Bajdenova poseta Bliskom istoku osuđena na propast, dobiće samo izglodane kosti
22:38 13.07.2022 (Osveženo: 16:12 28.03.2023)
© AP Photo / Manuel Balce Ceneta
Pratite nas
Predstojeća poseta američkog predsednika Džoa Bajdena Bliskom istoku, gde će pokušati da proširi krug saveznika za konfrotaciju sa Rusijom i ubedi Saudijsku Arabiju da poveća proizvodnju nafte, osuđena je na propast, ocenjuju ruski eksperti.
Pratite Sputnjik i na letovanju
Sputnjik Srbija neometano možete čitati širom Evrope na mobilnoj aplikaciji koju ćete pronaći OVDE. Aplikaciju takođe možete preuzeti i putem linka apkfab.com
Bajden se nada da može da ubedi Rijad da poveća proizvodnju nafte i time uspori neviđeni rast cena benzina u SAD i Evropi, ali malo ko veruje da će ti pregovori biti uspešni, s obzirom da je oštro kritikovao Saudijsku Arabiju zbog ljudskih prava i da su tenzije između Vašingtona i Rijada dostigle maksimum u senci ruske specijalne operacije u Ukrajini.
Zadatak uspostavljanja odnosa sa Saudijcima, sa kojim se danas suočava Bajden, izgleda teško ostvariv, s obzirom da Rijad ne šalje nikakve signale da je spreman da izađe u susret Bajdenu.
"Treba obratiti pažnju na ono što se dešava u SAD - vidimo nagli pad Bajdenovog rejtinga, a takođe vidimo da je čak i u spoljnoj politici uništen konsenzus između različitih delova američke elite. U senci svega toga, Bajden odlazi u Saudijsku Arabiju... Sa moje tačke gledišta ovo je apsolutno katastrofalna poseta. Bili su u pravu oni iz njegovog tima koji su ga odgovarali da krene na taj put i koji su odlagali ovu posetu. Mislim da će pred njega, iz učtivosti, baciti neke "izglodane kosti", ali oni uopšte neće promeniti stav“, uverena je politikolog Karina Gevorgjan.
Bajden će posetiti Izrael, zapadnu obalu Jordana i Saudijsku Arabiju u okviru svoje prve bliskoistočne turneje, koja je započela danas i trajaće tri dana, ali je ta turneja izazvala nezadovoljstvo Amerikanaca, koji to smatraju kršenjem Bajdenovih obećanja da će „ljudska prava staviti na čelo spoljne politike“.
Između ostalog, Bajden je s mnogo strana savetovan da ne ide, pošto ne može da izbegne prestolonaslednika, princa Muhameda bin Salmana, koga američke obaveštajne službe sumnjiče da je umešan u ubistvo saudijskog disidenta i kolumniste „Vašington posta” Džamala Kašogija oktobra 2018.
Bajden, međutim, veruje da direktna saradnja Vašingtona sa zemljama poput Saudijske Arabije može pomoći da se SAD suprotstave "ruskoj agresiji na Ukrajinu" i da se nose sa izazovom koji za tu zemlju predstavlja Kina. Osim toga, ova poseta ima za cilj da poboljša odnose sa Saudijskom Arabijom, velikim proizvođačem nafte.
Bajdenov rejting u padu
Poseta dolazi u trenutku kada se SAD suočavaju sa rekordnom inflacijom izazvanom poskupljenjem goriva za šta obični Amerikanci sve više optužuju američke vlasti i sve manje veruju u tvrdnje vašingtonske elite da je za to kriv Vladimir Putin.
Zbog svega toga Bajdenov rejting je značajno pao, dok istovremeno raste pesimizam i među članovima njegove Demokratske partije. Samo 39 odsto Amerikanaca odobrava način na koji Bajden vodi zemlju. Tek dva od 10 odraslih Amerikanaca smatra da zemlja ida u pravom smeru ili da je ekonomija u dobrom stanju.
Da bi popravio situaciju, američki predsednik je primoran da u ulozi prosca poseti Saudijsku Arabiju, zemlju za koju je pre nego što je bio izabran za predsednika govorio da treba izolovati iz međunarodne zajednice zbog ubistva Kašogija.
Bajden se nada da može da ubedi Rijad da poveća proizvodnju nafte i time uspori neviđeni rast cena benzina u SAD i Evropi
© AP Photo / JOHN MOORE
Bajdenov prioritet u ovom trenutku su izbori u novembru, a on ne sme da dozvoli da SAD zapadnu u recesiju. Saudijska Arabija u tome može da mu pomogne, ali malo ko veruje da će ostvariti svoje planove.
Uoči Bajdenove turneje, bilo je spekulacija da bi SAD mogle da daju Saudijskoj Arabiji „ponudu koju ne mogu da odbiju“, ali deputat ruske Državne dume i publicista Anatolij Vaserman smatra da SAD nemaju šta da ponude Saudijcima.
„Sedamdesetih i početkom osamdesetih godina, Saudijska Arabija je svu svoju energetiku zasnivala na gasu iz naftnih bušotina, pa je stoga morala da povećava proizvodnju nafte upravo u skladu sa rastom sopstvene potrošnje energije. Sada im više nije potreban nekadašnji tempo razvoja. Drugo, grade nuklearnu elektranu, pa izgleda da kolektivni Zapad nema šta da im ponudi“, kaže Vaserman.
Bez dogovora sa Saudijcima?
Čak i da dođe do povećanja proizvodnje nafte u Saudijskoj Arabiji ili drugim zemljama Persijskog zaliva to neće dovesti do smanjenja cena benzina u SAD, jer se to nije dogodilo ni uprkos povećanju proizvodnje u Iranu i Venecueli, smatraju saudijski eksperti. Glavni pokretači rasta cena nafte, kako objašnjavaju, vezani su za geopolitiku, a poskupljenje benzina u SAD izazvan je pokušajem EU da se oslobodi ruskih energenata.
Prema mišljenju stručnjaka, zemlje uključene u sporazum OPEK+, uključujući Saudijsku Arabiju, ne mogu da odgovore na zahteve svake zemlje potrošača da poveća ili smanji proizvodnju nafte, jer je to savez koji deluje u ekonomskim interesima kako bi stabilizovao tržište nafte u celini, a Saudijska Arabija, kao jedan od glavnih proizvođača, zahtevala je da se sve članice sporazuma što više pridržavaju dogovora.
Objektivno, SAD i Saudijska Arabija su protivnici, ocenjuje publicista Dmitrij Lekuh.
„Posle stvaranja OPEK+ situacija se razvija tako da su Saudijska Arabija i Rusija objektivno na strani proizvođača. Amerika je takođe jedan od najvećih proizvođača – Donald Tramp zapravo je pokušao da stvori "veliku trojku" od SAD, Rusije i Saudijske Arabije, ali je Bajdenova administracija sve to poništila... Amerikanci su objektivni protivnici Saudijca. Druga stvar je što može doži do tajnih dogovora ili možda pritiska“, smatra ekspert.
Stručnjaci su ubeđeni da ova turneja neće pomoći Bajdenu da popravi rejting u SAD, iako on pokušava da pokaže da, uprkos velikim izazovima u Evropi, Aziji i kod kuće, nije skinuo Bliski istok sa radara.
