- Sputnik Srbija, 1920
SVET
Najnovije vesti iz sveta

Što važi za Ukrajinu – ne važi za Iran: Da li SAD otvaraju novi front na Bliskom istoku

© AP Photo / Evan VucciPredsednik SAD Džozef Bajden u Izraelu
Predsednik SAD Džozef Bajden u Izraelu - Sputnik Srbija, 1920, 15.07.2022
Pratite nasTelegramOdyssey
Pretnje Iranu bude opravdane sumnje da bi, ukoliko se plan u Ukrajini pokaže propalim, front SAD u borbi protiv multipolarnog sveta mogao da se otvori na Bliskom istoku. Zapanjuje lakoća sa kojom najveći kritičar ruske vojne operacije pokazuje spremnost da vojno interveniše hiljadama kilometara daleko od svoje zemlje, komentarišu sagovornici Sputnjika
Mobilna aplikacija Sputnik na srpskom jeziku - Sputnik Srbija
Pratite Sputnjik i na letovanju

Sputnjik Srbija neometano možete čitati širom Evrope na mobilnoj aplikaciji koju ćete pronaći OVDE. Aplikaciju takođe možete preuzeti i putem linka apkfab.com

Izraelska deklaracija koju su potpisali Džozef Bajden i izraelski premijer Jair Lapid a kojom se dve zemlje obavezuju da će sprečiti Iran da razvije nuklearno oružje, samo je dokumentovanje prethodno izrečenih pretnji američkog predsednika da će sila biti poslednje sredstvo protiv Teherana. Politički analitičar Aleksandar Pavić kaže da su Bajdenove pretnje Iranu nastavak priče SAD o poretku zasnovanom na pravilima a ne međunarodnom pravu.

SAD otvaraju novi front?

Ta pravila, ukazuje naš sagovornik, oni kreiraju, prave i menjaju u hodu pa su legitimni samo interesi čija pravila oni određuju. U ovom trenutku, ta pravila se primenjuju na Iran koji oni doživljavaju kao veliku smetnju.
© AP Photo / Vahid SalemiTeheran
Teheran - Sputnik Srbija, 1920, 15.07.2022
Teheran

„Iran je postao nezamenljiva kopča u evroazijskim integracijama što je smrt za angloamerički jednopolarni poredak. Kao ključna deonica evroazijskog povezivanja ne samo relacije Istok-Zapad već i dela koridora Sever-Jug koji ide od Sankt Peterburga preko Kaspijskog jezera pa sve do Indije, Iran postaje realna smetnja planovima SAD.“

U takvim okolnostima, upozorava Pavić, dovoljno je da Izrael oseti da je egzistencijalno ugrožen, pa da čak i izmišljena priča o stvaranju nuklearne bombe posluži kao povod za ograničenu vojnu akciju i ulazak Amerikanaca u rat.
„Godinama u vazduhu visi američka pretnja Iranu. Sada je dovoljno da Izraelci u nekom trenutku procene da im je neophodno da napadnu Iran zato što gube pozicije, recimo u Libanu gde je Hezbolah ili u Siriji gde su pozicije poljuljane još od 2011. kada su učestvovali u pokušaju svrgavanja Asada, pa da alarmira SAD.“.

„Legitimne“ intervencije SAD

Ukoliko propadnu njihovi planovi u Ukrajini, borbu protiv nastupajućeg multipolarnog sveta kreatori spoljne politike SAD, američki neokonzervativci mogli bi, smatra Pavić, da otvore novi front na Bliskom istoku.
To prisvajanje ekskluzivnog prava na „legitimne“ intervencije nije, kaže Pavić, novost, ali u kontekstu osude ruske vojne operacije u Ukrajine, upadljivo pada u oči.
© AP Photo / Staff Sgt. Victor MancillaAmerički vojnik u Avganistanu
Američki vojnik u Avganistanu - Sputnik Srbija, 1920, 15.07.2022
Američki vojnik u Avganistanu
„Pošto oni određuju ko je u skladu sa njihovim cvilizacijskim i pravnim normama, iz njihove vrednosne vizure, ruski bezbednosni interesi u Donbasu nisu legitimni zato što Rusija ne igra po njihovim pravilima, po poretku zasnovanom na njihovim pravilima. Takođe ukoliko se Kina pojavi na Solomonskim ostrvima koja su preko 10 hiljada kilometara daleko od američkih obala ili 2000 kilometara od australijske obale - to je crvena linija i tretira se takođe kao nepodnošljiva pretnja za njihovu bezbednost.“

Garancije, ali i kontrola Izraela

Bajdenovo targetiranje Irana tokom posete Izrealu, po oceni Borislava Korkodelovića, dugogodišnjeg urednika Tanjuga, pomalo je svečarski momenat, i izrečene pretnje u funkciji su uveravanja jevrejske države da SAD čvrsto stoje uz svoje saveznike. Posle prošlogodišnjeg povlačenja iz Avganistana, kao i odustajanja od podrške Kurdima u Siriji, pojavile su se, kaže, sumnje kod mnogih saveznika u vezi sa tzv. neodređenom politikom SAD. Ono što je intrigiralo saveznički blok oko SAD jeste da li bi Vašington istinski stao na njihovu stranu, ukoliko bi bio suočen sa direktnom vojnom konfrontacijom sa Rusijom ili Narodnom Republikom Kinom.
© AP Photo / Maya AlleruzzoNaftali Benet i Jair Lapid
Naftali Benet i Jair Lapid - Sputnik Srbija, 1920, 15.07.2022
Naftali Benet i Jair Lapid
„ Bajdenovu izjavu doživljavam kao ponavljanje garancije Izraelu, a s druge strane nastojanje da Izrael bude kontrolisan od strane SAD jer one nisu u potpunosti raščistile, a verujem i da ne misle, da bi bilo mudro da udare na Iran nekim barem jednokratnim bombardovanjem. Sjedinjenim Državama ne bi odgovaralo ni da Izrael to na svoju ruku uradi kao što je to znao u ranijoj istoriji ada je recimo bombardovao iračka nuklearna postrojenja ili kasnije hemijska postrojenja u Siriji.“
Situaciju dodatno usložnjava činjenica da Bajden pored Izraela treba takođe da poseti i Saudijsku Arabiju.
„Zna se kakvi su odnosi između Izraela i Plaestinaca, jevrejske države prema okupiranim palestinskim državama. Bajden je insistirao da Izrael nije nikakva država aparthejda i da jeste demokratska država.Sa tim se mnogi na Bliskom istoku, naročito arapski svet pa i Iranci koji stoje čvrsto na strani palestinske stvari nikada ne bi složili.“

Jedno važi sa Ukrajinu, drugo za Iran

Kada je reč o dvostrukim standardima, Korkodelović podseća da SAD ali i njihovi evropski saveznici insistiraju na tome da međunarodno priznatim državama mora biti priznato pravo na suverenitet i teritorijalni integritet. To važi i za Iran koji jeste suverena država sa celokupnim teritorijalnim integritetom.
© Sputnik / Alekseй Kudenko / Uđi u foto-galerijuVojnik u predgrađu Marijupolja
Vojnik u predgrađu Marijupolja - Sputnik Srbija, 1920, 15.07.2022
Vojnik u predgrađu Marijupolja
„Vašington kaže da države imaju slobodu da biraju svoju spoljnopolitičku orjentaciju i to sa kime će u međunarodnoj zajednici uspostavljati saradnju. Oni su naročito to ponavljali u kontekstu Ukrajine i specijalne vojne operacije Ruske Federacije gde je Vašington insistirao da susedi nemaju pravo veta na odluke suverene države. Principi koji važe za Ukrajinu treba da važe i za Iran“ , kaže naš sagovornik. Posebno, dodaje on, stoga što se Ukrajina nalazi bukvalno na ruskoj granici te je udaljenost nula kilometara dok je udaljenost između Njujorka i Lavova 7.194 kilometara.
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala