https://lat.sputnikportal.rs/20220703/sputnjik-otkriva-zasto-je-patrijarh-porfirije-podigao-glas-zbog-tretmana-veronauke-1139353037.html
Sputnjik otkriva: Zašto je patrijarh Porfirije podigao glas zbog tretmana veronauke
Sputnjik otkriva: Zašto je patrijarh Porfirije podigao glas zbog tretmana veronauke
Sputnik Srbija
Tvrdnju patrijarha Porfirija da direktori škola obeshrabruju, pa i sprečavaju učenike i roditelje da se opredele za versku nastavu ne treba tumačiti ideološki... 03.07.2022, Sputnik Srbija
2022-07-03T17:43+0200
2022-07-03T17:43+0200
2022-07-03T17:43+0200
srbija
srbija – društvo
obrazovanje
veronauka
diskriminacija
patrijarh porfirije
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/03/12/1124876760_0:362:1111:987_1920x0_80_0_0_3000317fe41ec2ced4df99210d14200b.jpg
Ovo za Sputnjik kaže pomoćnik predsednika Odbora za versku nastavu Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke đakon Stevan Jovanović i dodaje da postoje jasni dokazi, čak i prepiske, koje pokazuju u kakav su položaj stavljene tradicionalne crkve i verske zajednice i kakvom su pritisku izloženi roditelji i deca."U određenim školama u Srbiji praktično se deca obeshrabruju da idu na versku nastavu, upravo pripadnici manjinskih verskih zajednica koje su svakako najpogođenije, jer to direktorima komplikuje način na koji formiraju grupe, odnosno rasporeda časova. To se ne radi brutalno i grubo, ali kroz sugestiju se toj deci praktično preporučuje da upišu građansko vaspitanje".Obeshrabruju decu da odaberu veronaukuJovanović dodaje da je Odbor od Sinoda dobio nalog da se provere navodi koji su došli do patrijarha. Pristigli su izveštaji veroučitelja iz većine eparhijskih odbora u Srbiji."Ja mogu da vam potvrdim situaciju u Beogradu. Imamo slučajeve škola gde je zaista bilo obeshrabrivanja, sistemskog nemara prema pravu dece i roditelja da saznaju i da izaberu, tako da definitivno, saznanja koja su došla do patrijarha jesu istinita", kaže pomoćnik predsednika Odbora za versku nastavu Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke.Problem je nastao kada je Ministarstvo prosvete uvelo uslov, minimalan broj da bi mogla da se prizna jedna grupa za građansko vaspitanje ili versku nastavu.Kada je Vlada Zorana Đinđića vratila veronauku u škole, vrlo pažljivo, poštujući pre svega prva manjinskih zajednica, jedno odeljenje delilo se na grupu za versku nastavu i grupu za građansko, bez obzira na broj učenika u tim grupama.Direktori se bave grupama, umesto obrazovanjemMeđutim, 2010. prvo je uveden minimalni broj učenika da bi se jedna grupa priznala. To je poslalo lošu poruku manjinskim verskim zajednicama, ali i porodicama koje su ateistički raspoložene, ako nije bilo 10 učenika koji bi slušali građansko, morali su da ih uklapaju u druge grupe, imali su časove mimo svog rasporeda, pa i u drugoj smeni."Pravi problem nastao je izmenama i dopunama zakona 2017. godine, dozvolio je direktorima škola da Građansko vaspitanje i Versku nastavu izbace iz rasporeda časova tako što im je promenjen predmetni status. To više nisu predmeti, već programi. Zakon je omogućio direktorima da versku nastavu drže u rasporedu, ali im to više nije bila obaveza", objašnjava Jovanović.Roditelji se već žalili na diskriminacijuDakle, stvoreni su uslovi za kombinovanje većeg broja đaka iz različitih odeljenja u jednu grupu koja može da ima časove mimo redovne nastave. Roditelji su se žalili Prosvetnom savetu, ukazivali na diskriminaciju. Stvar je nekako rešavana dogovorom, zahvaljujući dobronamernim direktorima, što potvrđuje i naš sagovornik koji je 12 godina u prosveti, ali je nekim direktorima očigledno dovijanja dosta.Na početku deca su svake godine mogla da menjaju izborni predmet, zatim, dugi niz godina, do pre poslednje dve, postojala je mogućnost da u okviru jednog ciklusa, od prvog do četvrtog razreda, ili od petog do osmog, promene prvobitni izbor."To je takođe bio problem za formiranje rasporeda, direktori su se žalili Ministarstvu i ono je dalo tumačenje kojim je derogiran član zakona koji daje pravo deci da promene izbor jednom načinjen na početku četvorogodišnjeg ciklusa. Sada biraju na četiri godine, promene u međuvremenu nema".Gimnazijalci grcaju pod još dva dodatna programaDirektorka eminentne Pete beogradske gimnazije Borka Popović, za Sputnjik kaže da u njenoj školi deca imaju apsolutno pravo izbora, jer uticaj na njih ne priliči etici, ali da direktorima zaista pravljenje rasporeda predstavlja problem, a naročito deci."Ako