https://lat.sputnikportal.rs/20220627/umiru-li-pcele-kada-ubodu-ljude---odgovor-je-iznenadjujuci-1139179309.html
Umiru li pčele kada ubodu ljude - odgovor je iznenađujući
Umiru li pčele kada ubodu ljude - odgovor je iznenađujući
Sputnik Srbija
Umiru li pčele nakon što ubodu ljude? Iako smo ovu priču čuli puno puta u detinjstvu, ispostavlja se da je to u većini slučajeva samo priča. Postoje različite... 27.06.2022, Sputnik Srbija
2022-06-27T22:29+0200
2022-06-27T22:29+0200
2022-06-27T22:29+0200
nauka i tehnologija
nauka i tehnologija
magazin
pčele
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112277/28/1122772882_0:201:2929:1848_1920x0_80_0_0_61041aa9da1024ebcc941bbb23572f48.jpg
Procenjuje se da postoji oko 20.000 vrsta pčela širom sveta, od kojih je otprilike 500 onih koje ne bodu, a često se prikladno nazivaju „pčele bez uboda“ i uglavnom žive u tropskim krajevima. Takođe, postoje takozvane „rudarske pčele“ koje bodu, ali toliko slabo da se ubod smatra neefikasnim, piše Klik.Zanimljivo je da samo ženke pčela bodu, jer je žalac zapravo modifikovani cevasti organ preko kojeg ona odlaže svoja jaja. Ženske pčele znatno su brojnije od muških, a prosečna populacija pčela ima odnos ženskih i muških od oko pet prema jedan.Neke vrste pčela uginuće pošto ubodu ljude ili druge sisare zbog anatomije njihovog uboda. Žalac ulazi pod kožu žrtve, ostaje na mesti u upumpava otrov.Medonosne pčele, kojih ima desetak vrsta, najčešće ne umiru kada ubodu druge insekte ili paukove, što se obično događa samo ako pčela misli da je njena košnica napadnuta. To je zato što je žalac sposoban da probije relativno tanak egzoskelet insekta, a onda da se izvuče bez oštećenja.Međutim, to nije slučaj kada pčela ubode neke vrste insekata, kao što je na primer azijskim džinovski stršljen, poznat i kao stršljen ubica, kojeg debela spoljna koža štiti od uboda japanskih pčela. Međutim, pčele su našle rešenje i u tom slučaju, pa u raju napadaju tog stršljena i toplotom koja nastaje od lepršanja krila „sporo kuvaju“ protivnika.Stršljen je opasan protivnik za pčele, a čovek još opasniji. Ljudska je koža mnogo deblja od egzoskeleta većine insekata, što znači da žalac pčele ostaje zarobljen u koži.Nakon uboda, pčela odleti, a njen žalac ostaje, što stvara rupu u trbuhu pčele, a organi se povlače i odvajaju. Medonosna pčela u ovakvom stanju može da živi još nekoliko sati, ali vremenom će doći do gubitka tečnosti i prestanka rada unutrašnjih organa.Neke pčele ipak mogu da prežive napad čoveka jer imaju različite ubode od medonosnih pčela. Bumbari, stršljeni i ose, na primer, mogu da bodu više puta, a da ne uginu.Pčele su plašljive kada su daleko od svoje košnice i nemaju kako da se zaštite. Jedina dva značajna načina koja podstiču pčelu da ubode ljude je da je uhvate ili da osete kako im je košnica ugrožena. Međutim, ako se neko „zameri“ pčeli, one će pozvati u pomoć celu porodicu, koja onda može da napadne na žrtvu, prenosi Jutarnji list.
https://lat.sputnikportal.rs/20200910/naucno-otkrice-otrov-pcela-unistava-agresivne-celije-raka-dojke-1123371381.html
https://lat.sputnikportal.rs/20200516/plava-pcela-nije-izumrla-1122589077.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2022
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
nauka i tehnologija, magazin, pčele
nauka i tehnologija, magazin, pčele
Umiru li pčele kada ubodu ljude - odgovor je iznenađujući
Umiru li pčele nakon što ubodu ljude? Iako smo ovu priču čuli puno puta u detinjstvu, ispostavlja se da je to u većini slučajeva samo priča. Postoje različite vrste pčela, a neke od njih čak ni ne mogu da ubodu ljude.
Procenjuje se da postoji oko 20.000 vrsta pčela širom sveta, od kojih je otprilike 500 onih koje ne bodu, a često se prikladno nazivaju „pčele bez uboda“ i uglavnom žive u tropskim krajevima. Takođe, postoje takozvane „rudarske pčele“ koje bodu, ali toliko slabo da se ubod smatra neefikasnim,
piše Klik.
Zanimljivo je da samo ženke pčela bodu, jer je žalac zapravo modifikovani cevasti organ preko kojeg ona odlaže svoja jaja. Ženske pčele znatno su brojnije od muških, a prosečna populacija pčela ima odnos ženskih i muških od oko pet prema jedan.
Neke vrste pčela uginuće pošto ubodu ljude ili druge sisare zbog anatomije njihovog uboda. Žalac ulazi pod kožu žrtve, ostaje na mesti u upumpava otrov.
Medonosne pčele, kojih ima desetak vrsta, najčešće ne umiru kada ubodu druge insekte ili paukove, što se obično događa samo ako pčela misli da je njena košnica napadnuta. To je zato što je žalac sposoban da probije relativno tanak egzoskelet insekta, a onda da se izvuče bez oštećenja.
Međutim, to nije slučaj kada pčela ubode neke vrste insekata, kao što je na primer azijskim džinovski stršljen, poznat i kao stršljen ubica, kojeg debela spoljna koža štiti od uboda japanskih pčela. Međutim, pčele su našle rešenje i u tom slučaju, pa u raju napadaju tog stršljena i toplotom koja nastaje od lepršanja krila „sporo kuvaju“ protivnika.
Stršljen je opasan protivnik za pčele, a čovek još opasniji. Ljudska je koža mnogo deblja od egzoskeleta većine insekata, što znači da žalac pčele ostaje zarobljen u koži.
Nakon uboda, pčela odleti, a njen žalac ostaje, što stvara rupu u trbuhu pčele, a organi se povlače i odvajaju. Medonosna pčela u ovakvom stanju može da živi još nekoliko sati, ali vremenom će doći do gubitka tečnosti i prestanka rada unutrašnjih organa.
Neke pčele ipak mogu da prežive napad čoveka jer imaju različite ubode od medonosnih pčela. Bumbari, stršljeni i ose, na primer, mogu da bodu više puta, a da ne uginu.
Pčele su plašljive kada su daleko od svoje košnice i nemaju kako da se zaštite. Jedina dva značajna načina koja podstiču pčelu da ubode ljude je da je uhvate ili da osete kako im je košnica ugrožena. Međutim, ako se neko „zameri“ pčeli, one će pozvati u pomoć celu porodicu, koja onda može da napadne na žrtvu,
prenosi Jutarnji list.
