- Sputnik Srbija, 1920
SVET
Najnovije vesti iz sveta

Mogu li SAD biti pozvane na odgovornost nakon Boltonovog skandaloznog priznanja

© AP Photo / Martial Trezzini/KeystoneSavetnik američkog predsednika za nacionalnu bezbednost Džon Bolton
Savetnik američkog predsednika za nacionalnu bezbednost Džon Bolton  - Sputnik Srbija, 1920, 13.07.2022
Pratite nasTelegramOdyssey
Nakon izjave Džona Boltona da je učestvovao u pripremi državnih udara u inostranstvu, sve one države koje su bile žrtve pokušaja promene režima nasilnim putem, za koje se sumnja da su u njima učestvovale SAD, stiču pravo da to pitanje otvore, kaže diplomata u penziji Zoran Milivojević.
Mobilna aplikacija Sputnik na srpskom jeziku - Sputnik Srbija
Pratite Sputnjik i na letovanju

Sputnjik Srbija neometano možete čitati širom Evrope na mobilnoj aplikaciji koju ćete pronaći OVDE. Aplikaciju takođe možete preuzeti i putem linka apkfab.com

Bivši savetnik za nacionalnu bezbednost SAD Džon Bolton je na televiziji „Si-En-En” komentarisao juriš na Kapitol u januaru 2021. godine i ocenio da Tramp nije pokušavao da izvede državni udar već da je „skakao sa jedne ideje na drugu“, što je na kraju dovelo do upada demonstranata u zgradu Kapitola. On je rekao da se „kao neko ko je pomagao u planiranju državnih udara” ne slaže sa ocenom da za pripremu državnog udara ne treba imati briljantan um, te da to „zahteva mnogo posla” i da događaji na Kapitolu nisu primer takve pripreme.

Mogu li SAD biti pozvane na odgovornost

Politički analitičar i diplomata u penziji Zoran Milivojević kaže da se ne seća da je neko u SAD ili bilo kojoj ozbiljnijoj državi sa tog nivoa obznanio da se njegova država bavila promenama režima u nekim drugim zemljama.
„Sasvim je sigurno da je Džon Bolton bio u toku i u timu koji se bavio najvažnijim spoljnopolitičkim pitanjima i akcijama SAD u to vreme, pa u tom smislu njegova izjava postavlja jedno ozbiljno pitanje za ponašanje Sjedinjenih Država u bližoj istoriji. Takvo pitanje zaslužuje ozbiljnu pažnju i sigurno je da se očekuje ozbiljan odgovor američke strane“, ocenjuje Milivojević.
Kako kaže, ima dosta stvari koje su se izdešavale i u kojima su SAD učestvovale, od prevrata u Iraku, Libiji, pokušajima u Siriji i nekim drugim mestima, pa bi u svetlu Boltonove izjave bilo jako dobro da se to razjasni.
„Legitimno je da se to pitanje postavi američkoj administraciji i na zvaničnom nivou. Pritom, i sam Bolton je rekao da je planiranje državnog udara „ozbiljan posao“, dakle reč je o stvarima koje se duže pripremaju, pa je jasno da se radi o političkoj praksi SAD u jednom dužem periodu, koja ne mora da bude rezervisana samo za mandat jednog predsednika“, ukazuje bivši diplomata.
Poznato je, dodaje Milivojević, da su SAD posle Drugog svetskog rata učestvovale u nizu intervencija koje su bile i protivpravne i svakakve druge, počev od Vijetnamskog rata pa na dalje, uključujući i NATO agresiju na našu zemlju:

„Dakle, svaka zainteresovana država ima pravo da to pitanje otvori i da traži razjašnjenje na forumima za koje smatra da su za to nadležni, a Ujedinjene nacije su za to svakako nadležne“.

