Fiskalni savet: Gubici EPS i Srbijagasa u grejnoj sezoni milijardu evra, struja i gas da poskupe
© Tanjug / MILOS MILIVOJEVIC
Pratite nas
Ukupni gubici EPS-a i Srbijagasa tokom grejne sezone 2021/22. iznosili su oko milijardu evra, objavio je Fiskalni savet u dokumentu „Strukturni problemi srpske energetike u svetlu globalne krize: Uzroci, troškovi i moguća rešenja“. Fiskalni savet se založio i za poskupljenje struje i gasa.
Od dosad napravljenih gubitaka, kako je navedeno, približno polovinu, oko 500 miliona evra, već je finansirao državni budžet dotacijama Srbijagasu. Preostalih 500 miliona evra platio je zasad EPS, mahom uzimajući kredite za likvidnost, naveo je Fiskalni savet.
Prete novi gubici od milijardu evra
„Pitanje je, međutim, da li će i ovaj dug EPS-a u jednom trenutku pasti na teret poreskih obveznika, jer je trenutno poslovanje EPS-a neodrživo. Novi veliki gubici EPS-a i Srbijagasa mogli bi se napraviti i naredne zime ukoliko ne dođe do brzog i snažnog zaokreta u poslovanju ovih preduzeća. Ovi gubici u tom slučaju verovatno bi bili tek neznatno niži od milijardu evra i ne bi mogli da se nastave unedogled - jer bi u jednom trenutku postali neodrživ teret ne samo za sama preduzeća već i za čitave javne finansije“, poručuje Fiskalni savet.
Iz Fiskalnog saveta upozoravaju da trenutno dodatnu opasnost za Srbiju predstavlja to što će stabilno snabdevanje strujom i gasom i u narednoj grejnoj sezoni ponovo zavisiti od raspoložive infrastrukture i energenata iz inostranstva, koji nisu zagarantovani.
Fiskalni savet ocenjuje da su krupne greške u upravljanju EPS-om i Srbijagasom došle na naplatu tokom svetske energetske krize, koja je bila okidač i razotkrila domaću krizu državnih energetskih preduzeća, a koja je tinjala već duže vreme.
Takođe, navodi da su te dve krize, svetska i naročito domaća, dovele do toga da je od jeseni 2021. glavni problem Srbije postalo pitanje kako da se finansira i obezbedi uredno snabdevanje zemlje strujom i gasom.
EPS više ne proizvodi dovoljno struje za Srbiju
Kako je navedeno, EPS više ne može da proizvede dovoljno električne energije za domaće potrebe jer nije na vreme investirao u svoje kopove uglja, pa sad manjak i uglja i struje mora da uvozi, po rekordno visokim cenama.
Za razliku od EPS-a, koji bi trebalo da bude kičma domaće ekonomije i da sopstvenom proizvodnjom ne samo pokriva domaću potrošnju već i izvozi, Srbijagas je sistematski zavisan od uvoza, navodi Fiskalni savet.
Iako su uvozne cene van kontrole domaće ekonomske politike, veliki propust Srbijagasa je to što još uvek nije izgradio skladište gasa dovoljnog kapaciteta, smatra Fiskalni savet.
„Usled manjka skladišnih kapaciteta, a delom i zbog lošeg upravljanja postojećim skladištem u Banatskom Dvoru, gas za grejanje se tokom prethodne zime morao dobrim delom uvoziti na tržištu, po ekstremno visokim cenama. Pošto su problemi EPS-a i Srbijagasa strukturne (trajnije) prirode, nastaviće se i tokom naredne grejne sezone zbog čega su pred domaćim energetskim sektorom ostali ogromni izazovi“, navode iz Fiskalnog saveta.
Fiskalni savet tvrdi da su gubici i krađe na distributivnoj mreži ogromni, veći od 12 odsto, što je dvostruko više od uporedivih zemalja CIE.
Takođe, tvrdi da poslovanje EPS-a i EDS-a opterećuje višak i loša kvalifikaciona struktura zaposlenih, previsoke plate na poslovima sa opštim kvalifikacijama, sumnjivi procesi javnih nabavki, preniska cena struje za domaćinstva (ispod troškova proizvodnje), veliko ekološko zagađenje, kašnjenje sa energetskom tranzicijom i brojni drugi problemi.
Potrebno poskupljenje struje od najmanje 15 odsto
Fiskalni savet tvrdi da EPS posluje pod snažnim političkim uticajem.
„Koristi se kao izvor finansijskih sredstava za pokrivanje brojnih neuspeha domaće ekonomske politike, a društvena uloga proširena mu je i na socijalne ciljeve (kako u pogledu niskih cena struje, tako i u pogledu zaposlenosti). EPS, na primer, već duži niz godina pokriva gubitke GSP-a, „Jumka“ i drugih neuspešnih državnih preduzeća tolerišući im neplaćanje obaveza, implicitno finansira neprivatizovana preduzeća koja su se ranije odvojila iz sistema (Pro tent, Kolubara usluge i drugi) i drugo“, navodi Fiskalni savet.
Povećanje cena od 15 do 20 odsto potreban je, ali nikako i dovoljan, uslov za ozdravljenje EPS-a, navodi se u dokumentu.
„Naše analize pokazuju da je kao urgentna mera za stabilizaciju EPS-a potrebno povećanje cena električne energije za domaćinstva od 15-20 odsto uz slično povećanje za privredu“, ocenjuje Fiskalni savet.
Kako je navedeno, sadašnja cena za domaćinstva nije na ekonomski odgovarajućem nivou, a podstiče i neracionalnu potrošnju.
Čak i s takvim povećanjem, cena za domaćinstva u Srbiji ostala bi među najnižim u Evropi (uz Gruziju i Ukrajinu), kažu u Fiskalnom savetu.
Cena gasa treba da skoči od 65 do 70 odsto
Za razliku od EPS-a gde je najvažniji i presudan kanal za ozdravljenje preduzeća sprovođenje reformi i zaokret u upravljanju preduzećem, a povećanje cena tek prateća mera, kod Srbijagasa situacija je obrnuta.
„Srbija više od 90 odsto gasa koji troši uvozi pa finalna cena mora da se usklađuje sa nabavnom. Prostora za unutrašnja unapređenja u poslovanju Srbijagasa svakako ima i na njihovom sprovođenju mora se insistirati (uz izgradnju neophodnog skladišta). Međutim, ova unapređenja bilansno su ipak daleko manja od troška nabavke gasa. Cena gasa za privredu morala bi da poraste za oko 75 odsto, koliko je skočila u drugim zemljama CIE još u drugoj polovini 2021. godine (dok je cena u Srbiji ostala praktično zamrznuta)“, tvrdi Fiskalni savet.
Cena gasa za domaćinstva trebalo bi da poskupi za 65 do 70 odsto, što na prvi pogled izgleda kao veliko povećanje, ali ne bi bio presedan pošto su slične cene važile tokom 2013- 2015. godine, navode iz Fiskalnog saveta.
Cene centralnog grejanja trebalo bi da porastu u rasponu od 10 do 40 odsto u zavisnosti od učešća troškova gasa u ukupnim troškovima toplana.
Potrebna je reforma i višestruko povećanje obuhvata programa energetski zaštićenog kupca, kao i fundamentalni zaokret u politici formiranja cena energenata za domaćinstva (gas, struja i centralno grejanje), naveo je Fiskalni savet.
Umesto da kao dosad svi potrošači imaju niske, netržišne cene energenata, država bi trebalo da finansijski zaštiti samo socijalno ugrožene, dok bi ostali morali da plaćaju tržišnu cenu energenata koje koriste, zaključuje Fiskalni savet, prenosi Tanjug.
