnog suda o vraćanju 24 hektara zemljišta manastiru Visoki Dečani...
Zbog toga su, kako je navedeno, predstavnici SPC prestali da prisustvuju sastancima Saveta za sprovođenje i nadgledanje.
Od ukupno 247 prijavljenih incidenata na objektima kulturnog nasleđa, 112 su krađe novca ili imovine. U ovu kategoriju spadaju krađe donacija i kutija za priloge, pokretnih predmeta, kao što su zvučnici, kablovi i mikrofoni, kao i ograda na grobljima.
Više od polovine (63 slučaja ili 56 odsto) ekonomski motivisanih krađa izvršeno je u džamijama, a 42 krađe (38 odsto) dogodile su se u objektima Srpske pravoslavne crkve.
U poređenju sa krađama u kojima je motiv novac, incidenti u kojima su mete kulturno nasleđe i verski lokaliteti, a u kojima motiv nije novac, pokazuju drugačiji trend jer je 57 odsto od 135 incidenata počinjeno u crkvama i na grobljima SPC.
Takođe, za šest godina, odigralo se 86 incidenata vandalizma na verskim objektima. Više od polovine njih (48) bilo je usmereno protiv verskih objekata SPC, dok je 25 počinjeno protiv Islamske zajednice.
Počinjeno je šest dela skrnavljenja, pri čemu je u jednom slučaju vandalizovana jedna crkva SPC, a u pet slučajeva oštećena su groblja i nadgrobni spomenici.
"Policija Kosova je prenela tužilaštvu informacije o svim incidentima protiv kulturnog i verskog nasleđa. Međutim, samo ograničen broj je dalje obrađen i prosleđen pravosuđu. U većini slučajeva ili nije moglo da se utvrdi ko je počinilac ili je šteta bila mala", navodi se u izveštaju OEBS.
Dugo trajanje sudskih postupaka i neodgovarajuće kazne, pa čak i oslobađajuće presude, kako navode, ne odvraćaju potencijalne počinioce od činjenja krivičnih dela protiv kulturnog nasleđa i verskih zajednica.
Od 2014. godine predstavnici opština, kao što su predsednik opštine ili opštinski odbor za bezbednost u zajednici (OOBZ), osudili su svega 18 od 247 pomenutih incidenata.
Zbog toga je OEBS, u objavljenom izveštaju, preporučio da je neophodno ojačati napore da se javno osude incidenti protiv lokaliteta verskog i kulturnog nasleđa.
Takođe, kako navode, neophodno je unaprediti saradnju Ministarstva kulture, omladine i sporta sa opštinama, Policijom Kosova i Kfor kako bi se osiguralo odgovarajuće nadgledanje kulturnog nasleđa i verskih lokaliteta.
Takođe, kako kažu, neophodno je i doprineti podizanju svesti među verskim zajednicama i institucijama za kulturu da prijavljuju incidente Policiji Kosova i drugim agencijama za sprovođenje zakona i podržati verske zajednice i vlasnike kulturnog nasleđa poboljšavanjem bezbednosti njihovih objekata nasleđa.
OEBS poručuje i da je specijalizovana jedinica Policije Kosova za kulturno nasleđe postala operativna i patrolira na 24 lokaliteta, uključujući 22 crkve i manastire SPC.
Nasleđe Srpske pravoslavne crkve i verski lokaliteti, kako navode, uživaju bolji status zahvaljujući specijalnim zaštitnim zonama (SZZ). Ali, nekontrolisan razvoj ugrožava zaštitu lokaliteta u ovim zonama.
Kako navode, za poboljšanu primenu pravnog okvira potrebna je politička posvećenost usklađena sa administrativnim merama, kao što su redovne inspekcije od strane javnih institucija ili primena odgovarajućih kazni.
Kršenja zakona, kao što su namerna rušenja i nedozvoljena gradnja, naglašavaju potrebu za efikasnim nadgledanjem. Ovo treba da rade ili opštinske institucije ili regionalni centri za zaštitu kulturnog nasleđa, a za tu aktivnost mogla bi da bude korisna bolja koordinacija.
OEBS upozorava da opštine zaostaju u donošenju lokalnih prostornih planova i uključivanju lokaliteta kulturnog nasleđa u te planove.
"Ovu situaciju dodatno pogoršava to što relevantne institucije kasne sa definisanjem perimetara zaštićenih spomenika i tampon zona", navedeno je u izveštaju.
Postojeće liste privremenih ili trajnih lokaliteta zaštite moraju, kako navode, dodatno da se ažuriraju u skladu sa Zakonom o kulturnom nasleđu.
Usvajanje Nacionalne strategije za kulturno nasleđe 2017–2027, kako dodaju, predstavlja važan korak ka jačanju svesti javnosti o kulturnom nasleđu.
Takođe, OEBS navodi da im je skrenuta pažnja na niz slučajeva koji ukazuju na namerno uništavanje ili zanemarivanje zaštićenog nasleđa. Ovi slučajevi pokazuju da se i dalje događa namerno uništavanje kulturnih dobara od strane njihovih vlasnika.
