- Sputnik Srbija, 1920
REGION
Najnovije vesti, analize i zanimljivosti iz zemalja u regionu

Konfuzija u Evropskom parlamentu: Ne smetaju ratni pokliči iz Sarajeva

© AP Photo / Geert Vanden WijngaertSamit u Briselu
Samit u Briselu - Sputnik Srbija, 1920, 07.07.2022
Pratite nasTelegramOdyssey
Rezolucija Evropskog parlamenta o BiH pun je teških uslovljavanja i vrlo teških optužbi na račun Milorada Dodika i Republike Srpske. Kada su u pitanju politike prema BiH Evropski parlament pokazuje konfuziju i neznanje jer „separatizam“, koji je retoričke prirode, odgovor je na centralizam iz Sarajeva i ratne pokliče iz istog centra.
Ovako profesor Fakulteta političkih nauka iz Banja Luke, Miloš Šolaja ocenjuje Rezoluciju Evropskog parlamenta o BiH, koju su evroposlanici usvojili u sredu. U rezoluciji se, između ostalog, od predstavnika međunarodne zajednice u BiH traži da reaguju na, kako se navodi, „secesionističke napore rukovodstva Republike Srpske snažnijim i kredibilnijim pristupom“.
Takođe, izražava se žaljenje zbog ćorsokaka u pregovorima o reformi Ustava i Izbornog zakona u BiH, kao i zbog nedostatka političke volje da se ona sprovede uoči ovogodišnjih opštih izbora.

Evropski parlament se svrstao uz Bošnjake

Svojim ocenama, Evropski parlament svrstava se uz centralističke politike koje zastupa bošnjačka politička elita. Sve to, uz svrstavanja visokog predstavnika i Ustavnog suda na bošnjačku stranu, izaziva nezadovoljstvo u Republici Srpskoj, smatra Šolaja.
„Mislim da to unosi novu konfuziju i da će BiH još dublje uvući u zamrznuti status koji neće voditi ka rešavanju problema. BiH se ovakvim političkim opredeljenjem Evropskog parlamenta odvodi dalje od EU, tim pre što je ovo samo politički odraz jer rezolucije Evropskog parlamenta nemaju nikakvu pravnu snagu“, kaže on.
Odgovor Republike Srpske na optužbe jedino može da bude rad na jačanju institucija, kao i rad na pristupanju Uniji na način da ona to radi zbog sebe, a ne zbog EU, dodaje naš sagovornik. Srpska, prema Šolajinim rečima, treba da, sa jedne strane sarađuje sa EU, ali u skladu sa svojim interesima, a sa druge da joj upravo ti interesi budu vodilja.
S obzirom da je poslednji samit lidera EU pokazao da su Republika Srpska i BiH, što se tiče prioriteta Unije stavljene u drugi plan, Republika Srpska nije u obavezi da sledi spoljnu politiku EU, a to se, kako Šolaja kaže, najpre odnosi na uvođenje sankcija Rusiji.
„Na kraju krajeva, EU nema koherentnu spoljnu politiku, a nema je ni formalno, s obzirom na konsenzualno odlučivanje u toj oblasti. Prema tome, nema razloga da Republika Srpska u okvirima BiH prihvata sve ono što Evropski parlament kaže“, objašnjava Šolaja.

BiH bez izborne reforme – na potezu visoki predstavnik

Za Milana Sitarskog iz Instituta za društvena istraživanja iz Mostara, dva su ključna pitanja koje Rezolucija Evropskog parlamenta ocenjuje – jedno je optužba vlasti Republike Srpske za navodni separatizam. Po ovom pitanju, kako kaže, očekuje retorički rat između Banja luke i Sarajeva, ali ne i radikalne poteze.
Drugo ključno pitanje, prema mišljenju Sitarskog je upravo odsustvo izborne reforme kojom bi, kako kaže, bilo obezbeđeno legitimno predstavljanje političkih predstavnika hrvatskog naroda u entitetskim i zajedničkim institucijama. Ono što je obeshrabrujuće po ovom pitanju je i odbijanje lidera SDA Bakira Izetbegovića da se o izbornoj reformi razgovara pre izbora u oktobru. Izetbegović je na sastanku sa komesarom EU za susjedstvo i proširenje Oliverom Varheljijem u Briselu odbio razgovor o ovom pitanju.
„Istina je da je predviđeno da se to pitanje ponovo otvori kada se 2. oktobra izaberu i konstituišu novi organi vlasti, ali upravo tu leži i zamka da se posle izbora konstituišu organi vlasti Federacije BiH, konkretno federalni Dom naroda na takav način da bi bošnjačke stranke mogle da izaberu kompletnu vladu Federacije i predsednika i dva potpredsednika entiteta bez ikakvog uticaja stranaka koje nose sto odsto hrvatskog legitimiteta“, objašnjava Sitarski.
Bošnjačke stranke će uporno odbijati da reformu izbornog zakona stave na dnevni red. Ono što bi se iz sadržaja Rezolucije Evropskog parlamenta dalo nagovestiti je da bi takozvani visoki predstavnik, koristeći svoja ovlašćenja, mogao da interveniše i da spreči nameru bošnjačke elite da, kao što je bio slučaj sa Željkom Komšićem na prošlim izborima, učini isto, ali ovaj put na svim nivoima vlasti, dodaje Sitarski.
Takozvanom visokom predstavniku međunarodne zajednice Kristijanu Šmitu sada se, po pitanju reforme izbornog zakonodavstva pruža prilika da izbalansira već uvrežen stav o tome da stoji na bošnjačkoj strani i da minimalnim izmenama izbornog zakonodavstva i ustava spreči krađu, kako kaže, krađu nacionalnog identiteta Hrvata.
„Mislim da će i hrvatski politički predstavnici stalno apelovati, ne samo konkretno na njega, nego i na zemlje koje mogu imati uticaja na njegovo ponašanje i političke poteze da ga stave u situaciju u kojoj mu je bolje da ispravi neravnotežu koja se percipira oko njegovog funkcionisanja, nego da ostavi gorak ukus kako je zapravo lobista jedne od strana u sporovima u BiH“, zaključuje Sitarski.
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala