https://lat.sputnikportal.rs/20220701/skandalozni-intervju-ukrajinskog-ambasadora-u-nemackoj-stepan-bandera-kao-robin-hud-video-1139362271.html
Skandalozni intervju ukrajinskog ambasadora u Nemačkoj: Stepan Bandera kao Robin Hud /video/
Skandalozni intervju ukrajinskog ambasadora u Nemačkoj: Stepan Bandera kao Robin Hud /video/
Sputnik Srbija
Ozloglašeni ukrajinski nacionalni „heroj“ Stepan Bandera za ambasadora Ukrajine u Nemačkoj Andreja Meljnika bio je pravi borac za slobodu, uprkos svojoj saradnji... 01.07.2022, Sputnik Srbija
2022-07-01T19:58+0200
2022-07-01T19:58+0200
2022-07-01T20:03+0200
rusija
rusija
specijalna operacija u ukrajini
ukrajina
dramatične ispovesti iz donbasa
stepan bandera
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/110948/11/1109481113_0:315:3013:2009_1920x0_80_0_0_8900ca88f4f702983260cde7b9156831.jpg
Tokom intervjua nemački voditelj Tilo Jung je spomenuo posetu diplomate grobu Stepana Bandere u Minhenu. On je upitao ukrajinskog ambasadora da li poštuje kontroverznu ličnost uprkos zločinima koje Banderi pripisuju ne samo ruski istoričari, već i oni u Nemačkoj, Izraelu i nekim drugim zemljama.Jung je na to govorio o Banderinoj bliskoj povezanosti sa vođom fašističke Italije Benitom Musolinijem i Adolfom Hitlerom iz nacističke Nemačke, kao i o snu ukrajinskog nacionalističkog vođe o uspostavljanju ukrajinskog fašizma i njegovom neprijateljstvu prema Jevrejima, Poljacima i Rusima.Novinar je primetio da su Banderini sledbenici, zajedno sa nemačkim nacistima, ubili ukupno 800.000 Jevreja u Ukrajini tokom Drugog svetskog rata. Takođe su izvršili masakr nad Poljacima u zapadnoj Ukrajini, ubivši do 44.000 civila, dodao je Jung.Meljnik je, međutim, sve navedeno odbacio, tvrdeći da nema dokaza koji bi potkrepili te optužbe.Diplomata je više puta insistirao na tome da Bandera nije bio umešan u antisemitsku politiku, čak ni kada je voditelj naglas pročitao rezoluciju koju je Bandera odobrio u proleće 1941. godine, pre nacističke invazije, a kojom su Jevreji proglašeni najvećim neprijateljima ukrajinskog naroda, i pozivali su na njihovo istrebljenje ili prinudno iseljenje.Voditelj je zatim citirao nekoliko letaka Banderine organizacije koji su se širili dok su nacističke trupe zauzimale delove Ukrajine: „Ljudi, ovo morate da znate: Moskovljani (Rusii), Poljaci, Mađari, Jevreji – oni su vaši neprijatelji. Uništiti ih! Morate znati ovo. Vaše vođstvo. Vaš vođa Stepan Bandera.” Jung se pitao kako Meljnik još uvek može nekoga da nazove herojem koji je pozivao na masovno ubistvo Jevreja i Poljaka. Ambasador je jednostavno odgovorio: Meljnik je zaključio da se, u nedostatku dokaza koji bi ga uverili neće distancirati od nacionalističkog lidera.Stepan Bandera je bio vođa Organizacije ukrajinskih nacionalista, koja je bila poznata po svojoj radikalnoj antisemitskoj ideologiji. Prema istoričarima iz različitih zemalja, militantno krilo organizacije – Ukrajinska pobunjenička armija (UPA) – u više navrata je pomagalo trupama nacističke Nemačke u istrebljivanju Jevreja. Kao rezultat toga, Bandera se generalno posmatra kao nacistički saradnik u Nemačkoj i Izraelu, piše RT. Poljska, iako je saveznik Kijeva u njegovom trenutnom sukobu sa Moskvom, takođe ima problema da se suoči sa Banderinim nasleđem. Poljski parlament je još 2016. godine priznao takozvane Volinske masakre kao genocid od strane militanata UPA. Poljski predsednik Andžej Duda potpisao je 2018. godine zakon kojim je zabranjeno promovisanje ideologije povezane sa Stepanom Banderom. I u Rusiji se smatra da je ukrajinski nacionalistički vođa, deo nacističkih kolaboracionista, odgovoran za ubijanje civila tokom i posle Drugog svetskog rata. U Ukrajini, međutim, Bandera je slavan kao nacionalni heroj. Bivši predsednik Viktor Juščenko mu je posthumno dodelio tu titulu kontroverznoj ličnosti još 2010. Taj potez je tada kritikovao Centar Simon Vizental, koji je izrazio „najdublju odbojnost” zbog Juščenkove odluke. U svom saopštenju, organizacija navodi da su Banderini sledbenici „ubili hiljade Jevreja i drugih ljudi tokom Drugog svetskog rata“. Pristalice te kontroverzne ličnosti, s druge strane, insistiraju da se on borio protiv sovjetskog režima za uspostavljanje nezavisne ukrajinske države. Ukrajinski zvaničnici i nacionalisti obično zataškavaju ili poriču njegove zločine. Ambasadoru Meljniku nije strana kontroverza, pošto je više puta koristio nediplomatski jezik kada je kritikovao najviše nemačke zvaničnike zbog njihove nespremnosti da Ukrajini daju oružje poslednjih meseci. On je još u maju opisao kancelara Olafa Šolca kao „uvređenu mladu“, da bi mesec dana kasnije javno izrazio žaljenje.
https://lat.sputnikportal.rs/20180505/ukrajinski-nacionalisti--1115490563.html
ukrajina
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2022
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
rusija, ukrajina, dramatične ispovesti iz donbasa, stepan bandera
rusija, ukrajina, dramatične ispovesti iz donbasa, stepan bandera
Skandalozni intervju ukrajinskog ambasadora u Nemačkoj: Stepan Bandera kao Robin Hud /video/
19:58 01.07.2022 (Osveženo: 20:03 01.07.2022) Ozloglašeni ukrajinski nacionalni „heroj“ Stepan Bandera za ambasadora Ukrajine u Nemačkoj Andreja Meljnika bio je pravi borac za slobodu, uprkos svojoj saradnji sa nacistima tokom Drugog svetskog rata. Diplomata je branio Banderu i nakon što ga je nemački novinar osporio dokazima.
Tokom intervjua nemački voditelj Tilo Jung je spomenuo posetu diplomate grobu Stepana Bandere u Minhenu. On je upitao ukrajinskog ambasadora da li poštuje kontroverznu ličnost uprkos zločinima koje Banderi pripisuju ne samo ruski istoričari, već i oni u Nemačkoj, Izraelu i nekim drugim zemljama.
„Posetio sam grob Stepan Bandera… On ne samo za mene lično, već i za mnoge, mnoge Ukrajince personifikuje borca za slobodu, onoga ko se zalagao za nezavisnost Ukrajine. Za one koji se bore za slobodu ne postoje pisani zakoni. Robina Huda takođe svi poštuju, a on takođe nije radio po zakonu aktuelnom u to vreme“, rekao je ambasador.
Jung je na to govorio o Banderinoj bliskoj povezanosti sa vođom fašističke Italije Benitom Musolinijem i Adolfom Hitlerom iz nacističke Nemačke, kao i o snu ukrajinskog nacionalističkog vođe o uspostavljanju ukrajinskog fašizma i njegovom neprijateljstvu prema Jevrejima, Poljacima i Rusima.
Novinar je primetio da su Banderini sledbenici, zajedno sa nemačkim nacistima, ubili ukupno 800.000 Jevreja u Ukrajini tokom Drugog svetskog rata. Takođe su izvršili masakr nad Poljacima u zapadnoj Ukrajini, ubivši do 44.000 civila, dodao je Jung.
Meljnik je, međutim, sve navedeno odbacio, tvrdeći da nema dokaza koji bi potkrepili te optužbe.
„Nema dokaza da je ubijao Jevreje sopstvenim rukama, ali njegovi ljudi jesu ubijali!“, kaže on.
Diplomata je više puta insistirao na tome da Bandera nije bio umešan u antisemitsku politiku, čak ni kada je voditelj naglas pročitao rezoluciju koju je Bandera odobrio u proleće 1941. godine, pre nacističke invazije, a kojom su Jevreji proglašeni najvećim neprijateljima ukrajinskog naroda, i pozivali su na njihovo istrebljenje ili prinudno iseljenje.
Voditelj je zatim citirao nekoliko letaka Banderine organizacije koji su se širili dok su nacističke trupe zauzimale delove Ukrajine:
„Ljudi, ovo morate da znate: Moskovljani (Rusii), Poljaci, Mađari, Jevreji – oni su vaši neprijatelji. Uništiti ih! Morate znati ovo. Vaše vođstvo. Vaš vođa Stepan Bandera.”
Jung se pitao kako Meljnik još uvek može nekoga da nazove herojem koji je pozivao na masovno ubistvo Jevreja i Poljaka. Ambasador je jednostavno odgovorio:
„Bandera nije bio masovni ubica Jevreja i Poljaka. Izaslanik Ukrajine u Nemačkoj je insistirao da „nema dokaza da je Bandera „izdao naređenje za istrebljenje Jevreja”.
Meljnik je zaključio da se, u nedostatku dokaza koji bi ga uverili neće distancirati od nacionalističkog lidera.
Stepan Bandera je bio vođa Organizacije ukrajinskih nacionalista, koja je bila poznata po svojo
j radikalnoj antisemitskoj ideologiji. Prema istoričarima iz različitih zemalja, militantno krilo organizacije – Ukrajinska pobunjenička armija (UPA) – u više navrata je pomagalo trupama nacističke Nemačke u istrebljivanju Jevreja. Kao rezultat toga, Bandera se generalno posmatra kao nacistički saradnik u Nemačkoj i Izraelu,
piše RT.
Poljska, iako je saveznik Kijeva u njegovom trenutnom sukobu sa Moskvom, takođe ima problema da se suoči sa Banderinim nasleđem. Poljski parlament je još 2016. godine priznao takozvane Volinske masakre kao genocid od strane militanata UPA. Poljski predsednik Andžej Duda potpisao je 2018. godine zakon kojim je zabranjeno promovisanje ideologije povezane sa Stepanom Banderom.
I u Rusiji se smatra da je ukrajinski nacionalistički vođa, deo nacističkih kolaboracionista, odgovoran za ubijanje civila tokom i posle Drugog svetskog rata.
U Ukrajini, međutim, Bandera je slavan kao nacionalni heroj. Bivši predsednik Viktor Juščenko mu je posthumno dodelio tu titulu kontroverznoj ličnosti još 2010. Taj potez je tada kritikovao Centar Simon Vizental, koji je izrazio „najdublju odbojnost” zbog Juščenkove odluke. U svom saopštenju, organizacija navodi da su Banderini sledbenici „ubili hiljade Jevreja i drugih ljudi tokom Drugog svetskog rata“.
Pristalice te kontroverzne ličnosti, s druge strane, insistiraju da se on borio protiv sovjetskog režima za uspostavljanje nezavisne ukrajinske države. Ukrajinski zvaničnici i nacionalisti obično zataškavaju ili poriču njegove zločine.
Ambasadoru Meljniku nije strana kontroverza, pošto je više puta koristio nediplomatski jezik kada je kritikovao najviše nemačke zvaničnike zbog njihove nespremnosti da Ukrajini daju oružje poslednjih meseci. On je još u maju opisao kancelara Olafa Šolca kao „uvređenu mladu“, da bi mesec dana kasnije javno izrazio žaljenje.
