- Sputnik Srbija, 1920
NAUKA I TEHNOLOGIJA

U svemiru pronađen najveći molekul alkohola do sada

CC0 / / Svemir – ilustracija
Svemir – ilustracija - Sputnik Srbija, 1920, 03.07.2022
Pratite nasTelegramOdyssey
U svemiru ima alkohola. Ne, to nisu flaše vina koje su neoprezni astronauti bacili, već je reč o alkoholu u mikroskopskom molekularnom obliku. Naučnici sada misle da su otkrili najveći molekul alkohola u svemiru, i to u obliku propanola. Otkriće alkohola u svemiru trebalo bi da rasvetli kako nastaju nebeska tela poput kometa i zvezda.
Molekuli propanola postoje u dva oblika, ili izomera, od kojih su oba sada identifikovana u posmatranjima: normalni propanol, koji je prvi put otkriven u oblasti formiranja zvezda, i izopropanol (ključni sastojak sredstva za dezinfekciju ruku ), koji nikada ranije nije viđen u međuzvezdanom obliku.
Ova otkrića bi trebalo da rasvetle kako se formiraju nebeska tela kao što su komete i zvezde.
„Detekcija oba izomera propanola je jedinstveno moćna u određivanju mehanizma formiranja svakog od njih. Pošto toliko liče jedan na drugi, fizički se ponašaju na veoma sličan način, to znači da dva molekula treba da budu prisutna na istim mestima u isto vreme“, kaže astrohemičar Rob Garod sa Univerziteta Virdžinija.
„Jedino otvoreno pitanje su tačne količine koje su prisutne – to čini njihov međuzvezdani odnos daleko preciznijim nego što bi to bio slučaj sa drugim parovima molekula. To takođe znači da se hemijska mreža može mnogo pažljivije podesiti da bi se utvrdili mehanizmi pomoću koje formiraju.“
Ovi molekuli alkohola pronađeni su u onome što je poznato kao „porođajna soba“ zvezda, džinovskom regionu za formiranje zvezda pod nazivom Strelac B2 (Sgr B2). Region se nalazi blizu centra Mlečnog puta i blizu Strelca A* (Sgr A*), supermasivne crne rupe oko koje je izgrađena naša galaksija.
Iako se ova vrsta molekularne analize dubokog svemira sprovodi više od 15 godina, dolazak teleskopa Atakama lardž milimeter arej (ALMA) u Čileu pre 10 godina povećao je količinu detalja kojima astronomi mogu pristupiti.
ALMA nudi veću rezoluciju i veću osetljivost, omogućujući istraživačima da identifikuju molekule koji pre nisu bili vidljivi. Sposobnost izdvajanja specifične frekvencije zračenja koju emituje svaki molekul u prometnom delu svemira kao što je Strelac B2, ključna je u izračunavanju onoga što je tamo.
„Što je molekul veći, proizvodi više spektralnih linija na različitim frekvencijama. U izvoru kao što je Sgr B2, postoji toliko molekula koji doprinose posmatranom zračenju da se njihovi spektri preklapaju i teško je razdvojiti njihove ‘otiske prstiju‘ i identifikovati ih pojedinačno“, kaže fizičar Holger Miler sa Univerziteta u Kelnu u Nemačkoj.
Zahvaljujući načinu na koji ALMA može da otkrije veoma uske spektralne linije, kao i laboratorijskom radu koji je sveobuhvatno karakterisao potpise koje bi izomeri propanola davali u svemiru, došlo se do otkrića, piše portal „Sajens alert“.
Pronalaženje molekula koji su usko povezani – poput normalnog propanola i izopropanola – i merenje njihove zastupljenosti jednih u odnosu na druge, omogućava naučnicima da detaljnije pogledaju hemijske reakcije koje su ih proizvele.
Rad se nastavlja na otkrivanju više međuzvezdanih molekula u Sgr B2 i na razumevanju vrste hemijskog lonca za topljenje koji dovodi do formiranja zvezda. ALMA je takođe uočila organske molekule izopropil cijanida, N-metilformamida i uree.
„Još uvek ima mnogo neidentifikovanih spektralnih linija u ALMA spektru Sgr B2, što znači da je ostalo još mnogo posla da se dešifruje njegov hemijski sastav“, kaže astronom Karl Menten sa Instituta Maks Plank za radio astronomiju u Nemačkoj.
Beli patuljak – ilustracija - Sputnik Srbija, 1920, 30.06.2022
NAUKA I TEHNOLOGIJA
Astronomi u čudu: Beli patuljak preživeo sopstvenu eksploziju
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala