https://lat.sputnikportal.rs/20220711/rusofobni-bolek-leh-valensa-sanja-da-likvidira-100-miliona-rusa-olivera-ikodinovic-rusija-1139763776.html
Rusofobni Bolek: Leh Valensa sanja da likvidira 100 miliona Rusa
Rusofobni Bolek: Leh Valensa sanja da likvidira 100 miliona Rusa
Sputnik Srbija
Izjavom da bi populaciju Rusije trebalo bi smanjiti na 50 miliona bivši predsednik Poljske Leh Valensa, ne samo da želi da likvidira 100 miliona Rusa, već jasno... 11.07.2022, Sputnik Srbija
2022-07-11T20:45+0200
2022-07-11T20:45+0200
2022-07-11T20:45+0200
rusija
rusija
poljska
sad
rusofobija
analize i mišljenja
zapad
leh valensa
vladimir putin
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/07/0a/1139738417_0:0:3029:1705_1920x0_80_0_0_51ed99f937eaa565d15ace4db955a444.jpg
Osvrćući se na Valensinu izjavu da Rusiju treba „rasparčati“, smanjiti populaciju na trećinu, te „podići ustanak“ 60 naroda „kako bi se obezbedila bezbednost u svetu“ ruski ekspert Jurij Zverev ocenjuje da njegova zapaljiva retorika i nije vredna komentara, s obzirom da je Valensa „politički mrtav“ već decenijama.Zverev podseća da je Valensa iz sveta politike i sa mesta predsednika Poljske otišao pre više od četvrt veka - još 1995. godine, a diskreditovan je nakon što je utvrđeno da je bio agent poljske službe državne bezbednosti, kodnog imena Bolek.Ekspert napominje da Valensina izjava zvuči „radikalno“, ali da je to „pucanj u prazno“.Njegova reč nema težinu upravo zbog mrlja u karijeri, s obzirom da je svojevremeno obimnom istragom utvrđeno da je Valensa sedamdesetih godina prošlog veka radio kao saradnik totalitarne tajne policije, te da je primao novac za cinkarenje.Valensa je, kako se ispostavilo, sarađivao sa tajnom policijom od 1970. do 1976. godine, nekoliko godina pre nego što je osnovao prodemokratski pokret „Solidarnost“ i postao dobitnik Nobelove nagrade za mir.Poljska – hijena EvropeS druge strane, njegova ratoborna retorika nije iznenađujuća pošto se poljski političari - bivši i aktuelni - često utrkuju u davanju agresivnih antiruskih izjava.Jačanje starog antiruskog raspoloženja u Poljskoj podrgevaju njihovi mentori iz Vašingtona, a kako bi po svaku cenu opravdala poziciju države predvodnika rusofobije na evropskom kontinentu poljska elita redovno izlazi u javnost s predlozima o novim i oštrim kaznenim merama protiv Rusije. Uostalom, Poljska je uvek bila „hijena Evrope“ u figurativnom izrazu Vinstona Čerčila.Ruski stručnjaci su uvereni da bi se rasparčavanju Rusije mnogi na Zapadu radovali, ali se takav scenario neće ostvariti.„Demokratsko“ bombardovanje JugoslavijeKomentarišući Valensino priznanje da je Zapad zainteresovan da proširi svoju sferu uticaja uz pomoć takvih instrumenata kao što su NATO i Evropska unija, te SAD i Evropa „imaju pravo na to“, jer svoje ambicije ostvaruju na „demokratski“ način, Zverev podseća da su se svi talasi širenja NATO-a pravdali demokratizacijom, uključujući i primer Srbije, 1999. godine, gde još uvek stoje ruševine.Prema njegovim rečima, proglašenje nezavisnosti Kosova je pravdano demokratizacijom, ali zašto se onda drugačije gleda na prisajedinjenje Krima, ako je tamo održan referendum na kome je skoro 97 odsto ljudi glasalo za prisajedinjenje Rusiji.Zverev ocenjuje da takvom retorikom Valensa samo napominje javnosti na svoje postojanje i smatra da prvi podstkomunistički lider Poljske danas nema političkih ambicija, s obzirom da je zagazio u 78. godinu života.„Obratio bih pažnju na to da je u poslednje vreme u Poljskoj bilo mnogo takvih izjava, uključujući i one o Kalinjingradskoj oblasti i generalno, o Rusiji“, naveo je ekspert,aludirajući na izjavu bivšeg zamenika ministra odbrane Poljske Romualda Šeremetjeva koji je rekao da postoji potreba za „demilitarizacijom“ Kalinjingradske oblasti, ruske eksklave, koja se nalazi na obali Baltičkog mora između Poljske i Litvanije.Ruski predsednik Vladimir Putin je više puta naglašavao da zapadnim zemljama Rusija nije potrebna, zbog čega su podržavale i podržavaju „petu kolonu“, separatizam, terorizam i razne destruktivne sile u njoj. Istovremeno, on je skrenuo pažnju na to da se postupci neprijateljskih država koje pokušavaju da poseju razdor i pometnju u ruskom društvu mogu minimizirati.
https://lat.sputnikportal.rs/20220707/nariskin-planovi-poljske-o-kontroli-nad-zapadom-ukrajine-opasni-za-celu-evropu-1139602722.html
poljska
sad
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
rusija, poljska, sad, rusofobija, analize i mišljenja, zapad, leh valensa, vladimir putin
rusija, poljska, sad, rusofobija, analize i mišljenja, zapad, leh valensa, vladimir putin
Rusofobni Bolek: Leh Valensa sanja da likvidira 100 miliona Rusa
Izjavom da bi populaciju Rusije trebalo bi smanjiti na 50 miliona bivši predsednik Poljske Leh Valensa, ne samo da želi da likvidira 100 miliona Rusa, već jasno definiše trenutnu poziciju Zapada prema Rusiji. Za Moskvu to nije tajna, ali ruski eksperti smatraju da ga ne treba ozbiljno shvatati.
Pratite Sputnjik i na letovanju
Sputnjik Srbija neometano možete čitati širom Evrope na mobilnoj aplikaciji koju ćete pronaći OVDE. Aplikaciju takođe možete preuzeti i putem linka apkfab.com
Osvrćući se na Valensinu izjavu da Rusiju treba „rasparčati“, smanjiti populaciju na trećinu, te „podići ustanak“ 60 naroda „kako bi se obezbedila bezbednost u svetu“ ruski ekspert Jurij Zverev ocenjuje da njegova zapaljiva retorika i nije vredna komentara, s obzirom da je Valensa „politički mrtav“ već decenijama.
„Ideja apsolutno nije nova. Takve izjave se redovno čuju od strane mnogih rusofoba, uključujući političare i geopolitičare... Ali, šta se na to može reći osim da se reči bivšeg poljskog predsednika neće ostvariti i da to neće dočekati“, kaže Zverev.
Zverev podseća da je Valensa iz sveta politike i sa mesta predsednika Poljske otišao pre više od četvrt veka - još 1995. godine, a diskreditovan je nakon što je utvrđeno da je bio agent poljske službe državne bezbednosti, kodnog imena Bolek.
Ekspert napominje da
Valensina izjava zvuči „radikalno“, ali da je to „pucanj u prazno“.
Njegova reč nema težinu upravo zbog mrlja u karijeri, s obzirom da je svojevremeno obimnom istragom utvrđeno da je Valensa sedamdesetih godina prošlog veka radio kao saradnik totalitarne tajne policije, te da je primao novac za cinkarenje.
Valensa je, kako se ispostavilo, sarađivao sa tajnom policijom od 1970. do 1976. godine, nekoliko godina pre nego što je osnovao prodemokratski pokret „Solidarnost“ i postao dobitnik Nobelove nagrade za mir.
S druge strane, njegova ratoborna retorika nije iznenađujuća pošto se poljski političari - bivši i aktuelni - često utrkuju u davanju agresivnih antiruskih izjava.
Jačanje starog antiruskog raspoloženja u Poljskoj podrgevaju njihovi mentori iz Vašingtona, a kako bi po svaku cenu opravdala poziciju države predvodnika rusofobije na evropskom kontinentu poljska elita redovno izlazi u javnost s predlozima o novim i oštrim kaznenim merama protiv Rusije. Uostalom,
Poljska je uvek bila „hijena Evrope“ u figurativnom izrazu Vinstona Čerčila.
Ruski stručnjaci su uvereni da bi se rasparčavanju Rusije mnogi na Zapadu radovali, ali se takav scenario neće ostvariti.
„Može se desiti da u Rusiji ostane 50 miliona ljudi, ali samo u slučaju nuklearnog rata. Ključno pitanje je – koliko će onda ljudi ostati na Zapadu?! Do toga neće doći, jer oni ne žele da ratuju sa nama. Uostalom, povremeno čujemo Jensa Stoltenberga, lidere EU i SAD koji govore da će Ukrajinu pomogati, ali da sa Rusijom neće direktno ratovati i da im to nije potrebno. Hvala Bogu, mozgovi im još rade“, kaže Zverev.
„Demokratsko“ bombardovanje Jugoslavije
Komentarišući Valensino priznanje da je Zapad zainteresovan da proširi svoju sferu uticaja uz pomoć takvih instrumenata kao što su NATO i Evropska unija, te SAD i Evropa „imaju pravo na to“, jer
svoje ambicije ostvaruju na „demokratski“ način, Zverev podseća da su se svi
talasi širenja NATO-a pravdali demokratizacijom, uključujući i primer Srbije, 1999. godine, gde još uvek stoje ruševine.
Prema njegovim rečima,
proglašenje nezavisnosti Kosova je pravdano demokratizacijom, ali zašto se onda
drugačije gleda na prisajedinjenje Krima, ako je tamo održan referendum na kome je skoro 97 odsto ljudi glasalo za prisajedinjenje Rusiji.
Zverev ocenjuje da takvom retorikom Valensa samo napominje javnosti na svoje postojanje i smatra da prvi podstkomunistički lider Poljske danas nema političkih ambicija, s obzirom da je zagazio u 78. godinu života.
„Obratio bih pažnju na to da je u poslednje vreme u Poljskoj bilo mnogo takvih izjava, uključujući i one o Kalinjingradskoj oblasti i generalno, o Rusiji“, naveo je ekspert,aludirajući na izjavu bivšeg zamenika ministra odbrane Poljske Romualda Šeremetjeva koji je rekao da postoji potreba za „demilitarizacijom“ Kalinjingradske oblasti, ruske eksklave, koja se nalazi na obali Baltičkog mora između Poljske i Litvanije.
Ruski predsednik Vladimir Putin je više puta naglašavao da zapadnim zemljama Rusija nije potrebna, zbog čega su podržavale i podržavaju „petu kolonu“, separatizam, terorizam i razne destruktivne sile u njoj. Istovremeno, on je skrenuo pažnju na to da se postupci neprijateljskih država koje pokušavaju da poseju razdor i pometnju u ruskom društvu mogu minimizirati.
