Dobri programeri u Srbiji zarađuju 4.500 evra mesečno
CC0 / /
Pratite nas
Informacione tehnologije su postale najbrže rastući sektor naše privrede i najveći izvozni sektor u Srbiji. Premijerka Ana Brnabić je pre dva dana izjavila da smo za poslednjih šest godina tri puta povećali izvoz IT usluga.
Pratite Sputnjik i na letovanju
Sputnjik Srbija neometano možete čitati širom Evrope na mobilnoj aplikaciji koju ćete pronaći OVDE. Aplikaciju takođe možete preuzeti i putem linka apkfab.com
„U prva četiri meseca ove godine on je jednak našem izvozu IT usluga 2016. i verujemo da će ove godine preći 2,5 milijardi evra“, rekla je Brnabićeva na predstavljanju idejnog rešenja kampusa BIO-4, koji treba da privuče domaće naučnike i programere da ostanu u zemlji kako bi radili na nekim od najzanimljivijih i najinovativnijih projekata u oblasti biotehnologije i veštačke inteligencije.
Naglasila je da je Srbija od 2016. više nego duplirala broj programera sa 19.000 na više od 40.000 i očekuje da ćemo uskoro doći do broja od 100.000.
„Zadržavamo programere tako što omogućavamo razvoj sve više startap kompanija, uvećanjem fondova za inovacije koje investiraju u startap firme, prilagodili smo zakonodavstvo, a 2021. je bila rekordna po broju startapa i investicija u njih. Otvara se sve više razvojnih centara, pa pored toga što zadržavamo naše dolaze i stranci“, kazala je Brnabićeva.
Vladimir Veličković, direktor razvoja i investicija u britansko-srpskoj kompaniji „Tehnološko partnerstvo”, smatra da programera nedostaje svuda u svetu i naročito je velika tražnja za onima koji su dobri u blokčejn tehnologiji (baza podataka koja koristi kriptografiju da bi osigurala bilo kakvu informaciju) i veb-3 (nastaje iz potrebe da se uklone centralizovani sistemi, da se korisnik oslobodi uloge „onog koji megakorporaciji donosi podatke”). Njihove plate dostižu u Srbiji 4.500 evra.
„Iako nam deluje da su kod nas svi u IT sektoru, to je i dalje mali broj firmi. Zvanično nemamo nijednog junikorna, kompaniju čija je procenjena vrednost veća od milijardu dolara. Nije osmišljen eko-sistem na način da osnivač firme ostane u Srbiji. Oni gledaju čim pre da sedište kompanije prebace negde drugde, na primer u Delaver u Americi ili u Estoniju, gde lakše mogu da konkurišu za strani kapital. I one firme koje su izvorno bile naše idu u Silicijumsku dolinu, jer tamo će naći bolji tretman investira i postati junikorni ,ali se ne vode ovde“, naveo je Veličković. Naglasio je da je najveći izazov sačuvati te kompanije da ostanu u Srbiji.
Napomenuo je da je sada mnogo lakše pokrenuti biznis ovde nego nekada. Ideje nikada nisu bile problem, ali u poslednje dve do tri godine dostupnost kapitala za pokretanje biznisa mnogo je veća nego ranije kada su postojale dve mogućnosti: lična ušteđevina ili pozajmica od roditelja i prijatelja.
„Pojavilo se dosta fondova preduzetničkog kapitala (venčer kapital), poslovnih anđela i fondova privatnog kapitala, koji su spremni da ulože u dobre poslovne ideje. Osim toga postoji dosta konkursa u Evropi i Americi gde pojedinac može da konkuriše za novac. EU ima Horizont, USAID Katalajz program“ , kazao je Veličković, piše Politika.
Prema njegovim rečima u Srbiji imamo već ozbiljno institucionalno vođenje biznisa, odnosno sistem u koji uđe preduzetnik i taj sistem ga vodi kroz određene faze razvoja. Imamo nekoliko dobrih habova, brojne inkubatore, akceleratore nalik „Katapultu“ i više naučno-tehnoloških parkova u raznim gradovima u Srbiji.
Investitori su najviše zainteresovani za ulaganje u veb-3, blokčejn tehnologiju, gejming, medicinsku i agrotehnologiju. Ti sektori imaju najveći rast, a svaki investitor hoće relativno brzo da obrne novac i da zaradi.
„U Srbiji i okolnim zemljama postoji već 20 aktivnih venčer kapital fondova i svima njima je u interesu da najbolje angažuju svoj kapital odnosno da njihov novac bude najbolje uložen i umnožen. Investitorima je bitno da imaju edukovane osnivače, nekoga ko razume biznis, finansije i ko može da spakuje firmu da bude tržišno zanimljiva jer ulagači posmatraju kompaniju kao proizvod i da li će ona za tri ili pet godina da donese zaradu koju očekuju“, kazao je Veličković.
Osnivačima je bez obzira na to koliko god imali dobre ideje najveći problem ako ne razumeju dovoljno biznis. Osnivač je možda programer, arhitekta ili umetnik i njima treba konkretizacija u poslovnom smislu.
„Naši građani imaju problem sa brojevima i sve suviše fiktivno shvataju. Ili su neracionalni i maštaju da će za godinu dana da naprave milione ili ne mogu ni da pojme da od neke njihove ideje može da nastane dobar proizvod i velika kompanija u globalnim okvirima“, naveo je Veličković.
