Evropa nije više bezbedna, Srbija treba da uvede služenje vojnog roka
16:09 09.07.2022 (Osveženo: 13:02 11.04.2023)
© Sputnik / Lola Đorđević
Pratite nas
Krajnje je vreme da se posle 12 godina ispravi nelogičnost i nastavi sa služenjem vojnog roka u Srbiji, kaže profesor na Vojnoj akademiji Mitar Kovač, koji ističe da za to danas postoji i unutrašnja, ali i međunarodna potreba. Evropa, po njegovoj oceni, više nije bezbedna sredina.
Ukrajinska kriza i opšta geopolitička situacija u svetu, kao i najnovija vest da Letonija vraća služenje vojnog roka, nametnuli su pitanje da li to isto treba da učini i Srbija koja je obavezu služenja vojnog roka ukinula od 2011. godine.
Da li je geopolitčki trenutak da i Srbija vrati služenje vojnog roka
Letonija je odustala od obaveznog vojnog roka posle ulaska u NATO, a sada je njen ministar odbrane Artis Pabriks najavio da bi služenje vojnog roka trebalo da bude vraćeno 2023. godine.
Od 2007. vojsku ove baltičke zemlje i članice Evropske unije čine profesionalni vojnici i dobrovoljci Nacionalne garde koji služe u pešadiji vikendom i honorarno. Zemlja koja ima manje od dva miliona stanovnika i koja se graniči sa Belorusijom i Rusijom, ima 7.500 vojnika u aktivnoj službi i pripadnika Nacionalne garde, uz podršku 1.500 vojnika NATO. Specijalna vojna operacija Rusije u Ukrajini ili kako je to Pabriks rekao, ponašanje Rusije, je bilo razlog za takvu odluku.
I Švedska, Litvanija i Gruzija su ukinule pa vratile vojnu obavezu.
General-major u penziji, dr Kovač za Sputnjik objašnjava da za vraćanje služenja vojnog roka ne samo da postoje materijalne i svake druge pretpostavke, nego pre svega jasno istaknuta potreba na koju profesionalci ukazuju od najnižih do najviših krugova u Vojsci Srbije. Naša ratna vojska je, kako napominje, veoma stara jer se 12 godina ne služi vojni rok i postoji veliki broj mladića upisanih u vojnu evidenciju koji bi trebalo da se osposobljavaju.
Srbija je jedina vojno-neutralna zemlja u svetu koja nema obavezu služenja vojnog roka
Srbija jedina vojno-neutralna u svetu bez služenja vojnog roka
Osim te unutrašnje potrebe tu je i ona međunarodna, dodaje on.
„Krunska je činjenica, koju moraju imati u vidu i političari, a vojnici već odavno to znaju, da treba nastaviti služenje vojnog roka jer nema na svetu vojno-neutralne zemlje, a da nema služenje vojnog roka. Kada govorimo o mnogim državama koje su članice vojno-politikih saveza, ili onim koje nemaju neposredno okruženje koje je neprijateljski raspoloženo, kakva je na primer jedna neutralna Švajcarska, ipak služe vojni rok“.
Srbija je, kaže, jedinstven slučaj, jer nema na svetu vojno-neutralne države u kojoj se ne služi vojni rok.
On ističe da osim tradicionalnih razloga, postoji i onaj koji podrazumeva promenu stanja bezbednosti u Evropi, što se sada dešava. Uz ocenu da Evropa više nije bezbedna sredina, Kovač objašnjava da je ona, a prvenstveno Evropska unija, pod ogromnim uticajem Amerike i Velike Britanije, poslušno prihvatila agresivan odnos prema Ruskoj Federaciji čak i na sopstvenu štetu.
Zapad ne bi da Srbija jača sistem odbrane
Tako neracionalno i nerazumno ponašanje uvodi Evropu u veliku krizu, smatra on i u tom svetlu vidi i pojedine nacionalne odluke o povećanju vojnih budžeta, posebno izdvajanje Nemačke od oko 100 milijardi evra. On to smatra velikom opasnosti po mir u Evropi, jer Amerika nastoji da Nemačku učini predvodnikom EU ne samo u političkoj dimenziji nego i u bezbednosnoj i vojnoj, što bi onda, kako smatra, Nemačku činilo odgovornom za sukobljavanje sa Rusijom.
„Kod nas je najveći problem što su političari pod velikim pritiskom Zapada da ne uvedu služenje vojnog roka, jer mu se to ne uklapa u njegovu matricu planova na Zapadnom Balkanu. Strategija Zapada je da u dobroj meri na silu prime BiH u NATO, a onda da učine slično sa lažnom državom Kosovo koju su stvorili. Oni cene da bi u tim promenjenim okolnostima i promenom vlasti i dovođenjem političara koji će biti poslušni sama Srbija zatraži prijem u NATO. Zato im ne ide u prilog da Srbija jača sistem odbrane i da uvodi služenje vojnog roka“, kaže naš sagovornik.
Na pitanje kako bi najbolje bilo da bude organizovano služenje vojnog roka, Kovač kaže da bi najveća dobit bila da se počne što pre sa njim, da se izbegnu dileme da li će trajati tri-četiri meseca, ili se održavati u nekoliko kampova u dve-tri godine i slično, što bi dovelo do odugovlačenja. Ono što nije dobro u hodu treba korigovati, smatra on.
O modelu po kome bi se ponovo služila vojna obaveza u Srbiji trbalo bi da odlučuju profesionalci
© Tanjug / MINISTARSTVO ODBRANE/ DARIMIR BANDA
Najvažnije krenuti što pre
Naši profesionalci, vojnici znaju sve evropske, svetske modele, kako se služi vojni rok u vojno-neutralnim državama, kako se kondiciono priprema ljudstvo kada odsluže vojni rok za potrebe ratne vojske i taj nivo problema je rešiv. Za to kakav model služenja vojnog roka, kako kaže, treba da se pitaju vojnici.
„Najbitnije je krenuti sa služenjem vojnog roka. Neka bude za početak i na tri meseca, ako tako misli vrh vojske i politika. Najgore je ono što imamo danas, a to je da ne obučavamo omladinu niti za civilnu, niti za vojnu odbranu, ni za službu sa oružjem, niti one koji imaju prigovor savesti da služe bez oružja. Naravno, niko u vojsci ne zagovara neki arhaični model služenja vojnog roka kakav je bio – šest meseci, pa da nigde vojnik ne ide kada završi svoje obaveze. Možda je za početak dovoljno tri meseca, a da naknadni modeli pozivanja budu kroz nekoliko godina za ono specijalističko kondicioniranje, usmeravanje za rodove i službe vojske“, naglasio je naš sagovornik.
Na pitanje da li u javnosti ima podrške za vraćanje služenja vojnog roka, Kovač kaže da je sudeći po anketama koje su rađene odnos bio pozitivan i da je, koliko mu je poznato, više od 70 odsto ispitanika bilo za to.
On smatra da nema ni pravnih prepreka da do toga dođe, jer se greši kada se misli da je služenje vojnog roka ukinuto. Ono je, kako ističe, samo suspendovano na određeno vreme i dovoljan je akt predsednika države da se nastavi sa služenjem vojnog roka.