Bolton poznat kao bahat i samouveren

Prema rečima spoljnopolitičkog urednika američkog časopisa „Hronikls“, dr Srđe Trifkovića, Bolton pripada krugu neokonzervativaca koji smatraju da Amerika ima bogom dano pravo da vlada svetom. Njegovo arogantno svedočenje je, kako kaže, imalo za cilj da prikaže Donalda Trampa u lošem svetlu, kao „ad hok“ improvizatora koji nije imao fokusiranost niti kreativnu sposobnost modeliranja različitih scenarija koji bi ga usmerili ka tome da na domaćem terenu izvede državni udar.
„Ali, zaista je retkost da neko ko je u američkoj administraciji bio na takvom nivou na kakvom je bio Džon Bolton, mrtav hladan napravi takvo jedno „otkriće“ o sopstvenom učešću u državnim udarima. Svi znamo da je Viktorija Nulad direktno učestvovala u zbacivanju Viktora Janukoviča u Kijevu u zimu 2014. godine, ali je njena linija bila da je ona bila samo podržavalac demokratskih promena, dok Bolton direktno koristi termin državni udar ili puč. Ali, on je još početkom 2000-ih godina, kao ambasador SAD u UN, stekao reputaciju izuzetno samouverenog i bahatog čoveka koji očigledno smatra da sebi može da dopusti luksuz da kaže stvari koje imaju kompromitujući karakter, a da ga zbog toga ni najmanje ne zaboli glava“, navodi Trifković.

Duga istorija umešanosti SAD u državne udare

Međutim, on Boltonovu izjavu ne vidi kao neku senzaciju prvog reda, budući da američka praksa pokušaja promene režima u drugim državama nije novijeg datuma.
„I pre Drugog svetskog rata SAD su rutinski organizovale operacije smene režima u Latinskoj Americi i na Karibima – u Dominikanskoj Republici, Gvatemali i tako dalje. Oni ne samo da nisu dozvoljavali spoljnim silama da se mešaju u poslove zapadne hemisfere, već nisu dopuštali ni tim nacijama da biraju režime po svojoj volji ukoliko oni nisu bili po volji Vašingtona. Međutim, posle Drugog svetskog rata imamo veoma ozbiljne američke operacije smene režima sa dalekosežnim posledicama, gde su učestvovali i najviši državni funkcioneri“, ukazuje Trifković.
On podseća na primer rušenja Mosadeha, demokratski izabranog premijera Irana, koji je nakon nacionalizacije naftne industrije srušen sa vlasti avgusta 1953. godine u zajedničkoj britansko-američkoj operaciji „Ajaks“. Nakon što su otvorene arhive Saveta za nacionalnu bezbednost SAD, dodaje Trifković, videli smo da su u planiranju tog udara direktno bili angažovani tadašnji državni sekretar za spoljne poslove SAD Džon Foster Dalas i njegov rođeni brat, direktor CIA, Alen Dalas.
„Tu je i intervencija u Zalivu svinja 1962. godine, kada su Amerikanci pokušali da iskrcaju kubanske migrante koji bi rušili Kastra, kao i operacija rušenja Aljendea u Čileu 1973. godine. Sve su to bile operacije koje su išle sa najvišeg nivoa SAD. Tako da je Bolton, koji je konkretno bio umešan u pokušaj rušenja Madura u Venecueli, samo zahvaljujući svojoj bahatoj aroganciji smatrao da može da nam saopšti ono što ionako znamo da se događa“, pojašnjava Trifković.

Moćni rade šta hoće

Znajući takvu, nekažnjenu praksu SAD do današnjih dana, naš sagovornik ne očekuje da će Boltonovo priznanje proizvesti bilo kakve posledice po SAD, niti da će se formirati neki međunarodni sud koji će podići optužnicu protiv Boltona ili administracije Donalda Trampa.
Svoju ocenu Trifković ilustruje podsećanjem na poruku koju su uputili Atinjani prilikom napada na malo, bespomoćno ostrvo Melos, kada su rekli: „Moćni rade šta hoće, a slabi trpe šta moraju“.
„To je bila i ostala osnova međunarodnih odnosa od Tukidida do danas. Dakle, to je pitanje odnosa moći, a znamo da u SB UN Sjedinjene Države imaju pravo veta, baš kao i njihovi poslušni sateliti - Velika Britanija i Francuska. Takođe, „ad hok“ međunarodni tribunali su samo pričaonice, kao što smo videli sa Raselovim sudom za Vijetnam, pokušajem da se SAD pozovu na odgovornost nekim vaninstitucionalnim međunarodnim sredstvima i forumima. Amerika je danas definitivno opet u rukama zagriženih intervencionista koji neće zazirati od bilo kakvih pravnih ili moralnih skrupula da sprovedu ono što je blagodatno za kontinuitet njihove vladavine svetom“, zaključuje Srđa Trifković za Sputnjik.
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala