00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
SPUTNJIK INTERVJU
07:00
30 min
ORBITA KULTURE
16:00
120 min
SPUTNJIK INTERVJU
20:30
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
21:00
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
21:30
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
Ovo me zapanjilo! Srbin u kineskom Vuhanu
06:56
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
„Intermeco“
16:00
30 min
MILJANOV KORNER
Život je kao boks: Naučite da primate udarce, ali zadate pobednički
17:00
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
„Prečnik stranim rečima i izrazima“
17:30
30 min
JučeDanas
Na programu
Reemiteri
Studio B99,1 MHz, 100,8 MHz i 105,4 MHz
Radio Novosti104,7 MHz FM
Ostali reemiteri
 - Sputnik Srbija, 1920
NAUKA I TEHNOLOGIJA

CERN otkriva kosmičke tajne - Ponovo se pokreće Veliki hadronski sudarač /video/

© Flickr / UCI UC IrvineCERN
CERN - Sputnik Srbija, 1920, 05.07.2022
Pratite nas
CERN ponovo pokreće veliki akcelerator čestica, Hadronski sudarač, kako bi pokušali da otkriju kosmičke nepoznanice poput tamne materije.
Pre deset godina, naučnici su uspeli da otkriju česticu Higsovog bizona i pomognu u razumevanju našeg univerzuma pomoću Velikog Hadronskog sudarača. Ponovo su to uradili 2018. godine, ostvarujući nove uvide o protonima.
„Ovo je čestica koja nam je odgovorila na neka pitanja i otvorila mnoga druga navodi dr Sara Demers, profesor fizike na Univerzitetu Jejl.
Čestica Higsovog bozona je prvi put primećena kada su naučnici iz Evropskog centra za nuklearna istraživanja okretali i razbijali čestice blizu brzine svetlosti. To su uradili koristeći najveći i najmoćniji akcelerator čestica na svetu — Veliki hadronski sudarač.
Od 1964. godine, fizičari su teoretisali da ova čestica postoji, ali je bilo potrebno skoro 50 godina da se pronađu dokazi.
Naučnici veruju da je Higsovo polje formirano deseti deo milijarde sekunde nakon Velikog praska i da se bez njega ne bi pojavile zvezde, planete i život.
Dokazi o postojanju Higsovog bozona bili su velika prekretnica u fundamentalnoj fizici, a dr Fransoa Englert i dr Piter Higs dobili su Nobelovu nagradu za fiziku. Uprkos naučnim dostignućima, rad na razumevanju kako univerzum funkcioniše je daleko od završetka.
Danas će ponovo pokrenuti akcelerator , ali će ovog puta utrostručiti podatke, održavajući intenzivne zrake duže kako bi se omogućilo više analiza.
„Mora da bude više i intenzivnije jer ne možemo da objasnimo toliko stvari koje su oko nas“, rekala je Demersova.
„Nešto zaista veliko nedostaje, a kada je reč o stvarno velikom, govorimo o 96 odsto zaista velikog univerzuma.
Naučnici pre svega misle na tamnu materiju, tamnu energiju koja podstiče ubrzano širenje univerzuma.
„Pronalaženje odgovora na ova i druga intrigantna pitanja ne samo da će unaprediti naše razumevanje univerzuma u ​​najmanjim razmerama, već će takođe pomoći da se otkriju neke od najvećih misterija univerzuma u ​​celini, kao što je kako je postalo takvo kakvo jeste i kakva bi mogla biti njegova konačna sudbina“, navodi se u saopštenju CERN-a.
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala