https://lat.sputnikportal.rs/20220704/los-znak-smrtonosne-gljivice-su-se-pocele-cudno-razmnozavati-1139447505.html
„Loš znak“: Smrtonosne gljivice počele čudno da se razmnožavaju
„Loš znak“: Smrtonosne gljivice počele čudno da se razmnožavaju
Sputnik Srbija
Godine 2009. je u ušnom kanalu 70-godišnje Japanke otkrivena do sada nepoznata vrsta gljivica. Nažalost, ova gljivica – poznata kao Candida auris – koja... 04.07.2022, Sputnik Srbija
2022-07-04T13:12+0200
2022-07-04T13:12+0200
2022-07-04T13:56+0200
nauka i tehnologija
nauka i tehnologija
živi svet i genetika
magazin
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/07/04/1139447242_0:470:1824:1496_1920x0_80_0_0_e5afdcd0c67cdc604b6cc9d3bbe16cd2.jpg
Candida auris ne spada u korisne gljivice poput kvasca. Često je nalazimo u bolnicama i kod onih s oslabljenim imunitetom. Nažalost, ne ostaje samo u uhu, već može ući i u krvotok. Bez efikasnog antimikotika, leka za gljivice, pacijenti mogu umreti.„Do sada nisu prijavljeni nikakvi dokazi za parenje i seksualnu reprodukciju kodkandide auris. Ova studija je pronašla ograničene, ali nedvosmislene dokaze o rekombinaciji kako u ukupnom uzorku tako i u pojedinačnim kladusa“, piše tim u svom novom radu.Kvasci se većinom razmnožavaju nepolnim putem, odnosno pupanjem, iako postoji i nekolicina koja se razmnožava binarnom deobom. Ali naučnici sa Univerziteta Mekmaster u Kanadi otkrili su kod kandide auris dokaze polnog razmnožavanja; što bi moglo rezultovati još većom otpornosti na lekove i virulentnijim sojevima gljivica.Rekombinacija – preslaganje genetskih informacija – ne može se desiti u aseksualnoj reprodukciji, što znači da je u nekom trenutku u prošlosti sigurno bilo nekog seksa (ili neki drugi način mešanja genetskih informacija). Iako nismo videli kvasac na delu, ideja da se kandida auris povremeno seksualno razmnožava zapravo nije tako luda kao što zvuči. Već znamo da će se mnogo poznatija vrsta gljivica, Saccharomyces cerevisiae (ovo je kvasac koji se koristi u pečenju, proizvodnji vina i pivarstva) povremeno pari – posebno kada u stresnim uslovima, piše Sanjens alert.Iako tim naučnika nije uhvatio kandidu auris na delu, uspeli su da analiziraju gljivične i mitohondrijalne gene u 1.285 sojeva gljivica. Ovo im je omogućilo da sagledaju genetske razlike između pet kladusa kandide auris, kao i unutar samih kladusa.Tim je pronašao neku rekombinaciju, ali većina se dogodila pre nego što se kvasac podelio na pet kladusa. Neki kladusi su naizgled izgubili sposobnost parenja, dok su drugi imali ograničenu rekombinaciju. Dakle, iako se seks može povremeno dešavati, ali apsolutno nije čest. Čak i redak seks može potencijalno da izazove nove otpore ili druge načine pogoršanja ovog patogena za nas ljude.„To možda zvuči zastrašujuće, ali to je mač sa dve oštrice. Pošto smo naučili da se mogu rekombinovati u prirodi, mogli bismo da ponovimo proces u laboratoriji, što bi nam moglo omogućiti da razumemo genetsku kontrolu virulencije i otpornosti na lekove i potencijalno druge osobine koje ga čine tako opasnim patogenom, mnogo brže“, kaže genetičar.Iako ima još mnogo toga što treba da znamo o kandidi auris, dobro je za početak pogledati duboko u njene gene i otkriti detalje razmnožavanja.
https://lat.sputnikportal.rs/20220625/1138937474.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
nauka i tehnologija, živi svet i genetika, magazin
nauka i tehnologija, živi svet i genetika, magazin
„Loš znak“: Smrtonosne gljivice počele čudno da se razmnožavaju
13:12 04.07.2022 (Osveženo: 13:56 04.07.2022) Godine 2009. je u ušnom kanalu 70-godišnje Japanke otkrivena do sada nepoznata vrsta gljivica. Nažalost, ova gljivica – poznata kao Candida auris – koja predstavlja opasnost po zdravlje, sada se proširila po svetu i postala otporna na više lekova. Nova studija sada pokazuje da se takođe reprodukuje na neočekivan način.