morate zbog limitiranog broja učenika da spajate grupe, onda, kada pogledate matematički i logistički, to možete da stavite samo na početak ili kraj nastavnog dana, da bude ili prvi ili poslednji, sedmi čas. To pravi čitav niz različitih problema gde se pedagoška svrha rasporeda na neki način ugrožava", kaže Popovićeva.Problem se ovde ne završava, jer gimnazija ima dodatne izborne programe, dobile su nove grupe predmeta u sklopu reformi pre četiri godine, u vreme ministra Šarčevića. Direktorima to dodatno otežava posao, zato što je važeće isto pravilo o minimalnom broju učenika, njih 16, uslov da se prizna grupa.Dobra okolnost je što su prošle godine, zbog korone i kraćeg boravka dece u školi, izborni programi stavljeni van rasporeda, realizuju se onlajn. Još nije poznato šta će biti u novoj školskoj godini, da li će Ministarstvo ostati pri ovoj odluci."Ako se vrate u raspored, ja zaista ne znam na koji način će škole moći da rade, a da taj raspored bude primeren potrebama dece. Jer, nije ideja da deca provode u školi 8 ili 9 časova, a drugačije nije moguće, kaže direktorka Pete beogradske gimnazije.Veronauka i građansko se razlikuju od drugih predmetaPovodom 20 godina od povratka veronauke u škole, patrijarh, ali i predstavnici manjinskih verskih zajednica u Srbiji, od države su zatražili da se veronauci vrati status predmeta. Tražili su i stalni posao za veroučitelje. Apel je ostao bez konkretnog odgovora."Ako bi sada vratili veronauku i građansko u status predmeta, morate da ih držite u rasporedu, a ne možete, jer od vas zahtevaju da formirate grupe na ovaj način", kaže Stevan Jovanović i dodaje da je promenu vezanu za grupe Ministarstvo donelo jednostrano, bez saglasnosti Komisije za versku nastavu, koja je po zakonu jedina nadležna za takve vrste promena. Dakle, trebalo bi ukinuti i grupe.Direktorka Pete beogradske kaže da u donošenju konačnog rešenja za izborne programe, odnosno predmete, treba imati u vidu važnu činjenicu, veronauka i građansko vaspitanje razlikuju se od drugih predmeta."Građansko i verska nastava su vaspitni predmeti, treba nas rasteretiti obaveze da to moraju da budu grupe od 16 učenika, već da se tolerišu one od 11 ili 12. To bi bilo rešenje, ne terati direktore da se te grupe uopšte spajaju. S obzirom da ne omogućavaju ljudima prijem u stalni radni odnos, ni nastavniku građanskog, ni veronauke, pustite barem da rade u manjim grupama. To su stvari koje su deca izabrala, zato što tu imaju poligon, mogućnost da iznesu i neke druge stvari iz svojih života, neke svoje potrebe, a određena pitanja ne mogu da postave na drugim časovima", ističe Borka Popović i dodaje da smo zbog prioriteta vezanih za finansije, došli do kombinatorički nerešivog problema.Povratak na početni status?Povodom objave patrijarha Porfirija, koja je izazvala burne reakcije dela javnosti zbog najave da će se posavetovati sa arhijerejima i predstavnicima drugih crkava i verskih zajednica da li da javno objave imena direktora škola koje diskriminišu učenike, u Ministarstvu prosvete kažu da učenicima i roditeljima nije uskraćeno pravo na izbor. Poručuju da će postupati u skladu sa nadležnostima.Pre nekoliko dana oglasio se i Nacionalni prosvetni savet, konstatacijom da nisu uočeni problemi, već daje i poboljšan kvalitet verske nastave. Međutim, radilo se o istupu samo jednog člana Saveta, koji je izneo svoj lični stav.Kako Sputnjik saznaje, Savet je odlučio da resornom ministarstvu uputi mišljenje o katastrofalnim promenama koje su onemogućile ostvarivanje nastave u pravom obimu. Savet će od Ministarstva prosvete tražiti da se Veronauci vrati status koji je imala u vreme njenog povratka u škole pre 20 godina.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2022
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
srbija, veronauka, građansko vaspitanje, status, diskriminacija, diskriminacija dece, patrijarh porfirije, ministarstvo prosvete,
srbija, veronauka, građansko vaspitanje, status, diskriminacija, diskriminacija dece, patrijarh porfirije, ministarstvo prosvete,
Sputnjik otkriva: Zašto je patrijarh Porfirije podigao glas zbog tretmana veronauke
Tvrdnju patrijarha Porfirija da direktori škola obeshrabruju, pa i sprečavaju učenike i roditelje da se opredele za versku nastavu ne treba tumačiti ideološki, nije uperena protiv bilo koga, problem je niz rešenja koja su iznuđena. Nisu ugrožena samo prava dece koja žele da pohađaju versku nastavu, već i one koja bi da odaberu građansko vaspitanje.
Ovo za Sputnjik kaže pomoćnik predsednika Odbora za versku nastavu Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke đakon Stevan Jovanović i dodaje da postoje jasni dokazi, čak i prepiske, koje pokazuju u kakav su položaj stavljene tradicionalne crkve i verske zajednice i kakvom su pritisku izloženi roditelji i deca.
"U određenim školama u Srbiji praktično se deca obeshrabruju da idu na versku nastavu, upravo pripadnici manjinskih verskih zajednica koje su svakako najpogođenije, jer to direktorima komplikuje način na koji formiraju grupe, odnosno rasporeda časova. To se ne radi brutalno i grubo, ali kroz sugestiju se toj deci praktično preporučuje da upišu građansko vaspitanje".
Obeshrabruju decu da odaberu veronauku
Jovanović dodaje da je Odbor od Sinoda dobio nalog da se provere navodi koji su došli do patrijarha. Pristigli su izveštaji veroučitelja iz većine eparhijskih odbora u Srbiji.
"Ja mogu da vam potvrdim situaciju u Beogradu. Imamo slučajeve škola gde je zaista bilo obeshrabrivanja, sistemskog nemara prema pravu dece i roditelja da saznaju i da izaberu, tako da definitivno, saznanja koja su došla do patrijarha jesu istinita", kaže pomoćnik predsednika Odbora za versku nastavu Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke.
Problem je nastao kada je Ministarstvo prosvete uvelo uslov, minimalan broj da bi mogla da se prizna jedna grupa za građansko vaspitanje ili versku nastavu.
Kada je Vlada Zorana Đinđića vratila veronauku u škole, vrlo pažljivo, poštujući pre svega prva manjinskih zajednica, jedno odeljenje delilo se na grupu za versku nastavu i grupu za građansko, bez obzira na broj učenika u tim grupama.
Direktori se bave grupama, umesto obrazovanjem
Međutim, 2010. prvo je uveden minimalni broj učenika da bi se jedna grupa priznala. To je poslalo lošu poruku manjinskim verskim zajednicama, ali i porodicama koje su ateistički raspoložene, ako nije bilo 10 učenika koji bi slušali građansko, morali su da ih uklapaju u druge grupe, imali su časove mimo svog rasporeda, pa i u drugoj smeni.
"Pravi problem nastao je izmenama i dopunama zakona 2017. godine, dozvolio je direktorima škola da Građansko vaspitanje i Versku nastavu izbace iz rasporeda časova tako što im je promenjen predmetni status. To više nisu predmeti, već programi. Zakon je omogućio direktorima da versku nastavu drže u rasporedu, ali im to više nije bila obaveza", objašnjava Jovanović.
Roditelji se već žalili na diskriminaciju
Dakle, stvoreni su uslovi za kombinovanje većeg broja đaka iz različitih odeljenja u jednu grupu koja može da ima časove mimo redovne nastave. Roditelji su se žalili Prosvetnom savetu, ukazivali na diskriminaciju. Stvar je nekako rešavana dogovorom, zahvaljujući dobronamernim direktorima, što potvrđuje i naš sagovornik koji je 12 godina u prosveti, ali je nekim direktorima očigledno dovijanja dosta.
Na početku deca su svake godine mogla da menjaju izborni predmet, zatim, dugi niz godina, do pre poslednje dve, postojala je mogućnost da u okviru jednog ciklusa, od prvog do četvrtog razreda, ili od petog do osmog, promene prvobitni izbor.
"To je takođe bio problem za formiranje rasporeda, direktori su se žalili Ministarstvu i ono je dalo tumačenje kojim je derogiran član zakona koji daje pravo deci da promene izbor jednom načinjen na početku četvorogodišnjeg ciklusa. Sada biraju na četiri godine, promene u međuvremenu nema".
Gimnazijalci grcaju pod još dva dodatna programa
Direktorka eminentne Pete beogradske gimnazije Borka Popović, za Sputnjik kaže da u njenoj školi deca imaju apsolutno pravo izbora, jer uticaj na njih ne priliči etici, ali da direktorima zaista pravljenje rasporeda predstavlja problem, a naročito deci.
"Ako morate zbog limitiranog broja učenika da spajate grupe, onda, kada pogledate matematički i logistički, to možete da stavite samo na početak ili kraj nastavnog dana, da bude ili prvi ili poslednji, sedmi čas. To pravi čitav niz različitih problema gde se pedagoška svrha rasporeda na neki način ugrožava", kaže Popovićeva.
Problem se ovde ne završava, jer gimnazija ima dodatne izborne programe, dobile su nove grupe predmeta u sklopu reformi pre četiri godine, u vreme ministra Šarčevića. Direktorima to dodatno otežava posao, zato što je važeće isto pravilo o minimalnom broju učenika, njih 16, uslov da se prizna grupa.
Dobra okolnost je što su prošle godine, zbog korone i kraćeg boravka dece u školi, izborni programi stavljeni van rasporeda, realizuju se onlajn. Još nije poznato šta će biti u novoj školskoj godini, da li će Ministarstvo ostati pri ovoj odluci.
"Ako se vrate u raspored, ja zaista ne znam na koji način će škole moći da rade, a da taj raspored bude primeren potrebama dece. Jer, nije ideja da deca provode u školi 8 ili 9 časova, a drugačije nije moguće, kaže direktorka Pete beogradske gimnazije.
Veronauka i građansko se razlikuju od drugih predmeta
Povodom 20 godina od povratka veronauke u škole, patrijarh, ali i predstavnici manjinskih verskih zajednica u Srbiji, od države su
zatražili da se veronauci vrati status predmeta. Tražili su i stalni posao za veroučitelje. Apel je ostao bez konkretnog odgovora.
"Ako bi sada vratili veronauku i građansko u status predmeta, morate da ih držite u rasporedu, a ne možete, jer od vas zahtevaju da formirate grupe na ovaj način", kaže Stevan Jovanović i dodaje da je promenu vezanu za grupe Ministarstvo donelo jednostrano, bez saglasnosti Komisije za versku nastavu, koja je po zakonu jedina nadležna za takve vrste promena. Dakle, trebalo bi ukinuti i grupe.
Direktorka Pete beogradske kaže da u donošenju konačnog rešenja za izborne programe, odnosno predmete, treba imati u vidu važnu činjenicu, veronauka i građansko vaspitanje razlikuju se od drugih predmeta.
"Građansko i verska nastava su vaspitni predmeti, treba nas rasteretiti obaveze da to moraju da budu grupe od 16 učenika, već da se tolerišu one od 11 ili 12. To bi bilo rešenje, ne terati direktore da se te grupe uopšte spajaju. S obzirom da ne omogućavaju ljudima prijem u stalni radni odnos, ni nastavniku građanskog, ni veronauke, pustite barem da rade u manjim grupama. To su stvari koje su deca izabrala, zato što tu imaju poligon, mogućnost da iznesu i neke druge stvari iz svojih života, neke svoje potrebe, a određena pitanja ne mogu da postave na drugim časovima", ističe Borka Popović i dodaje da smo zbog prioriteta vezanih za finansije, došli do kombinatorički nerešivog problema.
Povratak na početni status?
Povodom objave patrijarha Porfirija, koja je izazvala burne reakcije dela javnosti zbog najave da će se posavetovati sa arhijerejima i predstavnicima drugih crkava i verskih zajednica da li da javno objave imena direktora škola koje diskriminišu učenike, u Ministarstvu prosvete kažu da učenicima i roditeljima nije uskraćeno pravo na izbor. Poručuju da će postupati u skladu sa nadležnostima.
Pre nekoliko dana oglasio se i Nacionalni prosvetni savet, konstatacijom da nisu uočeni problemi, već daje i poboljšan kvalitet verske nastave. Međutim, radilo se o istupu samo jednog člana Saveta, koji je izneo svoj lični stav.
Kako Sputnjik saznaje, Savet je odlučio da resornom ministarstvu uputi mišljenje o katastrofalnim promenama koje su onemogućile ostvarivanje nastave u pravom obimu. Savet će od Ministarstva prosvete tražiti da se Veronauci vrati status koji je imala u vreme njenog povratka u škole pre 20 godina.
