„Sloboda štampe“ u Britaniji: Zaštita mejnstrim medija i „seča“ za ruske vesti
CC0 / Unsplash/dole777 /
Pratite nas
Britanska vlada obelodanila je amandman na predloženi zakon o bezbednosti na internetu kojim bi sprečila društvene mreže da skidaju vesti mejnstrim medija pre mogućeg podnošenja žalbe. Međutim, ovaj amandman neće biti primenjen na takozvane alternativne medije.
Društvene mreže su sada glavni izvor informisanja za korisnike između 16 i 24 godine, kao i za sve etničke manjine u Velikoj Britaniji, kaže Elis Kašmor, profesor sociologije na Aston univerzitetu.
Neograničena moć društvenih mreža
„Moderatori tih platformi praktično imaju neograničenu moć da menjaju ili uklanjaju sadržaj. To je nečuvena cenzorska moć. Mislim da nikada u istoriji vlasnici nisu imali takvu kolosalnu moć da kontrolišu protok informacija i njihov sadržaj, ne samo u jednoj državi, već u celom svetu“, kaže Kašmor.
Zakon o bezbednosti na internetu prvi put je predstavljen britanskom parlamentu u martu ove godine, sa ciljem da ograniči društvene mreže, pretraživanje i različite sajtove kako „ne bi mogli da se koriste za ilegalne aktivnosti ili da šire štetan sadržaj“.
Novi amandman je „sačinjen da štiti od proizvoljnog uklanjanja tekstova, čiji autori rade za priznate medije, kada su podeljeni na društvenim mrežama“, navodi britanska vlada.
Autori amandmana ukazuju na činjenicu da polovina odraslih u Britaniji koristi društvene mreže za praćenje vesti, a najpopularnije su Fejsbuk, Tviter i Instagram. Oni između 16 i 24 godine najviše se informišu upravo na internetu.
Zaštita za mejnstrim medije
Kada ovaj zakon stupi na snagu, društvene mreže moraće da „obezbede priznatim novinskim kućama da njihovi članci budu dostupni i vidljivi čak i kada ih moderatori ispituju“.
Profesor Kašmor kaže da ovaj amandman može biti objašnjen činjenicom da se pokazalo kako je nemoguće kontrolisati tehnološke gigante koji su vlasnici društvenih mreža.
„Tehnološke kompanije rade na relativno nekontrolisan način i vlade širom sveta obično moraju da se oslanjaju na njihovu dobru volju“, kaže on.
Novi amandman je usredsređen na takozvane „kompanije prve kategorije“, u šta su uključene „najveće i najpopularnije društvene mreže“ i nije sačinjen da štiti alternativne medije.
Selektivan pristup
Selektivan pristup u zakonu manifestuje se ranijim amandmanom, koji obavezuje društvene mreže da „proaktivno traže i uklanjaju dezinformacije stranih država, koje nanose štetu Velikoj Britaniji“. Taj amandman posebno izdvaja ruske vesti, sa jasnom referencom prema Sputnjiku i RT, koje su na udaru zabrane EU i tehnoloških giganata posle početka ruske specijalne operacije u Ukrajini.
„Sloboda govora i izražavanja su visoko vrednovani principi u zapadnoj Evropi i Severnoj Americi. Ali, zanimljivo je da posle početka konflikta u Ukrajini, nije bilo protesta zbog odluke zapadnih vlada da zabrane emitovanje i prenošenje vesti iz izvora kao što su RT ili Sputnjik, kao i neki drugi manje važni medijski izvori“, kaže Kašmor.
Profesor ukazuje da brisanje ruskih vesti iz medijske sfere besmisleno, budući da su mnogi na Zapadu zainteresovani da čuju rusku stranu.
„To ne znači da će oni biti ubeđeni u te argumente, čak ni da će oni uticati na njih, ali osećaju kako imaju pravo da donose odluke nezavisno, na osnovu svog razmišljanja. Ta mogućnost im je uskraćena“, dodaje Kašmor.
Rusija i Rusi žigosani
Prema njegovim rečima, od februara, Rusija, njen narod i njene vrednosti su „osuđeni, prokazani i žigosani“.
„Vladimir Putin je i lično ocrnjen. Teško je videti kraj tome, možda ni za 30 godina. Rusija je isključen iz mnogih svetskih odnosa i mnogi veruju da Rusija i druge zemlje BRIKS-a mogu da se ujedine u međunarodnu organizaciju koja će biti rival NATO-u. Tako bi nastao novi svetski poredak“, objašnjava Kašmor, prenosi Sputnjik internešnel.
Sa druge strane, amandmani na predloženi zakon izazvali su zabrinutost i među mnogim Britancima koji su ga zagovarali. Oni upozoravaju da je u trenutnoj formi taj zakon „na ivici da bude nefunkcionalan“, objavio je Indipendent
Oni se zalažu za brojne mere koje bi ojačale slobodu izražavanja i prava, kako bi se bolje zaštitili ljudi iz marginalizovanih miljea i kako bi se proširili zahtevi za transparentnošću prema kompanijama, čime bi bila povećana dostupnost podataka za istraživače i naučnike.