Candida auris ne spada u korisne gljivice poput kvasca. Često je nalazimo u bolnicama i kod onih s oslabljenim imunitetom. Nažalost, ne ostaje samo u uhu, već može ući i u krvotok. Bez efikasnog antimikotika, leka za gljivice, pacijenti mogu umreti.
„Do sada nisu prijavljeni nikakvi dokazi za parenje i seksualnu reprodukciju kodkandide auris. Ova studija je pronašla ograničene, ali nedvosmislene dokaze o rekombinaciji kako u ukupnom uzorku tako i u pojedinačnim kladusa“, piše tim u svom novom radu.
Kvasci se većinom razmnožavaju nepolnim putem, odnosno pupanjem, iako postoji i nekolicina koja se razmnožava binarnom deobom. Ali naučnici sa Univerziteta Mekmaster u Kanadi otkrili su kod kandide auris dokaze polnog razmnožavanja; što bi moglo rezultovati još većom otpornosti na lekove i virulentnijim sojevima gljivica.
„Do sada nije bilo dokaza o polnom razmnožavanju kod kandide auris. Ova je studija identifikovala ograničene, ali nedvosmislene dokaze o rekombinaciji u ukupnom uzorku i unutar pojedinačnih klada“, napisali su stručnjaci u istraživanju.
Rekombinacija – preslaganje genetskih informacija – ne može se desiti u aseksualnoj reprodukciji, što znači da je u nekom trenutku u prošlosti sigurno bilo nekog seksa (ili neki drugi način mešanja genetskih informacija).
Iako nismo videli kvasac na delu, ideja da se kandida auris povremeno seksualno razmnožava zapravo nije tako luda kao što zvuči. Već znamo da će se mnogo poznatija vrsta gljivica,
Saccharomyces cerevisiae (ovo je kvasac koji se koristi u pečenju, proizvodnji vina i pivarstva) povremeno pari – posebno kada u stresnim uslovima,
piše Sanjens alert.
Iako tim naučnika nije uhvatio kandidu auris na delu, uspeli su da analiziraju gljivične i mitohondrijalne gene u 1.285 sojeva gljivica. Ovo im je omogućilo da sagledaju genetske razlike između pet kladusa kandide auris, kao i unutar samih kladusa.
Tim je pronašao neku rekombinaciju, ali većina se dogodila pre nego što se kvasac podelio na pet kladusa. Neki kladusi su naizgled izgubili sposobnost parenja, dok su drugi imali ograničenu rekombinaciju. Dakle, iako se seks može povremeno dešavati, ali apsolutno nije čest. Čak i redak seks može potencijalno da izazove nove otpore ili druge načine pogoršanja ovog patogena za nas ljude.
„Istraživanje nam govori da se ova gljivica rekombinovala u prošlosti i da može da se rekombinuje u prirodi, što joj omogućava da generiše nove genetske varijante prilično brzo“, objašnjava mikrobni genetičar sa Univerziteta Mekmaster Đanping Su.
„To možda zvuči zastrašujuće, ali to je mač sa dve oštrice. Pošto smo naučili da se mogu rekombinovati u prirodi, mogli bismo da ponovimo proces u laboratoriji, što bi nam moglo omogućiti da razumemo genetsku kontrolu virulencije i otpornosti na lekove i potencijalno druge osobine koje ga čine tako opasnim patogenom, mnogo brže“, kaže genetičar.
Iako ima još mnogo toga što treba da znamo o kandidi auris, dobro je za početak pogledati duboko u njene gene i otkriti detalje razmnožavanja.
