Evropa ne izoluje Rusiju, nego sebe od ostatka sveta
19:28 03.07.2022 (Osveženo: 13:56 29.09.2022)
© AFP 2023 / SERGIO LIMA
Pratite nas
Poslednji samit članica BRIKS-a pokazuje da je na pomolu stvaranje novog sveta koji će biti utemeljen na saradnji slobodnih država na obostranu korist. U tom novom svetu, Rusija će igrati značajnu ulogu. Samit je takođe pokazao da Rusija nije izolovana od ostatka sveta, kako tvrde na Zapadu.
Brojke govore drugačije – pet šestina sveta nije uvelo sankcije Rusiji, a portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova naveo je, nakon nedavnog samita G7 podatak da ova grupacija zemalja predstavlja tek jednu desetinu čovečanstva i da nema legitimitet da ostatku sveta nameće svoje odluke. Konkretne brojeve dao je nemački novinar Štefan Ost u članku koji je objavio u nemačkom magazinu „Velt“ – u državama članicama G7 živi 771 milion ljudi, u državama članicama BRIKS-a živi tri milijarde ljudi.
Izolujući Rusiju, Evropljani izoluju sebe
Utisak da je Rusija izolovana dolazi otuda što se Srbija nalazi okružena državama koje su uvele sankcije Rusiji, objašnjava sociolog i nekadašnji glavni urednik nedeljnika „NIN“ Slobodan Reljić.
Prema Reljićevim rečima, to koliko je Rusija izolovana najslikovitije opisuje nedavna izjava bivšeg italijanskog premijera Silvija Berluskonija.
„On je rekao da je tačno da Evropljani, izoluju Rusiju, ali da proces teče tako da Evropljani postaju potpuno izolovani u svetu, zato što većina zemalja ne sluša izolacijski narativ i nisu zainteresovane za to. Oni nisu uspeli nikoga da nateraju da uvede sankcije Rusiji od zemalja koje to nisu uradile, odmah, u početku“, ističe Reljić.
Samit BRIKS-a upravo i pokazuje da Rusija nije izolovana – ne samo da su se okupile sve članice organizacije, već su Argentina i Iran zvanično aplicirale za članstvo. Pre samita, podseća Reljić, održan je skup „BRIKS plus“ na nivou ministara inostranih poslova, na kome su učestvovale, pored Argentine i Irana i Indonezija, Egipat, Kazahstan i druge zemlje.
„Ovo što se dešava sa Argentinom i Iranom samo pokazuje da će magnetna moć BRIKS-a postajati sve veća. Jer, ukrajinska kriza pospešuje stvaranje novog svetskog poretka. Svet je očigledno jasno izdeljen za prvu rundu tog procesa. Imate Zapad, koji se završava sa G7; to su zemlje koje su uvele sankcije Rusiji i imate drugi deo sveta koji nije ustrojen tako vojnički kao G7, ali njihov je osnovni stav da je ovakav međunarodni svetski poredak, u kome je G7 zvezda vodilja, praktično neodrživ“, smatra Reljić.
BRIKS će tako postati jedna od tačaka koja će doprineti raspadu dosadašnjeg svetskog poretka. Tada će se u svetu uspostaviti više tačaka koje će oko sebe koncentrisati države okupljene oko zajedničkih interesa i tada će međusobno koordinirati.
Rusija igra glavnu ulogu u odbrani sveta od zapadne agresije
U odbrani ostatka sveta od zapadne agresije, Rusija, prema Reljićevim rečima, igra mnogo važniju ulogu nego što se prvi pogled čini. Mnoge od država koje ne pripadaju zapadnoj sferi vrlo teško mogu da komuniciraju direktno zbog raznih međusobnih konflikata – na primer Indija i Kina. Međutim, Rusija u toj situaciji igra ulogu medijatora.
„Zbog toga ne samo da je nemoguće izolovati Rusiju, nego će njena uloga postajati sve značajnija. Mislim da živimo u trenutku kada će Putin morati da pokaže inicijativu za vođenje svetskih promena koje se dešavaju. Jer sada imate desetine zemalja u svetu koje čekaju neki znak, kuda će svet da se kreće. Sukob u Ukrajini u tome nije najvažniji događaj, nego sve ono što sledi. U ovom trenutku, uloga Rusije je ključna za pokretanje tog procesa“, naglašava Reljić.
BRIKS čini oko 40 odsto čovečanstva
Sa stavom da samit članica BRIKS-a pokazuje da Rusija nije izolovana od ostatka sveta slaže se i hispanista Rajko Petrović, koji naglašava značaj namere Argentine i Irana da se priključe organizaciji kao punopravni članovi.
„Rusija je pokazala da alternativa postoji. I to velika alternativa – čini mi se da zemlje BRIKS-a obuhvataju oko 40 odsto čovečanstva. To je objasnio i predsednik Argentine. Ono što je takođe zanimljivo jeste činjenica da se ni Brazil, bez obzira što trenutno ima desničarsku vladu, nije pokolebao i ne samo da nije napustio BRIKS, nego je u složenim okolnostima antiruske histerije na Zapadu odlučio da još više produbljuje saradnju sa tim zemljama“, navodi Petrović.
Argentina je, dodaje Petrović, ne samo jedna od najvećih, već i jedna od najuticajnijih zemalja Latinske Amerike koja je u očima mnogih latinoamerikanaca jedna od predvodnica latinoameričkog sveta – upravo stoga, ona može da činom pristupanja u BRIKS posluži kao primer drugim državama da učine isto, zaključuje on.
