- Sputnik Srbija, 1920
REGION
Najnovije vesti, analize i zanimljivosti iz zemalja u regionu

Majorizacija Hrvata u Federaciji BiH dovela bi do uništenja Republike Srpske

CC0 / Pexels / Zastave BiH
Zastave BiH  - Sputnik Srbija, 1920, 11.07.2022
Pratite nasTelegramOdyssey
Odlaganje izborne reforme u BiH vodilo bi majorizaciji Hrvata u Federaciji BiH, jer bi bošnjačke i „građanske“ stranke preuzele institucije tog BiH entiteta. To bi bio samo prvi korak, jer bi usledio udar na Srpsku i dovelo do njenog uništenja. Scenario po kome bi Bošnjaci birali političke predstavnike Hrvata od BiH pravi najnestabilniju državu u Evropi
Mobilna aplikacija Sputnik na srpskom jeziku - Sputnik Srbija
Pratite Sputnjik i na letovanju

Sputnjik Srbija neometano možete čitati širom Evrope na mobilnoj aplikaciji koju ćete pronaći OVDE. Aplikaciju takođe možete preuzeti i putem linka apkfab.com

Iako su svi pregovori o reformi izbornog zakonodavstva propali, mala nada da će se po tom pitanju nešto desiti do izbora zakazanih za 2. oktobar ipak je postojala. Nju je, međutim, pre manje od nedelju dana razvejao lider SDA Bakir Izetbegović kada je odbio da sa evrokomesarom za proširenje Oliverom Varheljijem o izbornoj reformi uopšte i razgovara.

Magični broj šest

Sagovornici Sputnjika, politički analitičar iz Banjaluke Anđelko Kozomara i Milan Sitarski iz mostarskog instituta za društvena istraživanja, slažu se da odbijanje bošnjačkih stranaka za sprovođenje izborne reforme vodi ka centralizaciji Federacije BiH i majorizaciji Hrvata.
Član Predsedništva BIH Dragan Čović - Sputnik Srbija, 1920, 09.07.2022
REGION
Dragan Čović: Opasno pretvaranje BiH u navodnu građansku državu
Sitarski napominje da je za takav scenario potrebno da bošnjačke stranke izaberu više od šest delegata u federalnom Domu naroda.
„To je magični broj. U tom slučaju bi se potpuno dezavuisalo načelo legitimnog predstavljanja; Federacija bi praktično postala bošnjački entitet jer bi bile izostavljene stranke za koje glasaju Hrvati. Čak i kada bi sto odsto Hrvata glasalo za njih, one bi bile izostavljene“, navodi Sitarski.
Situacija bi bila slična onoj koja je vladala između 2011. i 2015, ali sada bi dovela do velikih sukoba između federalnog i kantonalnog nivoa u Federaciji BiH, dodaje Sitarski.
Ukoliko Bošnjaci izaberu Hrvatima političke predstavnike, kao što su to učinili kada su 2018. za hrvatskog člana Predsedništva BiH izabrali Željka Komšića, nastupila bi potpuna nefunkcionalnost na svim nivoima države, tvrdi Sitarski. federalnu vlast u rukama bi držali Bošnjaci, a u kantonima sa hrvatskom većinom Hrvati – bila bi to, prema njegovim rečima, kriza i legitimiteta i celog sistema.
To što je Bakir Izetbegović izjavio da izborne reforme neće biti pre izbora, prema Kozomarinim rečima, znači da sile koje donose odluke o životu i smrti u BiH ne žele izbornu reformu.
„SAD, Britanija, Nemačka neće dozvoliti nikakvu izbornu reformu ako to ne odgovara Bošnjacima, a njima predlozi izborne reforme ne odgovaraju jer ne mogu da upravljaju Federacijom kao što do sada upravljaju, potpunom majorizacijom Hrvata u tom entitetu“, kaže Kozomara.
Velikim silama Zapada izborna reforma u BiH ne odgovara zbog odnosa sa islamskim svetom, dodaje on. Bošnjake treba predstaviti kao primer dobre saradnje između muslimana i zapadnog sveta.
„Njima, pogotovo, Sjedinjenim državama odgovara da islamske države na Bliskom istoku okrenu protiv Rusije, a jedan od načina ubeđivanja je i da se Bošnjaci stave u privilegovan položaj, odnosno da ih velike sile tobože zaštite od „malignog uticaja“ Rusije, koju podržavaju, ne samo Srbi, nego i Hrvati“, napominje Kozomara.

Kako „bošnjakizacija“ Federacije utiče na Srpsku

„Bošnjakizacija“ Federacije BiH odrazila bi se i na Republiku Srpsku koja, kaže Kozomara, služi Srbima kao institucionalna zaštita koju Hrvati nemaju. On pominje scenario, kako kaže nepotvrđen, prema kome bi takozvani visoki predstavnik Kristijan Šmit uz podršku zapadnih sila smenio celokupno rukovodstvo Republike Srpske i ukinuo njene institucije.
„Ta teorija je osvanula u medijima ovih dana, za nju nema dokaza, ali nije daleko od istine da u glavama nekih ambasadora u Sarajevu postoji i ta mogućnost jer se često pozivaju na Bonska ovlašćenja koja bi Šmit trebalo da upotrebi, a to znači smena političkog rukovodstva“, kaže Kozomara.
On podseća da političko rukovodstvo Bošnjaka nekoliko puta tražilo da se zabrani rad rukovodstva Republike Srpske, kao i da je Bakir Izetbegović od Ustavnog suda BiH tražio ukidanje imena Republike Srpske.
„Sve to je deo šireg mozaika koji ima krajnji cilj uništenje Republike Srpske, odnosno da Srpska prestane da postoji kao entitet sa ovlašćenjima koja je dobila u Dejtonu. To je, naravno, kršenje međunarodnog prava, ali znamo da se zapadne sile ne obaziru na njega. One samo koriste silu i moć bez ikakve namere da poštuju ono što su potpisali“, ističe Kozomara.
Scenario unitarizacije BiH je jako opasan i mogao bi da izazove sukobe širih razmera, jer bi za račun Bošnjaka ratovale NATO snage stacionirane u BiH, koje ovih dana jačaju.
Prema rečima Sitarskog, ukoliko bi došlo do „bošnjakizacije“ Federacije BiH, država bi bila polarizovana po entitetskim linijama. Hrvati, kao narod koji nema većinu ni u jednom entitetu sada su kohezivno tkivo BiH. Njihova eliminacija sa političke scene samo bi izazvala jaču polarizaciju između srpskih i bošnjačkih političkih elita, zaključuje on.
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala