00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
JučeDanas
Na programu
Reemiteri
Studio B99,1 MHz, 100,8 MHz i 105,4 MHz
Radio Novosti104,7 MHz FM
Ostali reemiteri
 - Sputnik Srbija, 1920
EKONOMIJA
Sputnjik Ekonomija prati najnovije vesti, analize i izveštaje iz Rusije, regiona i sveta.

Šta se dešava s cenama prasetine u Srbiji?

© Tanjug / Oksana ToskićPrasići
Prasići - Sputnik Srbija, 1920, 10.07.2022
Pratite nas
Do razlike u cenama prasića i konzumne prasetine u prodavnicama došlo je zbog toga što su trgovci zadržali cene od pre dve nedelje kada je takozvana živa vaga bila skuplja.
Tako je ocenio sekretar Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda Privredne komore Srbije Nenad Budimović.
Komentarišući situaciju oko otkupa prasića, Budimović je rekao da se cene razlikuju i da po regionima iznose od 250 do 400 dinara za kilogram.
"Kada govorimo o padu cena u primarnoj proizvodnji, možemo da kažemo da je to zbog manje potražnje jer je post, a i letnje je vreme pa kupci nemaju potrebu za ovom vrstom mesa", rekao je on za Tanjug.

Poljoprivrednici na gubitku

Za godinu dana meso je u Srbiji poskupelo 19 odsto na šta su kaže Budimović uticali ukrajinska kriza, posledice korone, smanjena potrošnja, poskupljenje takozvanog inputa. On naglašava da je proizvodnja svinja u Srbiji godinama na granici egzistencije.
"Nesigurnost u koju ulaze farmeri pri kretanju u tov svinja, i uopšte bavljenja ovim poslom, dostigla je vrhunac ovim novim faktorima", ocenio je on.
Podsetio je da u formiranju cena pored primarne proizvodnje učestvuju klaničari i trgovci.
"Uglavnom farmeri imaju najveći gubitak, a treba napraviti situaciju da svi jednako mogu da dobiju. Treba postaviti paritete, to bi bio najveći iskorak. I to u odnosu na cenu kukuruza koji najviše utiče na troškove", rekao je on.
Budimović kaže da poremećaja na tržištu svinjskog mesa postoje i u Evropi, zbog afričke kuge i nemogućnosti korišćenja kukuruza iz Ukrajine.
"Činjenica da je srpska proizvodnja svinjskog mesa ugrožena, poslednji je momenat da se preduzmu suštinske mere, koraci koji bi doveli do zaustavljanja pada a zatim i vodili ka napretku", poručio je on.
Predložio je da se u Srbiji ojača proizvodni lanac.
"Da sednu svi faktori u proizvodnji svinjskog mesa, i da se dogovore. To bi osnažilo farmere da se i dalje bave proizvodnjom. Inače te mogućnosti nemaju jer je gubitak evidentan", objasnio je on.

Meso iz EU je jeftinije

Komentarišući podatak da je za godinu dana povećan uvoz svinjskog mesa u Srbiju za 53 posto rekao je da je to zato što se ovde proizvodi manje od potreba klaničara i prerađivača, a i meso iz EU je jeftinije.
"Bitno je da se što pre svi činioci u proizvodnji svinjskog mesa sastanu. Oko 60 miliona evra potrošili smo na uvoz mesa, žive prasadi. Zamislite da je to moglo da uđe u proizvodnju, to bi bila značajna cifra", ocenio je on.
Govoreći o nakupcima Budimoviće je rekao da ima slučajeva u praksi da nakupci formiraju cenu.
"Da postoje ugovori između proizvođača i korisnika, prerađivača i trgovaca, to bi bilo na minimumu", kaže on.
Objašnjava da bi pariteti mogli da se upotrebe i za formiranje cena pa ako je kukuruza 30 dinara da faktor za formiranja cene žive vage bude osam.
"Mislim da još uvek ima prostora za dogovor i određena rešenja", ocenio je on situaciju u svinjarstvu.
Budimović ocenjuje da je mlečno govedarstvo u značajnoj krizi te da smo ove godine proizveli 100 miliona litara mleka manje, i da je 38.000 muznih krava i junica manje nego lane.
"Izvoz mesa je u EU gotovo stao jer nismo rentabilni sa cenama. Za naše građane, juneće meso "bejbi bif" nedostupno je zbog cena. Treba učiniti sve da se mlečno govedarstvo održi, jer bez njega nema ni mesnog govedarstva", rekao je on.
Budimović je ocenio da su mere zamrzavanja cena osnovnih životnih namirnica dale rezultate, a posebno naglasio da nestašica nema.
"Mi još uvek živimo od roda ratarskih i industrijskih kultura od prošle godine, kakav će rod biti ove godine ostaje da se vidi. Treba uraditi bilanse šta je neophodno za stanovništvo, to ostaviti sa 20-30 posto viška, i onda da se sačeka mirno šta će doneti kraj godine", zaključio je Budimović, preneo je B92.
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala