Krupni projekti u vodnom saobraćaju Srbije: Od oktobra uklanjanje nemačkih brodova sa dna Dunava
08:12 02.07.2022 (Osveženo: 13:11 26.08.2022)
© Foto : Sputnjiku ustupio Millennium Team
Pratite nas
U oktobru bi trebalo da počne uklanjanje nemačkih brodova sa dna Dunava kod Prahova što će omogućiti punu širinu plovnog puta reke, a krajem ove godine bi radovi na rekonstrukciji brodske prevodnice Đerdap 2, koja će znatno skratiti vreme prevođenja broda. Srbija je, po oceni EU, primer najbolje prakse po ulaganju u vodni saobraćaj.
Na to nisu propustili da ukažu i na upravo završenom godišnjem sastanku ministara transporta dunavskih pribrežnih država, u Lionu, gde je među potpisnicima dokumenta o efikasnom održavanju rečne transportne infrastrukture Dunava i njegovih pritoka bio i naš ministar Tomislav Momirović. On je predočio da je vrednost projekata modernizacije i razvoja luka i rečnih puteva kroz Srbiju oko 500 miliona evra.
Pomoćnik ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Veljko Kovačević, koji je, takođe, učestvovao na skupu u Lionu, za Sputnjik kaže da smo među prvima u Evropi počeli da ulažemo u vodni saobraćaj i da nas po tome EU stavlja u istu ravan sa Holandijom i Belgijom. Na pitanje čime smo zavredeli visoke ocene, on je bio konkretan:
„Dva najilustrativnija primera su upravo završeni radovi na kritičnim sektorima na Dunavu gde smo mi prva zemlja na celom dunavskom slivu koja je izvela hidrotehničke i bagerske radove na Dunavu i uklonila sve kritične sektore isključivo na svom delu Dunava - od Bačke Palanke do Prahova, odnosno do Negotina. Mi danas nemamo nijedan kritičan sektor za plovidbu“.
Drugi važan projekat kojim je obezbeđena nesmetana plovidba Dunavom je, kako je naveo, rekonstrukcija brodske prevodnice Đerdap 1 čime je njen rad produžen za narednih 30 godina, ali je i smanjeno vreme prevođenja brodova sa sat i po vremena na 45 minuta.
Od oktobra uklanjanje nemačkih brodova
Za plovidbu Dunavom u punom kapacitetu kroz Srbiju je, kako kaže Kovačević, neophodno i raščišćavanje dela reke kod Prahova gde se još od vremena Drugog svetskog rata na dnu nalazi čitava flota nemačkih brodova koje su sami namerno potopili kako bi sovjetskoj armiji onemogućili plovni put.
Završen je projekat pripreme i snimanja, u toku je izbor izvođača radova, a od oktobra počinje izvlačenje potopljenih nemačkih brodova iz Dunava
© Foto : Sputnjiku ustupio Millennium Team
„Taj projekat je posle skoro tri godine programiranja, pripreme, izrade tehničke dokumentacije, pa dodatnih snimanja zbog prisustva neeksplodiranih eksplozivnih sredstava, završen, kompletiran. Obezbedili smo skoro 50 odsto grant sredstava iz fonda EU. Jedan mali deo od pet odsto će ići iz budžeta, a preostalih oko 40 odsto ide iz kredita Evropske invesaticione banke (EIB). Vrednost tih radova je 30 miliona evra, a ono što ćemo mi dobiti realizacijom tog projekta je da ćemo umesto sadašnjih 80 metara širine plovnog puta imati pun profil plovnog puta od 180 metara. To praktično znači da ćemo na najfrekventnijem delu plovidbe Dunavom, gde je najveća frekvencija saobraćaja, dobiti punu širinu plovnog puta, što će omogućiti dvosmerni saobraćaj, a to znači mnogo bržu plovidbu“, ističe Kovačević.
On napominje da je tender za izvođača radova na uklanjanju nemačkih brodova u toku i da očekuje da do septembra on bude sproveden, a izvođač već od oktobra mogao da počne da radi na tome.
Naš sagovornik napominje da će taj ugovor trajati pet godine, jer je u pitanju jako osetljiva operacija zbog prisustva velikog broja neeksplodiranih sredstava na brodovima. Izvođač će morati prvo sve ponovo da snimi gde se šta nalazi, ukloni neeksplodirana sredstva i da uklanja deo po deo broda. Pošto na tome ništa nije rađeno proteklih 80 godina najbolje je, kaže, da traje i pet godina, a na kraju da se to uradi kako treba.
Kovačević precizira da je nužno da se sa dna izvadi 21 nemački brod jer se oni nalaze na plovnom putu. Pored njih je, kako kaže, tu još sigurno 80 nemačkih brodova, ali oni ni na koji način ne utiču na plovidbu brodova i čamaca i neće biti vađeni pošto ne ugrožavaju ni bezbednost ni životnu sredinu.
Kada bude uklonjena nemačka flota i rekonstruisana brodska prevodnica Đerdap 2, umesto sadašnjih skoro 24 časa koliko brodovima treba da prođu taj mali sektor, oni će to moći da učine za dva, dva i po sata, ističe naš sagovornik.
Sledi prevodnica Đerdap 2
On kaže da se za rekonstrukciju prevodnice Đerdap 2 trenutno završava tehnička dokumentacija i radovi počinju krajem ove godine.
„I to je prepoznato od strane EU i finansirano najvećim delom iz grantova EU. Vrednost radova na rekonstrukciji brodske prevodnice Đerdap 2 je 31 milion evra, od toga 40 posto je grant EU, a 60 posto je kredit Evropske investicione banke (EIB) koji je dat po najpovoljnijim mogućim uslovima koji se gotovo graniče sa grantom, tako da za to nemamo budžetskih izdvajanja“, ističe naš sagovornik.
Najveći korisnici vodnog transporta koji je ekonomski najisplativiji su velike industrije
© Sputnik / Sergeй Pivovarov
/ Ono gde smo, takođe, lideri na Dunavu je, prema rečima Kovačevića, jeste planirani obim ulaganja u razvoj lučke infrastrukture. Sada smo u fazi tendera za izbor izvođača i za luku Prahovo i za luku Bogojevo, a za mesec dana kreće i za luku Sremska Mitrovica.
Dve varijante za Luku Beograd
Ukupna vrednost ova tri projekta je blizu 120 miliona evra i pomoćnik ministra saobraćaja veruje da će svi do kraja godine biti ugovoreni tako da bi već u narednu godinu ušli sa velikim radovima na modernizaciji i proširenju lučke infrastrukture u Srbiji - faktički na svim delovima Dunava.
Na pitanje šta je sa lukom Beograd, on ističe da je ona u fazi projektovanja i da se trenutno razmatra najpovoljnija lokacija.
„Tek kada se donese odluka o lokaciji onda ćemo nastaviti sa realizacijom tog projekta. Jedno je lokacija uzvodno od Pupinovog mosta na levoj obali. To je varijanta broj jedan, a varijanta broj dva koja se razmatra je luka Pančevo kao velika luka“, kaže Kovačević.
I ekonomska korist
Na pitanje šta će Srbija u ekonomskom smislu dobiti svim ovim projektima, on napominje da su najveći korisnici vodnog transporta velike industrije, poput borskog Ziđina, smederevske železare, pančevačke Azotare i Petrohemije, NIS-a. Veliki korisnici su poljoprivredna i građevinska industrija – prevoz žita, peska i šljunka. Vodni saobraćaj je, kako ističe, ekonomski najisplativiji za prevoz velike količine robe i što je vodni saobraćaj efikasniji, to su i naše industrije konkurentnije na svetskom tržištu.
Pristajanje u naše luke i njihovo korišćenje se plaća pa će efikasnija i brža plovidba značiti i više brodova na Dunavu, više njih u lukama i veću korist od toga, ocenio je Kovačević.
