- Sputnik Srbija, 1920
REGION
Najnovije vesti, analize i zanimljivosti iz zemalja u regionu

Tajni sudski procesi zbog kojih rat u Hrvatskoj još traje

© Tanjug / FOTO TANJUG/ FOTO HINA/ MARIO STRMOTICObeležavanje operacije „Oluja“ u Hrvatskoj
Obeležavanje operacije „Oluja“ u Hrvatskoj - Sputnik Srbija, 1920, 07.07.2022
Pratite nasTelegramOdyssey
Zbog tajnih spiskova i sudskih procesa u Hrvatskoj, ali i nezainteresovanosti srpskih vlasti, sto hiljada ljudi ne može da se vrati na svoja ognjišta. To je mnogo više doprinelo konačnom cilju da se Srbi svedu na beznačajnu manjinu, više nego topovi, tenkovi ili bilo kakvo oružje, kaže za Sputnjik Savo Štrbac iz „Veritasa“.
Ovaj Dokumentaciono informacioni centar, čiji je Štrbac predsednik, objavio je kapitalno delo, knjigu „Procesuiranje ratnih zločina počinjenih tokom rata u Hrvatskoj 1991- 1995“, sabrao je podatke o poginulim, zarobljenim i procesuiranim u svojevrsnu enciklopediju.
Obrađeno je 3706 procesuiranih osoba, za svakoga naveden opis dela, navedeni detalji istrage i presude, te kako je predmet prošao na dugom stepenu suđenja. U bazi su osumnjičeni i uhapšeni i po Interpolovim poternicama.
Štrbac kaže da su sva tri naroda oštećena u građanskom ratu u kome je uvek krvi do kolena, gde nema nevinih, bez obzira kako se ko predstavljao, gde najgore stradaju civili. Ipak, većina obrađenih u knjizi su pripadnici srpskog naroda i bivše JNA, za mnoge od njih rat još nije završen.
„Hrvati su, na tome im skidam kapu, osmislili jedan od najefikasnijih načina kako zadržati demografsku ravnotežu postignutu u ratu. Tuđman i njegov establišment isplanirali su da reše srpsko pitanje, kao remetilački faktor, za sva vremena, kada ih svedu na manje od tri odsto u ukupnoj populaciji. Sa procesuiranjem su krenuli odmah. U vreme rata trebalo je procesuirati 21500 ljudi za oružanu pobunu i još oko 3736 za ratne zločine. To je mnogo više doprinelo konačnom cilju da se Srbi svedu na 3 odsto, više nego sam rat“, kaže Štrbac.

Tajni procesi - rad sudova nije transparentan

Problem je u tome što rad sudova nije transparentan, spiskovi osumnjičenih se i dalje mogu smatrati tajnim. Naš sagovornik kaže da „Veritas“ svakodnevno, posebno pred godišnje odmore, zove desetine ljudi iz celog sveta, Australije, Amerike, Kanade, cele Evrope. Interesuju se da li mogu slobodno da putuju. Izvor za odgovor na to pitanje je upravo ovih dana promovisana knjiga.
„U Hrvatskoj kada imate osumnjičenog ili okrivljenog, a ne znate njegovu adresu, zakon dozvoljava da sa njim komunicirate preko oglasne table suda ili mu pošaljete poziv za glavni pretres na nepoznatu adresu. Oni to okače na tablu, stoji 8 dana, skida se i ulazi u spise u kojima stoji da je dostava uredna. Donese mu se presuda u odsustvu, ima i pravo žalbe u roku od 15 dana, adresa je i dalje nepoznata i to se kači na tablu, kao da je primio negde u Australiji i potpisao. Zbog takvih propisa ljudi ne znaju ko je procesuiran i zašto je procesuiran“, objašnjava Štrbac.
Saradnja po ovim pitanjima između Hrvatske i Srbije uspostavljena je 2004. godine, dve godine kasnije na nivou tužilaštava potpisan je Sporazum o progonu počinilaca krivičnih dela. Srbija je uhapsila više od 30 Srba iz Hrvatske po njihovim poternicama, sedmoro je i izručila, one koji nisu imali srpsko državljanstvo. Saradnja je gotovo zamrznuta od 2011. godine.

