- Sputnik Srbija, 1920
SVET
Najnovije vesti iz sveta

Kako će proći novi veliki udar Zapada na kineski „Pojas i put“ – vredan stotine milijardi evra

© AFP 2022 / JONATHAN ERNSTSamit G7
Samit G7 - Sputnik Srbija, 1920, 29.06.2022
Pratite nasTelegramOdyssey
Iskustvo nam govori da bi „podgrejana“ namera Zapada da se suprotstavi kineskom uticaju u zemljama u razvoju mogla da ostane mrtvo slovo na papiru zaključaka sa najnovijeg samita G7, bezuspešan pokušaj odbrane od neminovnog, smatra spoljnopolitički komentator Borislav Korkodelović.
Grupa sedam najrazvijenijih zemalja sveta (G7) na upravo održanom godišnjem samitu u Elmau u Nemačkoj i zvanično je pokrenula globalno infrastrukturno i investiciono partnerstvo sa ciljem da potisne uticaj Kine u zemljama u razvoju. Kao odgovor na kinesku inicijativu Pojasa i puta , SAD bi u narednih pet godina investirale 200 milijardi dolara, a EU 300 milijardi evra privatnih i javnih sredstava, pre svega, u infrastrukturu zemalja u razvoju.
"Na nama je da damo pozitivan i snažan investicioni impuls svetu i da pokažemo našim partnerima u zemljama u razvoju da imaju izbor i da nameravamo da iskoračimo u pravcu solidarnosti kako bismo zadovoljili njihove razvojne potrebe", rekla je predsednika Evropske komisije Ursula fon der Lajen na zajedničkoj konferenciji za novinare.

Suzbijanje kineskog uticaja - nerealno

U dobro poznatim okolnostima u svetu opterećenom visokom inflacijom, energetskom krizom i visokom cenom hrane, u uslovima ukrajinske krize za koju se ne zna koliko će trajati, nemoguće je ne postaviti pitanje koliko je realna namera G7.
Korkodelović je vrlo sumnjičav da će u ovoj situaciji biti bilo šta izvodljivo od onoga što je najavljeno.

„Još u vreme američkog predsednika Donalda Trampa postojao je takozvani plan 'Plava tačka' i Trampova administracija je formirala posebnu državnu agenciju koja je trebalo da se brine pre svega o mobilisanju privatnog kapitala za suzbijanje kineskog modela u saradnji sa zemljama u razvoju. Ništa, međutim, nije bilo od tog Trampovog plana. Pričalo se da su nekoliko desetina milijardi dolara ili prikupili ili bili na putu da prikupe“, podsetio je Korkodelović za Sputnjik.

Ni Tramp, ni Bajden

U tom trenutku su, poređenja radi, kineske investicije u njen program Pojasa i puta koji obuhvata saradnju sa 144 države i međunarodne organizacije vredele 900 milijardi dolara.
Naš sagovornik napominje da je posle tog prvog Trampovog, prošle godine usledio i Bajdenov pokušaj baš na Samitu G7 koji je proklamovao program za pomoć zemljama u razvoju – Izgraditi novi bolji svet. On je, međutim, naišao na nesavladive prepreke u Kongresu koji je odbio taj njegov zakon, posle čega su se, kako kaže, evropski partneri uveliko povukli kada su videli da u SAD nemaju saradnika u tome.
Korkodelović ističe da su razvijene zemlje suočene sa visokom inflacijom, velikim energetskim problemima zbog sankcija koje su nametnule Rusiji, pretnjom gladi, naročito zemljama u razvoju, zbog sankcija Rusiji i Belorusiji i rata u Ukrajini, jer su to tri zemlje ključne za proizvodnju žitarica, ali i veštačkih đubriva. Tek ćemo, smatra on, u idućoj i narednim godinama videti posledice svih tih velikih promena.

Zbog odnosa prema Rusiji i Kini

Na pitanje zašto je onda G7 u ovoj situaciji, kao da nema preča posla, potegla za suzbijanjem uticaja Kine i da li to ima veze sa najavom proširenja BRIKS-a, Korkodelović kaže da je reč pre svega o političkom pristupu u odnosu na Rusiju i Kinu.
© Foto : Youtube/CCTV Video News Agency/PrintscreenNamera G7 da suzbije uticaj Kine u zemljama u razvoju je nerealan pokušaj odbrane od neminovnog trenda
Premijer Solomonskih ostrva Manaseh Sogavare i kineski predsednik Si Đinping u Pekingu - Sputnik Srbija, 1920, 29.06.2022
Namera G7 da suzbije uticaj Kine u zemljama u razvoju je nerealan pokušaj odbrane od neminovnog trenda
Treba imati u vidu nedavno održan značajan samit BRIKS-a, (Brazil, Rusija, Indija, Kina, Južnoafrička Republika), pet velikih privreda uz razvoju od kojih su neke, kako napominje, već uveliko pretekle svoje konkurente iz G7.
Kina je, kako podseća, prva u svetu kada se paritetom kupovne moći meri ukupan društveni proizvod, Indija je treća, a između njih dve su SAD. Pri tom, Indija, mereno paritetom kupovne moći ima dvostruko veći ukupan društveni proizvod nego Japan. Rusija je skoro izravnata sa Nemačkom.
On, pri tom, ukazuje na značaj realne ekonomije – poljoprivrede, industrije, energetike, što je u prvi plan naročito izbacila ukrajinska kriza. U najrazvijenijim zemljama je u odnosu na realnu ekonomiju predominantan finansijski sektor koji sa 70 do čak 80 odsto učestvuje u BDP-u pojedinih evropskih zemalja.

Moć realne ekonomije

Naš sagovornik napominje da industrija u SAD predstavlja tek nešto manje od 11 odsto ukupnog društvenog proizvoda. Kada je BDP očišćen od tog finansijskog, u ratnim uslovima on ne znači mnogo, a o tome se jako malo priča, kaže on. Tako sada, kako dodaje, Rusija ima moćniju privredu od Nemačke, Indonezija veću privredu od Velike Britanije, Brazil od Francuske, Turska od Italije, a Meksiko od Kanade.
„Potpuno su izmenjene okolnosti u svetskoj privredi i Grupi sedam je potrebno da se mobiliše, da učvrsti svoje redove, da se predstavi kao jedinstvena sila, mada predstavlja samo 15 odsto ukupnog stanovništva globalno. Zašto ide G7, što bi se reklo, grlom u jagode. Upravo iz neke vrste svesti da je potrebna potpuna mobilizacija i da se Grupa 7 – razvijeni zapadni svet uveliko pretvara u jednu tvrđavu koja se brani od neminovnog trenda“, zaključio je sagovornik Sputnjika.
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala