Jalove pretnje Kristijana Šmita – kako će uvesti sankcije samo jednom entitetu
CC BY 2.0 / / Wikimedia Commons (cropped)Kristijan Šmit
Pratite nas
Eventualno uvođenje sankcija, čime Republici Srpskoj preti Kristijan Šmit, samo će još više homogenizovati njene građane, jer će pokazati da je jedini jezik na kojem Zapad želi da komunicira sa Srpskom jezik sile, a ne jezik kompromisa i dogovora, smatra politikolog Vojislav Savić koji pita kako će to biti uvedene sankcije samo jednom entitetu.
Kada Kristijan Šmit preti uvođenjem sankcija Republici Srpskoj, on računa da će političari pod pritiskom, kako bi sačuvali pozicije, pristati na njegove pretnje. Međutim, svako ko pristane na takvu vrstu kompromisa, potpisaće političku smrt u Republici Srpskoj. Volja naroda je takva da se kompromisi sa nacionalnim interesom ne smeju praviti.
Vojislav Savić ovako komentariše pretnje takozvanog visokog predstavnika međunarodne zajednice u BiH Kristijana Šmita, koji je izjavio je da je nemačka vlada zaustavila 120 miliona evra pomoći Republici Srpskoj zbog „secesionističkog ponašanja“. On je dodao i da se ne može isključiti da će se pre ili kasnije razgovarati i o sankcijama.
Jalove pretnje Kristijana Šmita
Prema Savićevom mišljenju, radi se o, kako kaže, jalovim pretnjama Kristijana Šmita, koje neće imati velikog uticaja na političke prilike u Republici Srpskoj.
„Postoje zaključci Narodne skupštine i institucionalno je urađeno sve da se pokaže da se ne radi o volji pojedinaca, nego da se radi o iznuđenim potezima zbog ogromnog pritiska koji se u kontinuitetu vrši na sve ono što je srpski nacionalni interes i na Republiku Srpsku. Tobože štiteći Dejton, Šmit ga samo još više derogira“, objašnjava Savić.
Prema rečima dr Nenada Stevandića, predsednika partije Ujedinjena Srpska i šefa Srpskog kluba u Parlamentarnoj skupštini BiH, Kristijan Šmit se uključio u izbornu kampanju u BiH sa ciljem da u njoj određene ljude diskriminiše, kao i da postane deo kampanje protiv aktuelnih vlasti u Republici Srpskoj.
„On je to već uradio nametanjem odluke o finansiranju Centralne izborne komisije, što je takođe mešanje u izbore. I ovo je samo dokaz da će se on još više mešati u izborni proces i da možemo da očekujemo svašta sa te strane jer on želi da proizvede strukturu nakon izbora koja mu odgovara“, tvrdi Stevandić.
Međunarodna zajednica će zato, preko Šmita, pokušati da na izborni proces utiče silom, tamo gde je to moguće, a tamo gde nije ucenama ili uticajem na javno mnenje, dodaje on.
Šmit je najavio da će delovati nakon odluke Ustavnog suda BiH o tome ima li Republika Srpska pravo da osnuje svoju Agenciju za lekove ili ne. Sud odluku treba da donese u sredu.
Za Savića, ova najava visokog predstavnika je indikativna jer implicira da Šmit već zna kako će sud odlučiti.
„Takva predvidljivost pokazuje kolika je sprega između sudija Ustavnog suda i stranaca koji se ovde šetaju i glume nekakvu kolonijalnu upravu“, ističe on.
Odgovor na pretnje – jedinstvo izraženo kroz odluke Narodne skupštine
Odgovor na Šmitove pretnje, smatraju oba sagovornika Sputnjika treba da bude čvršće jedinstvo političkih subjekata u Srpskoj. Svako odstupanje od jedinstva može biti kobno po Republiku Srpsku, jer se odluke tada mogu tumačiti kao plod nečije samovolje, ističe Savić. Zbog toga je, prema njegovim rečima, veoma važno da odgovor na pretnje stranog faktora budu izglasane u najvišem zakonodavnom telu Republike Srpske.
„Naš interes je da se definiše šta je naš nacionalni interes i da se preko toga ne ide. A neke lokalne političke razmirice treba da budu predmet rasprave. Veoma je važno da, ako bude odgovora, to bude kroz Narodnu skupštinu, da se svi pojave i da glasaju, a ne da se izlazi sa sednice. Da to bude manifestacija volje; da svaka partija kaže šta misli i da se kroz mehanizme glasanja odredi prema tim pitanjima. I onda znamo na čemu smo – i građani, ali i stranci – da znaju i da vide šta je volja Republike Srpske“, kategoričan je Savić.
I Savić, i Stevandić tvrde da je nemoguće uvesti sankcije samo jednom entitetu. Zato predsednik Ujedinjene Srpske na Šmitove pretnje gleda kao na jedan od načina da se utiče na javno mnenje, dok Savić u svemu vidi poseban paradoks.
„Ako sankcije uvede, na primer, EU, one moraju da se raščlanjuju u skladu sa unutrašnjim zakonodavstvom BiH. Moraju da se direktno targetiraju podsticaji i privrednici koji dolaze iz Republike Srpske. Šta ako neko prebaci sedište firme u Federaciju? To je jako konfuzan koncept koji, po mom mišljenju, treba da proizvede atmosferu straha jer zahteva jako puno posla da se sankcije uvedu jednom delu države“, zaključuje Savić.