Zamrla saradnja Srbije i Hrvatske

„Sada skoro da i ne postoji saradnja, ako je ima, onda je jednostrana, Srbi udovoljavaju nekim njihovim „zamolnicama“, oni kada su u pitanju ratni zločini uopšte ne udovoljavaju Srbiji, nikako. Sada i Ministarstvo pravde ima neke spiskove, poslednji je došao službeno iz Hrvatske 2017, već je star pet godina, a svake se u proseku otvori 35 novih optužnica“, kaže naš sagovornik i dodaje da su od početaka 2022. stigle prijave za ratni zločin protiv 22 lica, otvoreno je 11 istraga, podignuto šest optužnica i doneto pet presuda. Nekoliko pravosnažnih je trenutno pred Vrhovnim sudom.
© Tanjug / Tanja ValičObeležavanje godišnjice akcije "Oluja" u Hrvatskoj.
Obeležavanje godišnjice akcije Oluja u Hrvatskoj.  - Sputnik Srbija, 1920, 05.07.2022
Obeležavanje godišnjice akcije "Oluja" u Hrvatskoj.
„To je kao na nekoj fabričkoj traci, stalno se vrti, međutim, s obzirom na toliki broj, to više nikoga ne interesuje. Kad donesete hiljadu presuda da su Srbi i pripadnici JNA počinili ratni zločin nad nedužnim hrvatskim stanovništvom, onda je to za one koji će izučavati dešavanja posle 20, 50 godina ili dalekoj budućnosti, siguran osnov da je njihov narativ potvrđen. Hiljadu puta izrečena laž postaje istina, hiljadu donetih presuda, bez obzira kakvi su dokazi, još je pogubnije za istinu, nego Gebelsova formula“.
Štrbac dodaje da je Republika Srbija nedovoljno zainteresovana za ovo pitanje. Umesto organa koji time treba da se bave, ovim pitanjem bavi se njegova nevladina organizacija. On i saradnici u poslednjih tri decenije naslušali su se raznih sudbina, kao pravnici i psiholozi, zato što problem nije rešen sistemski.
„U Ministarstvu pravde možete da podnesete pisani zahtev i oni će vam u tri rečenice odgovoriti da li ste na spisku iz 2017. godine, da li je protiv vas podignuta optužnica ili ste možda osuđeni na 20 godina zatvora. Šta da radite sa tim? Šta god da dobije, taj čovek može samo da odabere da li će skočiti u Savu ili u Dunav, jer nikoga u sistemu nema da mu kaže ima li izlaz iz toga“, kaže Štrbac i dodaje da zbog toga postoji „Veritas“, a i nova knjiga.
On veruje da izlaz uvek postoji, s vremenom se dolazi do novih dokaza, može da se zatraži obnova postupka.

Hrvatsku ne interesuju optužnice iz Srbije

O tome koliko je država nezainteresovana za sudbinu svojih građana govori i nebrojeno puta ponovljen predlog Ministarstvu pravde da otvori kancelariju koja bi se time bavila, umesto ove nevladine organizacije. Bio je uzaludan, država nije htela da radi taj posao.
© Sputnik / Branko MaksimovićKnjiga je osnov za dalje istraživanje ove teme, ali i informator za one koji ne znaju da li mogu slobodno da putuju u Hrvatsku
Knjiga je osnov za dalje istraživanje ove teme, ali i informator za one koji ne znaju da li mogu slobodno da putuju u Hrvatsku - Sputnik Srbija, 1920, 05.07.2022
Knjiga je osnov za dalje istraživanje ove teme, ali i informator za one koji ne znaju da li mogu slobodno da putuju u Hrvatsku
Upitan da li je Srbija prihvatila ulogu gubitnika u ratu, Štrbac kaže da je odgovor složen, nekadašnja velika država se raspadala, stvarane su nove, koje su se ograđivale od starih, nijedna nije htela da brine o procesuiranim pripadnicima nekadašnje JNA. Oni koji su dolazili na funkcije sa kojih su mogli da pomognu, smatrali su da sa njima počinje i istorija i sve prethodno poništavali, kao da se to njih ne tiče.
„Moram reći da je Nikola Selaković, sadašnji ministar inostranih poslova, kada je bio ministar pravde veoma dobro razumeo ovaj problem, samo on i još jedan advokat, za sve ove godine“, ističe.
Istovremeno Hrvatska „agresorima“ ne dozvoljava da protiv nje podižu optužnice, 2011. donela je zakon o ništavosti svih pravnih akata vezanih za ratne zločine koji dolaze iz Srbije. Od te godine saradnja dve države po ovim pitanjima faktički ne postoji.
„Kad god Srbija nešto dostavi u Hrvatsku, da se sasluša neki svedok ili optuženi po pitanju ranih zločina, oni ćute, ne odgovaraju. Sada kada je podignuta beogradska optužnica za Petrovačku cestu, Plenković kao predsednik Vlade i Milanović kao predsednik države, ministri, generali, svi su govorili – to nas ne interesuje, mi to ne priznajemo“.
Štrbac zaključuje da su Hrvati uspeli ono što niko u svetu nije, da istovremeno budu i pobednici i oštećena strana, žrtva.
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala