Severna Makedonija birala između dva zla, jedno kajanje joj ne gine /video/
Severna Makedonija birala između dva zla, jedno kajanje joj ne gine /video/
Sputnik Srbija
Severna Makedonija je izabrala između dva zla: da ne počne pregovore s Briselom, ili da uđe na teren gde izgubi svoj identitet. Glasala je za francuski predlog... 16.07.2022, Sputnik Srbija
U trenutku kad u Skoplju ne prestaju višednevni protesti zbog tzv. francuskog kompromisa, Đorđevski kaže da su izbile na površinu sve teškoće koje je makedonski narod imao tokom mukotrpne istorije da bi sad došao u apsurdnu i kontradiktornu situaciju osporavanja i čak negiranja svog postojanja, a sve zbog želje da postane deo EU koja upravo počiva na poštovanju prava na sopstveni identitet.Težak izbor i nepristojna ponuda„S jedne strane je iskrena težnja Makedonaca da uđu u zajednicu evropskih naroda a s druge se suočavaju s negiranjem od strane svog suseda – i sve je to spakovano u francuski predlog. Međutim, on kao i svaki kompromis ne može da odgovori na izazove s kojima se suočavamo. I zato ta ponuda sada predstavlja veoma težak izazov s kojim niko nije zadovoljan. U Makedoniji i najviši državni funkcioneri ukazuju da taj predlog nije dobar”, objašnjava Đorđevski s kojim smo u emisiji Svet sa Sputnjikom razgovarali pre nego što se Sobranje izjasnilo za "francuski kompromis".Bivši vicepremijer Nebojša Čović nije iznenađen ponašanjem EU koja, kako kaže, iz dana u dan pokazuje “odvratan stepen licemerja”, naročito na prostoru Zapadnog Balkana. On upozorava da Makedonija ne samo da treba da izgubi svoj identitet, nego je sve što se dešava predigra za dalje gubljenje suvereniteta.„Ovde se radi o pokušaju bugarizacije s jedne strane, a s druge o pokušaju albanizacije”, smatra Čović, ali dodaje da Makedonci sami treba da odluče kako će postupiti jer se ovde o njima radi. Za našeg sagovornika nema dileme da situacija u Severnoj Makedoniji pokazuje da na Zapadu ne žele stabilnost, mir i razvoj Zapadnog Balkana, iako su im usta puna toga, a da je „francuski kompromis” zapravo nepristojna ponuda.Đorđevski dodaje da nije ni čudo što građani danima protestuju jer su bugarski zahtevi vrlo teški. Između ostalog, makedonska strana, nabraja on, treba da prihvati da ima bugarsko poreklo, da je makedonski jezik dijalekat bugarskog, a da bugarski građani treba da uđu u Ustav Severne Makedonije, kao i da budu korigovani makedonski udžbenici iz istorije, te da se čak sa spomenika izbriše formulacija o bugarskim fašističkim okupatorima.Teško do promene UstavaMeđutim, kako ističe novinar, čak i da se otvore pregovori sa EU, odmah će se zapeti kod glavnog uslova, a to je ugrađivanje Bugara u makedonski Ustav, za šta nema potrebne dvotrećinske većine u parlamentu.Ako bi se čak i obezbedila dvotrećinska većina za promenu Ustava, objašnjava dalje naš sagovornik, doći će se na otvaranje poglavlja sa sprovođenjem međudržavnog dogovora sa Bugarskom a tamo su svi oni zahtevi koji plaše Makedonce.„Ako otvorite identitetska pitanja, to podrazumeva da odstupite od svog jezika, porekla, kulture, istorijskih događaja, istorijskih ličnosti... To je ono čega se plaše građani. I plaše se onog što je EU dala kao signal time što je omogućila da su identitetska pitanja, koja nikad nisu bila ugrađena u proces pregovora sa EU, sada uključena u taj proces. A jedno je kad pregovarate o međudržavnom sporu kao što su ga imali Slovenija I Hrvatska oko teritorija, ali sasvim je drugo kad pregovarate oko identiteta naroda i suštine njegovog postojanja”, upozorava Đorđevski.Za Čovića je očigledno i da, kako kaže, sramnim pritiskanjem na Makedonce Brisel pokriva nesposobnost da disciplinuje svoje članice koje su izašle izvan akata EU, što je odavno prisutan model.
Severna Makedonija je izabrala između dva zla: da ne počne pregovore s Briselom, ili da uđe na teren gde izgubi svoj identitet. Glasala je za francuski predlog za rešenje spora s Bugarskom radi otvaranja pregovora sa EU. Šta god uradila, kajaće se, ocenjuje makedonski novinar Branko Đorđevski.
Pratite Sputnjik i na letovanju
Sputnjik Srbija neometano možete čitati širom Evrope na mobilnoj aplikaciji koju ćete pronaći OVDE. Aplikaciju takođe možete preuzeti i putem linka apkfab.com
U trenutku kad u Skoplju ne prestaju višednevni protesti zbog tzv. francuskog kompromisa, Đorđevski kaže da su izbile na površinu sve teškoće koje je makedonski narod imao tokom mukotrpne istorije da bi sad došao u apsurdnu i kontradiktornu situaciju osporavanja i čak negiranja svog postojanja, a sve zbog želje da postane deo EU koja upravo počiva na poštovanju prava na sopstveni identitet.
Težak izbor i nepristojna ponuda
„S jedne strane je iskrena težnja Makedonaca da uđu u zajednicu evropskih naroda a s druge se suočavaju s negiranjem od strane svog suseda – i sve je to spakovano u francuski predlog. Međutim, on kao i svaki kompromis ne može da odgovori na izazove s kojima se suočavamo. I zato ta ponuda sada predstavlja veoma težak izazov s kojim niko nije zadovoljan. U Makedoniji i najviši državni funkcioneri ukazuju da taj predlog nije dobar”, objašnjava Đorđevski s kojim smo u emisiji Svet sa Sputnjikom razgovarali pre nego što se Sobranje izjasnilo za "francuski kompromis".
Bivši vicepremijer Nebojša Čović nije iznenađen ponašanjem EU koja, kako kaže, iz dana u dan pokazuje “odvratan stepen licemerja”, naročito na prostoru Zapadnog Balkana. On upozorava da Makedonija ne samo da treba da izgubi svoj identitet, nego je sve što se dešava predigra za dalje gubljenje suvereniteta.
„Ovde se radi o pokušaju bugarizacije s jedne strane, a s druge o pokušaju albanizacije”, smatra Čović, ali dodaje da Makedonci sami treba da odluče kako će postupiti jer se ovde o njima radi. Za našeg sagovornika nema dileme da situacija u Severnoj Makedoniji pokazuje da na Zapadu ne žele stabilnost, mir i razvoj Zapadnog Balkana, iako su im usta puna toga, a da je „francuski kompromis” zapravo nepristojna ponuda.
Đorđevski dodaje da nije ni čudo što građani danima protestuju jer su bugarski zahtevi vrlo teški. Između ostalog, makedonska strana, nabraja on, treba da prihvati da ima bugarsko poreklo, da je makedonski jezik dijalekat bugarskog, a da bugarski građani treba da uđu u Ustav Severne Makedonije, kao i da budu korigovani makedonski udžbenici iz istorije, te da se čak sa spomenika izbriše formulacija o bugarskim fašističkim okupatorima.
Teško do promene Ustava
Međutim, kako ističe novinar, čak i da se otvore pregovori sa EU, odmah će se zapeti kod glavnog uslova, a to je ugrađivanje Bugara u makedonski Ustav, za šta nema potrebne dvotrećinske većine u parlamentu.
„To znači da kad pregovori počnu, kad dođe na red ispunjavanje početnog uslova, on se neće ostvariti. Može da se izglasa predlog ali ne i promena Ustava“, primećuje Đorđevski
Ako bi se čak i obezbedila dvotrećinska većina za promenu Ustava, objašnjava dalje naš sagovornik, doći će se na otvaranje poglavlja sa sprovođenjem međudržavnog dogovora sa Bugarskom a tamo su svi oni zahtevi koji plaše Makedonce.
„Ako otvorite identitetska pitanja, to podrazumeva da odstupite od svog jezika, porekla, kulture, istorijskih događaja, istorijskih ličnosti... To je ono čega se plaše građani. I plaše se onog što je EU dala kao signal time što je omogućila da su identitetska pitanja, koja nikad nisu bila ugrađena u proces pregovora sa EU, sada uključena u taj proces. A jedno je kad pregovarate o međudržavnom sporu kao što su ga imali Slovenija I Hrvatska oko teritorija, ali sasvim je drugo kad pregovarate oko identiteta naroda i suštine njegovog postojanja”, upozorava Đorđevski.
Za Čovića je očigledno i da, kako kaže, sramnim pritiskanjem na Makedonce Brisel pokriva nesposobnost da disciplinuje svoje članice koje su izašle izvan akata EU, što je odavno prisutan model.
„U Briselu su poluge i alati, oni samo treba da disciplinuju svoju članicu koja uslovljava da se otvore pregovori. A možete misliti kad bude zatvaranje poglavlja kakvih sve tu ideja može da bude. To je revizija istorije i to neprekidna, ne samo na prostoru Zapadnog Balkana nego je i globalni trend. Više ni fašisti nisu fašisti, izgleda da su pobednici postali gubitnici i obrnuto. Kad na sve to dodate faktore vere i verskih razlika imate opasan i zabrinjavajući koktel”, upozorava političar.
Pristup ćaskanju je blokiran zbog narušavanja pravila.
Ponovo možete da učestvujete za:∞.
Ako se ne slažete sa blokiranjem, koristite formular za povratne informacije
Razgovor je završen. U diskusiji možete učestvovati 24 sata od objavljivanja članka.
