- Sputnik Srbija, 1920
REGION
Najnovije vesti, analize i zanimljivosti iz zemalja u regionu

Šmit se igra istorijom BiH – trajaće koliko i međunarodni protektorat

© AP Photo / Markus SchreiberVisoki predstavnik u BiH Kristijan Šmit
Visoki predstavnik u BiH Kristijan Šmit - Sputnik Srbija, 1920, 12.07.2022
Pratite nasTelegramOdyssey
Kristijanu Šmitu ne bi bilo mudro da se upušta u pisanje, tumačenje ili nametanje istorijskih sadržaja u BiH jer poznato je, barem istoričarima, da je takva istorija, istorija kratkog daha. Ukoliko se Šmit, kako je najavio, bude „angažovao“ u pisanju istorije BiH, ona će trajati koliko i međunarodni protektorat nad tom državom.
Mobilna aplikacija Sputnik na srpskom jeziku - Sputnik Srbija
Pratite Sputnjik i na letovanju

Sputnjik Srbija neometano možete čitati širom Evrope na mobilnoj aplikaciji koju ćete pronaći OVDE. Aplikaciju takođe možete preuzeti i putem linka apkfab.com

Ovako istoričar i dekan Filozofskog fakulteta Univerziteta Istočno Sarajevo, dr Draga Mastilović, komentariše najavu takozvanog visokog predstavnika međunarodne zajednice u BiH Kristijana Šmita da će se angažovati u vezi sa nastavnim programima istorije u Republici Srpskoj i Federaciji BiH.

Kada ideologija piše istoriju, to je istorija kratkog daha

Reč „istorija“ je, prema Mastilovićevim rečima, toliko dragocena da ni u kom slučaju ne sme biti stavljana u službu dnevne politike; stoga je Šmitova izjava, ne samo presedan, već i svojevrstan skandal.
„Sloboda naučne misli i promišljanja istorije ne sme biti ničim sputana, ograničena i svedena na nekakve poželjne političke i državne projekte, jer ona u tom slučaju gubi svoju suštinu. Prestaje da bude nauka i postaje puko političko oružje, pogotovo ako imamo u vidu da u istoriji nema crno-belih slika, nema dobrih i loših naroda, pa svaki jednostrani pogled na istoriju, posebno ako je silom nametnut od političkih moćnika, kao što se najavljuje u izjavi gospodina Šmita, po meni predstavlja opasnost, ne samo po istorijsku istinu, već i po budućnost zajednica koje bitišu na ovim prostorima“, ističe Mastilović.
Oni koji ne poznaju komplikovane istorijske procese, nemaju šta da traže u istoriji, ali bi, budućnosti radi, morali da budu svesni činjenice da, u svom neznanju, istoriju ne smeju da upotrebljavaju ili zloupotrebljavaju za bilo kakve i bilo čije političke ciljeve, dodaje on.
Srpski član Predsedništav BiH Milorad Dodik - Sputnik Srbija, 1920, 11.07.2022
REGION
Dodik: Kristijan Šmit neće pisati istoriju deci u Srpskoj
Kada udžbenike piše ideologija, a ne istoričari, radi se o istoriografiji kratkog daha, napominje Mastilović. Radi se o „užurbanim pamfletistima istoriografije“ – u naučnom smislu, istorija nezaslužne uvek izbaci na smetlište, napominje Mastilović.
„Mislim da bi pokušaji gospodina Šmita da čak i on napiše neki udžbenik zaista bio smešan i da ne bi bio prihvaćen, verovatno, ni sa jedne strane, pogotovo što ili ne zna, ili neće da zna istorijske sadržaje iz XX veka. Jer, u istoriji se ništa ne dešava slučajno. Istorija je proces sa uzrocima i posledicama i ono što se dešavalo na ovim prostorima kroz vekove, pogotovo u XX veku uslovilo je dešavanja u periodu rata od 1992. do 1995“, kaže on.

Nepoznavanje istorije je za jedan narod jako opasno

Da bi se neko ozbiljno poduhvatio pisanja istorije, mora da dubinski poznaje komplikovane istorijske procese u BiH i da bude vrlo oprezan u davanju ocena. Istorije ima onoliko koliko ima dokumenata i pravi istoričar nikada neće tvrditi da je došao do istorijske istine, već do istine koju mu u tom trenutku donose istorijski izvori, dodaje Mastilović.
Nametanje navodnih istorijskih istina dodatno bi poremetilo i zakomplikovalo odnose u BiH, jer, prema Mastilovićevim rečima, istorijski sadržaji su posebno osetljivi – istorija prva strada u procesima nasilnog formiranja nacionalne svesti, novih nacija i novih jezika.
Srpski član Predsedništav BiH Milorad Dodik - Sputnik Srbija, 1920, 09.07.2022
REGION
Dodik: Nemačka je na strani muslimana u BiH od 1992. godine
Srpski nacionalni prostor zapadno od Drine je prostor na kome se od prve polovine XIX veka srpski narod pokušava da se ukloni, a kulminacija tog procesa dogodila se u XX veku.

„Zbog toga je nepoznavanje istorijskih sadržaja za jedan narod veoma opasno. To je za nas još jedna dodatna obaveza da radimo na kulturi pamćenja, koja nije bila izgrađivana na istinitim osnovama, posebno posle Drugog svetskog rata u socijalističkoj Jugoslaviji. Ali sada smo u obavezi da prevaziđemo te probleme“, ističe Mastilović.

Naš sagovornik u negovanju kulture pamćenja u srpskom narodu identifikuje dva osnovna problema – prvi je to da postoji slabo poznavanje između različitih srpskih krajeva, a drugi je nepoznavanje istorije.
„Recimo, deca sa juga Srbije veoma malo ili nimalo ne znaju o genocidu na d srpskim narodom u BiH i zapadno od Drine u toku II svetskog rata, kao što i deca iz Republike Srpske veoma malo znaju, na primer, o surduličkim mučenicima. da ne govorimo kada je u pitanju današnja Severna Makedonija i srpska istorija na tom prostoru. Mislim da je naš glavni zadatak da intenzivno radimo na očuvanju kulture pamćenja, a ovakvih pokušaja nametanja istorije kao što je najava gospodina Šmita u svakom slučaju će biti. Ali, od nas zavisi kako ćemo se odnositi prema tome“, zaključuje Mastilović.
Na Šmitovu najavu o angažmanu na polju istorije, reagovao je i srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik, koji je putem Tvitera poručio da takozvani visoki predstavnik neće pisati istoriju deci u Republici Srpskoj, niti će srpska deca učiti bilo šta što nije prošlo proveru prosvetnih organa Srpske.
Poslednji put kada su Nemci ispisivali istoriju ovih prostora, ubijeno je više od milion Srba, naveo je Dodik.
„Stoga ne bih preporučio Šmitu da se igra istorijom BiH. Ako je istorija učiteljica života red bi bio da je Šmit izučio istoriju od pre 80 godina, da bi shvatio ovu od pre 27. A i kad je shvati, da to zadrži za sebe“, piše na Tviter nalogu srpskog člana Predsedništva BiH.
Povodom ovoga oglasio se i predsednik Republičkog pedagoškog zavoda iz Republike Srpske, Predrag Damjanović. Prema njegovim rečima, Kristijan Šmit nema osnova ni prava da se meša u obrazovanje koje je u nadležnosti Republike Srpske, što je decidirano napisano u Dejtonskom mirovnom sporazumu.
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala