https://lat.sputnikportal.rs/20220717/zasto-ne-treba-naknadno-dosoljavati-hranu-1140026466.html
Zašto ne treba naknadno dosoljavati hranu
Zašto ne treba naknadno dosoljavati hranu
Sputnik Srbija
Osobe koje dodaju so u serviranu hranu suočavaju se sa povećanim rizikom od rane smrti, pokazalo je novo istraživanje. 17.07.2022, Sputnik Srbija
2022-07-17T21:55+0200
2022-07-17T21:55+0200
2022-07-17T21:55+0200
svet
magazin
ishrana
so
zdravlje
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/05/10/1125375445_0:10:1920:1090_1920x0_80_0_0_27fcd828f738eed515c1661f6acc3a12.jpg
Studija na više od 500.000 ljudi donosi zaključke da oni koji uvek dodaju so u hranu imaju 28 posto veće šanse za preranu smrt u poređenju sa ljudima koji to retko ili nikada ne čine, prenosi portal Kliks.ba.Generalno, svaka treća osoba od 100 ljudi starosti od 40 do 69 godina rano umire u opštoj populaciji. Ali, istraživanje objavljeno u „Juropijan hart džurnalu“ otkrilo je da bi još jedna osoba na svakih 100 mogla prerano da umre od posledica dodatnog soljenja hrane.Muškarci od 50 godina mogli bi da izgube oko 2,28 godina života ako konzumiraju dodatnu so, pokazalo je ovo istraživanje. Ženama iste starosti očekivani životni vek bi mogao da se skrati za oko godinu i po dana.Novu studiju je vodio profesor Lu Ći sa Univerziteta za javno zdravlje i tropsku medicinu Tulan u SAD-u.Čak i „skromno smanjenje“ unosa natrijuma može rezultirati značajnim zdravstvenim prednostima.Istraživanje je uzelo u obzir faktore koji bi mogli da utiču na rezultate, uključujući starost, pol, rasu, deprivaciju, indeks telesne mase (BMI), pušenje, unos alkohola, fizičku aktivnost i ishranu, zajedno sa zdravstvenim stanjima poput dijabetesa, raka i bolesti srca.Rizici od rane smrti povezani sa dodavanjem soli bili su neznatno smanjeni kod ljudi koji su jeli više vocća i povrća – ali razlika nije bila značajna.„Pošto je naša studija prva koja je prijavila povezanost između dodavanja soli u ishrani i mortaliteta, potrebna su dalja istraživanja kako bi se potvrdili nalazi pre nego što se daju preporuke“, rekao je on.
https://lat.sputnikportal.rs/20220711/zasto-je-paradajz-zdrav-za-ceo-organizam-i-kako-stiti-od-brojnih-bolesti-1139626213.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
magazin, ishrana, so
Zašto ne treba naknadno dosoljavati hranu
Osobe koje dodaju so u serviranu hranu suočavaju se sa povećanim rizikom od rane smrti, pokazalo je novo istraživanje.
Pratite Sputnjik i na letovanju
Sputnjik Srbija neometano možete čitati širom Evrope na mobilnoj aplikaciji koju ćete pronaći OVDE. Aplikaciju takođe možete preuzeti i putem linka apkfab.com
Studija na više od 500.000 ljudi donosi zaključke da oni koji uvek dodaju so u hranu imaju 28 posto veće šanse za preranu smrt u poređenju sa ljudima koji to retko ili nikada ne čine,
prenosi portal Kliks.ba.
Generalno, svaka treća osoba od 100 ljudi starosti od 40 do 69 godina rano umire u opštoj populaciji. Ali, istraživanje objavljeno u
„Juropijan hart džurnalu“ otkrilo je da bi još jedna osoba na svakih 100 mogla prerano da umre od posledica dodatnog soljenja hrane.
Muškarci od 50 godina mogli bi da izgube oko 2,28 godina života ako konzumiraju dodatnu so, pokazalo je ovo istraživanje. Ženama iste starosti očekivani životni vek bi mogao da se skrati za oko godinu i po dana.
Novu studiju je vodio profesor Lu Ći sa Univerziteta za javno zdravlje i tropsku medicinu Tulan u SAD-u.
„U zapadnoj ishrani kuhinjska so dodata u hranu za stolom čini šest do 20% ukupnog unosa soli i pruža jedinstven način da se proceni povezanost između uobičajenog unosa natrijuma i rizika od smrti“, rekao je profesor, koji je sarađivao sa kolegama sa Harvard medicinske škole.
Čak i „skromno smanjenje“ unosa natrijuma može rezultirati značajnim zdravstvenim prednostima.
Istraživanje je uzelo u obzir faktore koji bi mogli da utiču na rezultate, uključujući starost, pol, rasu, deprivaciju, indeks telesne mase (BMI), pušenje, unos alkohola, fizičku aktivnost i ishranu, zajedno sa zdravstvenim stanjima poput dijabetesa, raka i bolesti srca.
Rizici od rane smrti povezani sa dodavanjem soli bili su neznatno smanjeni kod ljudi koji su jeli više vocća i povrća – ali razlika nije bila značajna.
„Pošto je naša studija prva koja je prijavila povezanost između dodavanja soli u ishrani i mortaliteta, potrebna su dalja istraživanja kako bi se potvrdili nalazi pre nego što se daju preporuke“, rekao je on.
