https://lat.sputnikportal.rs/20220714/rogozin-otkriva-zasto-ruska-orbitalna-stanica-menja-polozaj-1139892869.html
Rogozin otkriva zašto Ruska orbitalna stanica menja položaj
Rogozin otkriva zašto Ruska orbitalna stanica menja položaj
Sputnik Srbija
Rusku orbitalnu službenu stanicu (ROSS) će smestiti na istu orbitu na kojoj se nalazi nuklearni tegljač „Zevs“ koji će slati svemirske brodove prema Mesecu i u... 14.07.2022, Sputnik Srbija
2022-07-14T13:34+0200
2022-07-14T13:34+0200
2022-07-14T13:34+0200
rusija
rusija
roskosmos
dmitrij rogozin
mesec
mks
međunarodna kosmička stanica
magazin
svemirska misija
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/08/04/1128141644_0:160:3073:1888_1920x0_80_0_0_ca5578d16fd2e20135d8f1f508277780.jpg
On je pojasnio da se ovo pitanje razmatralo u saradnji sa rukovodstvom Raketno-kosmičke korporacije „Energija“ koja priprema nacrt projekta ROSS-a. Moguće je da nova stanica neće biti smeštena na orbiti sa nagibom 97-98 stepeni koja je ranije bila izabrana. Orbita će biti veoma široka, ali neće biti polarna, pojasnio je Rogozin.Ranije je Rogozin saopštio, da kosmonauti na brodu mogu da se premeštaju između perspektivne Ruske orbitalne stanice i nuklearnog tegljača „Zevs“, kako bi se kontrolisala montaža tegljača. On je rekao da astronauti neće samo nadgledati montažu sa broda, već će moći i da izlaze u otvoreni kosmos ako bude potrebno da intervenišu u tom procesu.Raketno-kosmička korporacija „Energija“ trenutno priprema nacrt projekta Ruske orbitalne službene stanice (ROSS). Nacrt projekta bi trebalo da bude završen u trećem kvartalu 2023. godine, nakon čega će se raditi na konstruktorskoj dokumentaciji. Ranije je objavljeno da će nova stanica leteti u orbiti koja se nalazi na velikoj geografskoj širini sa nagibom od 96-98 stepeni, a ne 51,6 stepeni, kao što je slučaj sa Međunarodnom kosmičkom stanicom (MKS).Nuklearni tegljač se u Rusiji razvija od 2010. godine. Ranije je prvi zamenik generalnog direktora „Roskosmosa“ Jurij Urličič govorio o planovima prvog leta u orbitu u 2030. godini. Saopšteno je da će nuklearni tegljač biti namenjen za letove ka Mesecu i planetama Sunčevog sistema. Nazvan je „Zevs“, a sami istraživački i razvojni radovi se zovu „Nuklon“.Prva ruska misija „Zevs“ prema Jupiteru će trajati 50 meseci od 2030. do 2034. godine. „Zevs“ i modul sa korisnim teretom će biti poslat u orbiti sa kosmodroma „Vostočni“ na određenim raketama nosačima. Oni će se spojiti, uputi će se ka Mesecu i vratiti se na zemlju. Zatim se drugi modul korisnog tereta spojiti sa Zevsom, nakon toga će stanica leteti prema Veneri, izvršiti gravitacioni manevar i krenuti prema jupiterovim satelitima. Misija će biti u potpunosti automatska.
https://lat.sputnikportal.rs/20220708/rogozin-odgovorio-nasa-ne-ucutkavajte-nas-prvi-ste-pogazili-princip-kosmos-izvan-politike-foto-1139632273.html
mesec
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/08/04/1128141644_170:0:2901:2048_1920x0_80_0_0_70c2b9187173e60b3314ee6b404fc5c1.jpgSputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
rusija, roskosmos, dmitrij rogozin, mesec, mks, međunarodna kosmička stanica, magazin, svemirska misija
rusija, roskosmos, dmitrij rogozin, mesec, mks, međunarodna kosmička stanica, magazin, svemirska misija
Rogozin otkriva zašto Ruska orbitalna stanica menja položaj
Rusku orbitalnu službenu stanicu (ROSS) će smestiti na istu orbitu na kojoj se nalazi nuklearni tegljač „Zevs“ koji će slati svemirske brodove prema Mesecu i u daleki kosmos, a sve sa ciljem kako bi kosmonauti mogli da ga opslužuju, izjavio je Sputnjiku generalni direktor „Roskosmosa“ Dmitrij Rogozin.
Pratite Sputnjik i na letovanju
Sputnjik Srbija neometano možete čitati širom Evrope na mobilnoj aplikaciji koju ćete pronaći OVDE. Aplikaciju takođe možete preuzeti i putem linka apkfab.com
„Ako govorimo o konačnoj odluci o nagibu orbite, onda moramo reći da će ona zavisi od sledećih faktora. Prvo: nagib orbite stanice trebalo bi da bude potpuno isti kao nagib orbite 'Zevsa', a nagib orbite ‘Zevsa’ bi trebalo da omogući stvaranje optimalne putanje do Meseca i dalje“, rekao je Rogozin.
On je pojasnio da se ovo pitanje razmatralo u saradnji sa rukovodstvom Raketno-kosmičke korporacije „Energija“ koja priprema nacrt projekta ROSS-a. Moguće je da nova stanica neće biti smeštena na orbiti sa nagibom 97-98 stepeni koja je ranije bila izabrana. Orbita će biti veoma široka, ali neće biti polarna, pojasnio je Rogozin.
„Stanica ima ulogu da održava ‘Zevs’, obezbeđuje i otkriva njegove panele, a istovremeno i da mu isporučuje materijal koji treba da se prenese, naravno, u stanju kada reaktor ne radi. Tada ova stanica dobija još jednu jedinstvenu namenu koja je veoma važna u pogledu kosmonautike“, dodao je on.
Ranije je Rogozin saopštio, da kosmonauti na brodu mogu da se premeštaju između perspektivne Ruske orbitalne stanice i nuklearnog tegljača „Zevs“, kako bi se kontrolisala montaža tegljača. On je rekao da astronauti neće samo nadgledati montažu sa broda, već će moći i da izlaze u otvoreni kosmos ako bude potrebno da intervenišu u tom procesu.
Raketno-kosmička korporacija „Energija“ trenutno priprema nacrt projekta Ruske orbitalne službene stanice (ROSS). Nacrt projekta bi trebalo da bude završen u trećem kvartalu 2023. godine, nakon čega će se raditi na konstruktorskoj dokumentaciji. Ranije je objavljeno da će nova stanica leteti u orbiti koja se nalazi na velikoj geografskoj širini sa nagibom od 96-98 stepeni, a ne 51,6 stepeni, kao što je slučaj sa Međunarodnom kosmičkom stanicom (MKS).
Nuklearni tegljač se u Rusiji razvija od 2010. godine. Ranije je prvi zamenik generalnog direktora „Roskosmosa“ Jurij Urličič govorio o planovima prvog leta u orbitu u 2030. godini. Saopšteno je da će nuklearni tegljač biti namenjen za letove ka Mesecu i planetama Sunčevog sistema. Nazvan je „Zevs“, a sami istraživački i razvojni radovi se zovu „Nuklon“.
Prva ruska misija „Zevs“ prema Jupiteru će trajati
50 meseci od 2030. do 2034. godine. „Zevs“ i modul sa korisnim teretom će biti poslat u orbiti sa
kosmodroma „Vostočni“ na određenim raketama nosačima. Oni će se spojiti, uputi će se ka Mesecu i vratiti se na zemlju. Zatim se drugi modul korisnog tereta spojiti sa Zevsom, nakon toga će stanica leteti prema Veneri, izvršiti gravitacioni manevar i krenuti prema jupiterovim satelitima. Misija će biti u potpunosti automatska.