https://lat.sputnikportal.rs/20220717/upozorenje-strucnjaka-cuvajte-se-komaraca-virus-zapadnog-nila-postao-domaca-bolest-1140021721.html
Upozorenje stručnjaka: Čuvajte se komaraca, virus zapadnog Nila postao domaća bolest
Upozorenje stručnjaka: Čuvajte se komaraca, virus zapadnog Nila postao domaća bolest
Sputnik Srbija
Mrtve ptice po ulicama i parkovima koje građani fotografišu za društvene mreže, najverovatnije su zaražene virusom zapadnog Nila, pa ih ne treba dirati, već... 17.07.2022, Sputnik Srbija
2022-07-17T21:01+0200
2022-07-17T21:01+0200
2022-07-20T22:50+0200
srbija
srbija – društvo
virus zapadnog nila
slavica maris
komarci
ptice
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/07/14/1140153932_0:141:1465:965_1920x0_80_0_0_9d6665c4ce1fe51f8af38542658fd5b5.jpg
Virus zapadnog Nila registruje se u Srbiji od 2012. godine, već sledeće registrovana je epidemija, kao i 2018. godine. Virus nas je preskočio samo 2020. godine, jer tada klimatski uslovi nisu pogodovali razvoju komaraca.Dr Slavica Maris, načelnik jedinice za kontrolu i prevenciju zaraznih bolesti Gradskog zavoda za zaštitu zdravlja Beograd, za Sputnjik kaže da je reč o najrasprostranjenijem virusu koji se prenosi insektima, a može da zarazi ptice, konje i druge sisare, ali i ljude. I u tom slučaju bolest može imati smrtni ishod.Rezervoar virusa zapadnog Nila su ptice, bilo da su domaće ili divlje, a najčešće divlje. Vakcine za sada nema, ali na sreću, infekcija u oko 80 odsto slučajeva kod ljudi prolazi asimptomatski.Simptomi virusa zapadnog Nila„Oko 80 odsto inficiranih osoba nema apsolutno bilo kakvu ispoljenu kliničku sliku i ne zna da je inficirana, ali kod preostalih 20 odsto imamo zabeležene simptome slične gripu; povećanu telesnu temperaturu i glavobolju. Može se javiti mučnina, povraćanje, stanje može biti praćeno otokom limfnih žlezda i pojavom osipa, uglavnom po koži grudi, na leđima ili stomaku“, objašnjava dr Maris.Iako su zaraženi komarci i bolesne ptice već registrovane u Pančevu, Požarevcu, Novom Sadu i na tri mesta na teritoriji Beograda, u glavnom gradu još nije registrovan ni jedan slučaj groznice. Ranijih godina bilo je između 25 i 40 slučajeva.Mnogi se ovih dana žale na „letnji grip“, koji bi mogao biti i korona čiji virus trenutno ne daje jake simptome, ali i virus zapadnog Nila. I kod jednog od simptoma treba javiti lekaru, posebno starije osobe čije je zdravlje narušeno.„Ovo oboljenje uglavnom prolazi u roku od nekoliko dana, mada se beleže i neki slučajevi kada je trajalo i više nedelja. Manje od 1 odsto ljudi ima ispoljenu kliničku sliku, tačnije kod jednog obolelog na 150 inficiranih može doći do razvoja teške kliničke slike, takozvanog neuroinvanzivnog oblika bolesti. Tada pored opštih simptoma, groznice, povišene temperature i glavobolje, može doći i do pojave ukočenog vrata, do stupore, odnosno dezorijentacije, tuposti, kome, premora, konvulzija. Može doći do mišićne slabosti, pa čak i paralize“, upozorava dr Maris.Ovi simptomi zahtevaju bolničko lečenje, moraju se pratiti, jer spadaju u ozbiljnije forme bolesti koje se uglavnom javljaju kod osoba starijih od 65, odnosno 75 godina, koje već pate od nekog hroničnog oboljenja. Za sada je u našoj zemlji zbog ovog virusa hospitalizovana samo jedna osoba, u Požarevcu.Doktorka Maris kaže da je prošle godine u glavnom gradu koji ima dve reke i mnogo močvarnog tla, na sreću, registrovan samo jedan slučaj, a bilo je i sezona sa više od dve stotine zaraženih. Virusa nema, ali zaraženih komaraca ima. Rezervoari virusa, ptice, umiru i po beogradskim ulicama i parkovima.Ne treba ih dirati, niti bacati u kante za smeće i kontejnere. Potrebno je obavestiti službu Zoohigijene u Beogradu ili komunalne u manjim gradovima. Važno je da se za mrtve životinje pobrinu stručnjaci, jer je neophodno znati da li su uginule od aktuelnog virusa ili nečeg drugog.Kako da se zaštitimo?Dva su načina da se zaštitimo od virusa zapadnog Nila, da ubijamo komarce i uništimo mesta na kojima se razvijaju. Pre svega treba sprečiti ubod komaraca.„Izbegavati boravak na otvorenom u periodu najintenzivnije aktivnosti komaraca, u sumrak i u zoru. Vreme je lepo, svakako ćemo izaći, ali treba nositi odeću dugih rukava i nogavica, svetlijih boja. Ako imamo otkrivene delove tela, treba ih namazati repelentima, sredstvima protiv komaraca. Preporuka je i da odeća bude komotna, jer komarci vole da ubadaju i kroz pripijenu odeću“.Preporučuje se upotreba zaštitnih mreža, komarnika, u kućama i stanovima treba upotrebljavati različita sredstva protiv komaraca, ali i boraviti u klimatizovanim prostorijama, jer komarci ne vole klima uređaje.Poseban oprez savetuje se onima na čijoj su teritoriji registrovani zaraženi komarci, boravak u baštama ne mogu da izbegnu po ovako toplom vremenu, ali i na otvorenom je moguće smanjiti broj komaraca, isušivanjem izvora stajaće vode.„Tako smanjujemo broj mesta na koja komarci mogu da polože jaja. Preporuka je da najmanje jednom nedeljno ispraznite vodu iz saksija za cveće, posuda za hranu i vodu kućnih ljubimaca. Ako u dvorištu imate kante, burad, to sve treba isprazniti i ukloniti, kao i odbačene gume i druge predmete koji mogu da prikupljaju vodu“.Na kraju razgovora za Sputnjik doktorka Maris podseća da komarci najviše vole nultu krvnu grupu, da više ubadaju krupnije ljude, jer izbacuju više ugljen – dioksida. Trudnice treba da se paze, jer po pravilu više nastradaju.Virus zapadnog Nila je prvi put izolovan u oblasti te reke u Ugandi 1937.. Najčešće se javlja u vreme najveće aktivnosti komaraca, u periodu od maja do polovine novembra, a pik se očekuje, svake godine je u avgustu.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
virus zapadnog nikla, zaraženi komarci, mrtve ptice, zaražene ptice, slavica maris
virus zapadnog nikla, zaraženi komarci, mrtve ptice, zaražene ptice, slavica maris
Upozorenje stručnjaka: Čuvajte se komaraca, virus zapadnog Nila postao domaća bolest
21:01 17.07.2022 (Osveženo: 22:50 20.07.2022) Mrtve ptice po ulicama i parkovima koje građani fotografišu za društvene mreže, najverovatnije su zaražene virusom zapadnog Nila, pa ih ne treba dirati, već pozvati nadležne službe da ih uklone i ispitaju. Virus prenose zaraženi komarci koji su registrovani u više opština u Srbiji, što ne čudi, jer je postao domaća bolest, kažu stručnjaci.
Virus zapadnog Nila registruje se u Srbiji od 2012. godine, već sledeće registrovana je epidemija, kao i 2018. godine. Virus nas je preskočio samo 2020. godine, jer tada klimatski uslovi nisu pogodovali razvoju komaraca.
Dr Slavica Maris, načelnik jedinice za kontrolu i prevenciju zaraznih bolesti Gradskog zavoda za zaštitu zdravlja Beograd, za Sputnjik kaže da je reč o najrasprostranjenijem virusu koji se prenosi insektima, a može da zarazi
ptice, konje i druge sisare, ali i ljude. I u tom slučaju bolest može imati smrtni ishod.
Rezervoar virusa zapadnog Nila su ptice, bilo da su domaće ili divlje, a najčešće divlje. Vakcine za sada nema, ali na sreću, infekcija u oko 80 odsto slučajeva kod ljudi prolazi asimptomatski.
Simptomi virusa zapadnog Nila
„Oko 80 odsto inficiranih osoba nema apsolutno bilo kakvu ispoljenu kliničku sliku i ne zna da je inficirana, ali kod preostalih 20 odsto imamo zabeležene simptome slične gripu; povećanu telesnu temperaturu i glavobolju. Može se javiti mučnina, povraćanje, stanje može biti praćeno otokom limfnih žlezda i pojavom osipa, uglavnom po koži grudi, na leđima ili stomaku“, objašnjava dr Maris.
Iako su zaraženi komarci i bolesne ptice već registrovane u Pančevu, Požarevcu, Novom Sadu i
na tri mesta na teritoriji Beograda, u glavnom gradu još nije registrovan ni jedan slučaj groznice. Ranijih godina bilo je između 25 i 40 slučajeva.
Mnogi se ovih dana žale na „letnji grip“, koji bi mogao biti i korona čiji virus trenutno ne daje jake simptome, ali i virus zapadnog Nila. I kod jednog od simptoma treba javiti lekaru, posebno starije osobe čije je zdravlje narušeno.
„Ovo oboljenje uglavnom prolazi u roku od nekoliko dana, mada se beleže i neki slučajevi kada je trajalo i više nedelja. Manje od 1 odsto ljudi ima ispoljenu kliničku sliku, tačnije kod jednog obolelog na 150 inficiranih može doći do razvoja teške kliničke slike, takozvanog neuroinvanzivnog oblika bolesti. Tada pored opštih simptoma, groznice, povišene temperature i glavobolje, može doći i do pojave ukočenog vrata, do stupore, odnosno dezorijentacije, tuposti, kome, premora, konvulzija. Može doći do mišićne slabosti, pa čak i paralize“, upozorava dr Maris.
Ovi simptomi zahtevaju bolničko lečenje, moraju se pratiti, jer spadaju u ozbiljnije forme bolesti koje se uglavnom javljaju kod osoba starijih od 65, odnosno 75 godina, koje već pate od nekog hroničnog oboljenja. Za sada je u našoj zemlji zbog ovog virusa
hospitalizovana samo jedna osoba, u Požarevcu.
Doktorka Maris kaže da je prošle godine u glavnom gradu koji ima dve reke i mnogo močvarnog tla, na sreću, registrovan samo jedan slučaj, a bilo je i sezona sa više od dve stotine zaraženih. Virusa nema, ali zaraženih komaraca ima. Rezervoari virusa, ptice, umiru i po beogradskim ulicama i parkovima.
Ne treba ih dirati, niti bacati u kante za smeće i kontejnere. Potrebno je
obavestiti službu Zoohigijene u Beogradu ili komunalne u manjim gradovima. Važno je da se za mrtve životinje pobrinu stručnjaci, jer je neophodno znati da li su uginule od aktuelnog virusa ili nečeg drugog.
Dva su načina da se zaštitimo od virusa zapadnog Nila, da ubijamo komarce i uništimo mesta na kojima se razvijaju. Pre svega treba sprečiti ubod komaraca.
„Izbegavati boravak na otvorenom u periodu najintenzivnije aktivnosti komaraca, u sumrak i u zoru. Vreme je lepo, svakako ćemo izaći, ali treba nositi odeću dugih rukava i nogavica, svetlijih boja. Ako imamo otkrivene delove tela, treba ih namazati repelentima, sredstvima protiv komaraca. Preporuka je i da odeća bude komotna, jer komarci vole da ubadaju i kroz pripijenu odeću“.
Preporučuje se upotreba zaštitnih mreža, komarnika, u kućama i stanovima treba upotrebljavati različita sredstva protiv komaraca, ali i boraviti u klimatizovanim prostorijama, jer komarci ne vole klima uređaje.
Poseban oprez savetuje se onima na čijoj su teritoriji registrovani zaraženi komarci, boravak u baštama ne mogu da izbegnu po ovako toplom vremenu, ali i na otvorenom je moguće smanjiti broj komaraca, isušivanjem izvora stajaće vode.
„Tako smanjujemo broj mesta na koja komarci mogu da polože jaja. Preporuka je da najmanje jednom nedeljno ispraznite vodu iz saksija za cveće, posuda za hranu i vodu kućnih ljubimaca. Ako u dvorištu imate kante, burad, to sve treba isprazniti i ukloniti, kao i odbačene gume i druge predmete koji mogu da prikupljaju vodu“.
Na kraju razgovora za Sputnjik doktorka Maris podseća da komarci najviše vole nultu krvnu grupu, da više ubadaju krupnije ljude, jer izbacuju više ugljen – dioksida. Trudnice treba da se paze, jer po pravilu više nastradaju.
Virus zapadnog Nila je prvi put izolovan u oblasti te reke u Ugandi 1937.. Najčešće se javlja u vreme najveće aktivnosti komaraca, u periodu od maja do polovine novembra, a pik se očekuje, svake godine je u avgustu.
