Zastava Srbije - Sputnik Srbija, 1920
SRBIJA
Najnovije vesti, analize i zanimljivosti iz Srbije

Kao talac Anglosaksonaca Evropa ćuti i pljačka Ruse – Srbija u istorijskoj ulozi čuvara slobode

© Sputnik / Gavro DešićOtkrivanje spomenika Meši Selimoviću u Višegradu
Otkrivanje spomenika Meši Selimoviću u Višegradu - Sputnik Srbija, 1920, 28.06.2022
Pratite nasTelegramOdyssey
Naučni skup održan u Andrićgradu okupio je intelektualce koji su pokušali da ponude odgovor na pitanje kakvi su budući odnosi između Evrope i Rusije, imajući u vidu sve ono što se dešavalo od 24. februara do danas ali i hibridni rat koji kolektivni Zapad vodi protiv Rusije.
Okosnica ovogodišnjih Vidovdanskih svečanosti koje se godinama tradicionalno organizuju u Andrićgradu, s obzirom na menjanje geopolitičke i kulturne slike i poretka Evrope ali i celog sveta, bio je naučni skup na temu Evropa i Rusija.

Večni diskurs slobode

Danas i ne postoji aktuelnija i druga tema od ove formulisane u naslovu okruglog stola, kada Srbija postaje plodno tle za ostvarivanje zaboravljenog pojma koga je Matija Bećković često spominjao - pojma slobode - rekao je otvarajući skup reditelj Emir Kusturica. Dok se u zemljama Zapadne Evrope ne govori o slobodi niti postoji ideja da se pokrene neki pacifistički pokret, Srbi ne prvi put, progovaraju svojim večnim diskursom - slobode.
„Danas Evropa ćuti i kako bi mnogi od naših medijskih intelektualaca rekli - vrši samoubistvo. Mislim da je obrnuto i da je Evropa davljena od onog momenta kada je po Maršalovom planu 1945. uloženo 50 milijardi. Reč sloboda se prevodila u Evropi na sve jezike, a ona je dolazila iz samo jednog centra, a to je onaj koji je uložio tih 50 milijardi. Najspornije je što je u rusko ukrajinskom konfliktu Evropa dovela u pitanje svoja najveća dostignuća, a to su ljudska prava i privatna svojina“.

Evropa pljačka Ruse

Evropa, rekao je Kusturica, pljačka Ruse, njihovu kulturu, njihova imanja, njihovim mačkama ne da da se takmiče, seče stabla koja su ruski pisci proevropske orjentacije zasadili, zabranjuje najvećem pijanisti na svetu da svira u Parizu, a najboljem dirigentu na svetu daje otkaz.
© Sputnik / Gavro DešićOtkrivanje spomenika Meši Selimoviću u Višegradu
Otkrivanje spomenika Meši Selimoviću u Višegradu - Sputnik Srbija
1/9
Otkrivanje spomenika Meši Selimoviću u Višegradu
© Sputnik / Gavro DešićSpomenikm Meši Selomoviću u Andrićgradu
Spomenikm Meši Selomoviću u Andrićgradu - Sputnik Srbija
2/9
Spomenikm Meši Selomoviću u Andrićgradu
© Sputnik / Gavro DešićVidovdanski dani u Višegradu
Vidovdanski dani u Višegradu - Sputnik Srbija
3/9
Vidovdanski dani u Višegradu
© Sputnik / Gavro DešićVidovdanski dani u Višegradu
Vidovdanski dani u Višegradu - Sputnik Srbija
4/9
Vidovdanski dani u Višegradu
© Sputnik / Gavro DešićMilo Lompar na Vidovdanskim danima u Višegradu
Milo Lompar na Vidovdanskim danima u Višegradu - Sputnik Srbija
5/9
Milo Lompar na Vidovdanskim danima u Višegradu
© Sputnik / Gavro DešićSlobodan Antonić na Vidovdanskim danima u Višegradu
Slobodan Antonić na Vidovdanskim danima u Višegradu - Sputnik Srbija
6/9
Slobodan Antonić na Vidovdanskim danima u Višegradu
© Sputnik / Gavro DešićVidovdanski dani u Višegradu
Emir Kusturica na Vidovdanskim danima u Višegradu - Sputnik Srbija
7/9
Vidovdanski dani u Višegradu
© Sputnik / Gavro DešićMatija Bećković na Vidovdanskim danima u Višegradu
Matija Bećković na Vidovdanskim danima u Višegradu - Sputnik Srbija
8/9
Matija Bećković na Vidovdanskim danima u Višegradu
© Sputnik / Dejan SimićIzložba u okviru Vidovdanskih svečanosti
Izložba u okviru Vidovdanskih svečanosti - Sputnik Srbija
9/9
Izložba u okviru Vidovdanskih svečanosti
1/9
Otkrivanje spomenika Meši Selimoviću u Višegradu
2/9
Spomenikm Meši Selomoviću u Andrićgradu
3/9
Vidovdanski dani u Višegradu
4/9
Vidovdanski dani u Višegradu
5/9
Milo Lompar na Vidovdanskim danima u Višegradu
6/9
Slobodan Antonić na Vidovdanskim danima u Višegradu
7/9
Vidovdanski dani u Višegradu
8/9
Matija Bećković na Vidovdanskim danima u Višegradu
9/9
Izložba u okviru Vidovdanskih svečanosti
„To je površina onoga što leži u suštini tog sukoba, a to je jedan obrazac koji vlada od 18., preneo se na 19. pa i 21. vek. To je dotrajavanje ideja Austrougarske carevine...“

Zagledana u Rubljovjevog Hrista

Razmatrajući Evropu i Rusiju kao dva pojma koja imaju ne samo različitu političku već i vrednosnu upotrebljivost i vrednosni sadržaj, bogoslov Darko Đogo je ukazao na činjenicu da možemo kroz čitav jedan milenijum da vidimo da su ovi odnosi bivali različiti, zahvaljući pogrešnim i na strahu zasnovanim percepcijama Rusije u Evropi.
„Prisustvujemo vojnom, političkom i finansijskom okršaju ali dok god vektori kulturnih vazalstava ne prestanu da deluju među Rusima i Srbima ne možemo se pretplatiti na pozitivan ishod. Zato je najznačajniji događaj, od očigledne antiruske histerije na Zapadu pravljenje jednog kolektivnog osećaja među Rusima da zapravo Rusija ne treba da bude vazal koji gleda u evropsko ogledalo da bi videla lepše crte svoga karaktera, nego Rusija treba da bude veličanstvena civilizacija pre zagledana u Rubljovjevog Hrista nego u evropsko venecijansko ogledalo“.
Pravni istoričar Zoran Čvorović postavio je pitanje da li su u okolnostima kada je posledično neminovno približavanje Rusije Aziji, posebno Kini i s obzirom na reakciju Zapada prema Rusiji, mogući onakvi odnosi kakvi su postojali u prošlosti između Evrope i Rusije.

Centar sveta se seli

Po njegovom dubokom uverenju odnosi kakvi su postojali u prošlosti između Evrope i Rusije, u budućnosti nisu mogući. Rusija će, smatra, sve dalja biti od Stare Evrope, od starog kontinenta, ne svojom voljom.
„Rusija je pružila ruku Evropi, ali Evropa kao taoc anglosaksonske politike u ovom trenutku želi gvozdenu zavesu prema Rusiji. Evropa se samim tim pretvara i u civilizacijsku i u ekonomsku provinciju i taoca anglosaksonskog sveta“.
Neminovno je, ocenio je, da će se kulturno i političko i ekonomsko opštenje Rusije okrenuti prema azijskom regionu, indijsko pacifičkom regionu koji danas polako ali sigurno postaje centar sveta. Atlanstki basen koji je u poslednja četri veka bio ekonomski i politički centar sveta prestaje da to bude i centar sveta se seli u azijsko pacifički region što će, kaže, neminovno uputiti Rusiju na saradnju sa tim zemljama.

Opasnost za opstanak čovečanstva

Posmatrano iz istorijske perspektive i današnje stvarnosti direktor Arhiva Srbije Miroslav Perišić rekao je da smo danas savremenici jednog dramatičnog, a možda i najdramatičnijeg vremena u istoriji jer je svet došao do tačke koju možemo da nazovemo opasnost za opstanak čovečanstva.
„Mnogo je faktora koji čine današnje vreme jednim vremenom koje mi istoričari najčešće nazivamo nova istorijska osnova. Lomi se stara epoha i u tom lomu događaju se neke pojave za koje nemamo istorijsko iskustvo – ne samo rat u Ukrajini i uzdrmani temelji svetskog poretka koji je bio na sceni već u toj nekoj pozadini imamo koronu i dramatične vesti io postojanju biolaboratorija“.

Nova definica odnosa

U kontekstu rata u Ukrajini ponovo je aktuelizovao pitanje Rusije i Evrope što zahteva, po mišljenju političkog analitičara Aleksandra Pavića, novu definiciju.
“Sada imamo civilizacijski rascep koga je Rusija ovog puta svesnija nego što je to bila u 19. veku jer se sada suočava sa dehristijanizovanom Evropom. Pre je moglo da se kaže da delimo istu kulturi i ako je reč o različitim crkvenim tradicijama, istu religiju. Sada je jasno da to nije tako.“
Sasvim izvesno i potpuno jasno je da, naglasio je u svom iscrpnom izlaganju profesor Milo Lompar, bez ruskog prisustva i uticaja unutar srpkog kulturnog prostora teško da srpsko postojanje na Zapadu ima bilo kakvu budućnost.
„Ono što je rekao Stojan Novaković da bez Rusije ne bi bilo Srbije je istorijska konstanta. Postoje stvari u istoriji i kulturi jednoga naroda koje se ne mogu napustiti, postoje granice koje su neodstupne, a jedna od takvih granica je i sa stanovišta interesa i sa stanovišta kulture neuvođenje bilo kakvih sankcija Ruskoj Federaciji“.

Meša je pored Andrića

© Sputnik / Gavro DešićOtkrivanje spomenika Meši Selimoviću u Višegradu
Otkrivanje spomenika Meši Selimoviću u Višegradu - Sputnik Srbija, 1920, 28.06.2022
Otkrivanje spomenika Meši Selimoviću u Višegradu
U okviru Vidovdanskih svečanosti na glavnom trgu Andrićgrada, Emir Kusturica, Milorad Dodik, član Predsedništva BiH, književnik Matija Bećković i profesor Milo Lompar otkrili su spomenik Meši Selimoviću, još jednom od velikana srpske književnosti.
„Pre nekih 40 godina, opraštajući se od Meše Selimovića na Novom groblju u Beogradu rekao sam – kada bismo se sahranjivali uspravno, ti bi bio jedan od prvih koji je to zaslužio. Sahraniti znači sačuvati. I evo, na 40-ti Vidovdan od odlaska Meše, vidimo ga kako se zauvek uspravio i stao pored Ive Andrića, na ono mesto koje je zauvek zauzeo i u srpskoj književnosti", rekao je Matija Bećković danas u Andrićgradu.
Takođe, svečanosti su obeležene i otvaranjem izložbe „Meša Selimović: izbor dokumenata“ čiji su autori Jelica Reljić, Aleksandar Marković i Nikola Adžić,a posljednje u nizu vidovdanskih dešavanja bilo je otvaranje izložbe slika Miće Popovića i Vere Božičković Popović u Galeriji „Petar Lubarda“ u Andrićevom institutu. Izložbu su otvorili Snežana Nešković Simić, Marina Cvetanović i Emir Kusturica.
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala