Drastičan pad dolara u globalnim deviznim rezervama
CC0 / Pixabay /
Pratite nas
Učešća dolara u globalnim deviznim rezervama je nikad manje i na srednji rok će neumitno padati jer više nema povratka na nivo globalizacije koji je bio. Jednostavno, dolazi do zatvaranja nacionalnih ekonomija iz strateških i drugih razloga, pogotovo u uslovima geopolitičkih poremećaja kojima se ne naslućuje kraj, ocena je ekonomiste Đorđe Đukić.
Svedočimo postupnoj eroziji dolara, ocenio je Masimilijano Kasteli, šef strateške analize u sektoru globalnih tržišta švajcarske UBS banke, dodajući da je dolar i dalje najzastupljenija valuta u deviznim rezervama centralnih banaka, ali je njegov udeo u njima na kraju prvog kvartala bio ispod 60 odsto.
Da li će ukrajinska kriza ubrzati „razvlašćivanje“ dolara u svetu? Njegov silazak sa trona, pogotovo sa pojavom multipolarnog sveta, i ranije je smatran neizbežnim, ali uz ocene da to neće ići brzo. Četiri petine ispitanika u istraživanju UBS-a koje je obuhvatilo 30 vodećih centralnih banaka, ocenilo je da će od velikog geopolitičkog preuređenja sveta koje ide u pravcu multipolarnog, koristi imati juan.
Konfiguracija geopolitičkih faktora odlučujuća
„Prema poslednjim procenama MMF-a američki dolar čini 58,8 procenata svetskih deviznih rezervi. To je, praktično, najniži udeo od 1996. godine. Poređenja radi to je drastični pad u odnosu na najviši nivo koji je iznosio 72,7 procenata u 2001. godini. To govori da postoje fundamentalni faktori, pre svega ekonomski, ali isto tako da postoji i konfiguracija geopolitičkih faktora koji dovode do toga da dolar, kako se to kaže, gubi na značaju, odnosno da dolazi do njegove erozije u odnosu na korišćenje drugih valuta“, kaže za Sputnjik profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, stručnjak za monetarnu politiku, dr Đorđe Đukić.
On je ukazao na faktore koji će dovesti do daljeg postupnog smanjivanja udela američkog dolara u svetskom finansijskom sistemu, podsećajući da prvo treba poći od efekata pandemije kovida koji je prethodio ukrajinskoj krizi. On je „zaslužan“ što je kod vodećih centralnih banaka, a to su američki Fed, Evropska centralna banka (ECB), Banka Engleske i Banka Japana, došlo do potpune asimetrije u vođenju monetarne politike. Tako je Fed radi suzbijanja visoke inflacije ušao u fazu postupnog povećanja referentne kamatne stope, koja bi do kraja godine bila povećana na 3,5 odsto. U Banci Engleske bi se ona zaustavila na 3,0 odsto, dok će ECB vrlo teško moći da pribegne povećanju ključne kamatne stope do kraja godine.
U monetarnim politikama ključnih centralnih banaka u svetu vlada potpuna asimetrija
© AFP 2023 / DANIEL ROLAND
Kina neće jačati kurs juana
„Ono što je isto tako bitno za relacije koje će valute u kojoj meri potisnuti dolar je sagledavanje parametara kineske privrede. Ciljna stopa rasta BDP za 2022. od 5,5 procenata smatrana je realističnom pre izbijanja sukoba u Ukrajini. Ali zbog enormno zatvaranje, pošto je 400 miliona Kineza bilo izloženo merama izolacije, to je uticalo na smanjenu potrošnju kineskog stanovništva“, ističe naš sagovornik.
Procenjuje se, dodaje on, da je promet maloprodaje opao za nešto više od 10 procenata. Druga bitna stvar je da je došlo je do poremećaja lanca snabdevanja što utiče na to koliko će stopa privrednog rasta biti ostvariva. Zato Kina ne može da pribegne restriktivnim merama u monetarnoj sferi, što znači da nikako neće dopustiti jačanje kursa juana u odnosu na druge valute upravo zbog tih fundamentalnih faktora, objašnjava Đukić.
S obzirom na to, kao i veliku razliku između kamatnih stopa Feda i ECB, a evro je druga valuta po značaju u svetu, došlo je do skoka vrednosti dolara od oko 17 odsto, a pada vrednosti evra za 10 procenata. Ipak to ne znači da se učešće dolara u globalnim deviznim rezervama neće smanjivati, samo što će do okončanja sukoba u Ukrajini, teći nešto sporije.
Na bazi novih aranžmana između Rusije i Kine, Rusije i Indije, valute poput juana će poprimiti značajniju ulogu
© Sputnik / Alexandr Demyanchuk
/ Novi aranžmani
S druge strane, dugoročno gledano na bazi novih aranžmana između Rusije i drugih država BRIKS-a u celini, Rusije i Kine, Rusije i Indije, valute poput juana će poprimiti značajniju ulogu, kaže on.
Kina će, nema dilemu naš sagovornik, zbog unutrašnje ekonomske politike i ostvarivanja privrednog rasta što je ključno za nju, prilagođavati svoju monetarnu politiku domaćim prilikama, a ne svetu.
Na pitanje kakve će u monetarnoj sferi biti posledice ukrajinske krize, pogotovo što je svet podeljen na manji broj zemalja koje su uvele sankcije Rusiji i veći deo sveta koji to nije učinio i koji, evidentno, sve više sarađuje između sebe, Đukić nema dilemu:
„Ono što sigurno mogu da tvrdim kao monetarac to je da će se, s obzirom na deglobalizaciju, formirati više takozvanih regionalnih valuta. Neka od tih valuta gde se intenzivno obavlja trgovina preuzeće ključnu ulogu i onda će te regionalne valute egzistirati ili koegzistirati. A onda će se praktično ono što je vezano za dolar odnositi samo na one transakcije kada spoljna trgovina tih regiona izlazi na druga područja, ili na svetska tržišta“.
Regionalne valute potiskuju dolar
To je, kako smatra, nezaustavljiv proces i ukazuje na takva događanja na relaciji Saudijska Arabija – Kina, Kina i Rusija, Indija i Rusija.
„Udeo tih regionalnih valuta će osetno da poraste i automatski će dolar biti dalje potiskivan. Sadašnjih nepunih 59 odsto učešća dolara u deviznim rezervama može biti zadržan jedno vreme, ali će neumitno na srednji rok doći do njegovog pada jer više nema povratka na globalizaciju kakvu smo imali“, zaključio je sagovornik Sputnjika.
