- Sputnik Srbija, 1920
SVET
Najnovije vesti iz sveta

Evropa se vraća u ugljeno doba

© Sputnik / Aleksandr Krяžev / Uđi u foto-galerijuUtovar uglja u vagone u rudniku "Bačatski"
Utovar uglja u vagone u rudniku Bačatski - Sputnik Srbija, 1920, 24.06.2022
Pratite nasTelegramOdyssey
Samo pola godine pošto je u Glazgovu potpisan sporazum po kome će razvijene zemlje do 2030. prestati da upotrebljavaju ugalj, on je postao sve traženija roba u EU. Posle Nemačke i Austrije i Holandija je najavila povratak na energiju uglja usled energetske krize koja je vinula u nebo cene gasa i nafte.
Obnovljive vidove energije, na kojima počiva zelena agenda, gotovo niko više i ne pominje. Dugogodišnje geopolitičke igre Amerike i Zapada o izbacivanju ruskih energenata sa evropskog tržišta, insistiranje na obnovljivim izvorima energije koji svetu ne mogu da ponude više od 20 odsto potrebne električne energije, prošle godine su doveli do energetske krize i cena gasa i nafte koje su parale nebo.

Energetska kriza i opstanak zelene agende

Ove godine tome se samo pridodala ukrajinska kriza i paketi zapadnih sankcija uvedenih Rusiji zbog vojne operacije u Ukrajini koji su se Zapadu dobrim delom obili o glavu. Procene norveških stručnjaka za energetiku su, a Norveška je drugi najveći snabdevač Evrope i gasom i naftom, da sledi još gora situacija i da će ove zime cena gasa izaći na 3500 dolara za hiljadu metara kubnih.
Hoće li se Evropska unija, nastala iz Evropske zajednice za ugalj i čelik, formirane 1951. godine radi stvaranja zajedničkog tržišta ta dva strateška proizvoda, vratiti na svoje početke. Pisanje zapadnih medija da ugalj, koji se u Evropskoj uniji, dugo smatrao gorivom prošlost, sada pomaže Evropi da zaštiti snabdevanje električnom energijom i da se izbori s dramatičnim porastom cena prirodnog gasa, potvrdili su i iz Evropske komisije. Kako je predočila njena funkcionerka Elina Bardram, EU će se privremeno vratiti na ugalj kako bi se izborila sa smanjenim dotokom ruskog gasa.
Dakle, kako sada stvari stoje ne da neće biti na vreme realizovani zaključci sa prošlogodišnjeg klimatskog samita u Glazgovu, nego je pitanje koliko je to uopšte izvodljivo.
Tada je još 370 termoelektrana na ugalj dobilo određen datum zatvaranja, čime je ukupan broj termoelektrana u svetu koje imaju jasan rok trajanja porastao na 750. Od tog broja 250 u zemljama OECD-a trebalo bi da bude zatvoreno do 230. godine, dok su manje razvijene zemlje dobile zadatak da svoje elektrane na ugalj zatvore do 2050.
Šta će, međutim, biti sa zelenom agendom pošto su prvo u Britaniji, a potom i u najrazvijenijim zemljama EU najavili povratak termoelektranama?
© Sputnik / Aleksandr Krяžev / Uđi u foto-galerijuIz Evropske komisije je i zvanično predočeno da će se, uprkos zelenoj agendi, EU privremeno vratiti uglju i termoelektranamana da bi prevazišla energetsku krizu
Bager na skladištu uglja  - Sputnik Srbija, 1920, 23.06.2022
Iz Evropske komisije je i zvanično predočeno da će se, uprkos zelenoj agendi, EU privremeno vratiti uglju i termoelektranamana da bi prevazišla energetsku krizu

Zeleni u velikoj manjini

Profesor na Rudarsko-geološkom fakultetu u Beogradu dr Dragan Ignjatović uveren je da Evropa neće odustati od svoje zelene agende, i da će ona samo biti odložena, iako je po tom pitanju u velikoj manjini u svetu.
„Imate 450 miliona ljudi u Evropi koji smatraju da ugalj više ne treba koristiti i imate 7,5 milijardi ljudi koji sve više koriste ugalj. Proizvodnja uglja je u 2021. godini po izveštaju Međunarodne agencije za energetiku, porasla 10 posto, tako da se sada oko 10.000 teravatčasova godišnje proizvodi struje na ugalj i zida se trenutno oko 600 novih termoelektrana“, kaže on za Sputnjik.
Ignjatović napominje da sve one zemlje koje najviše proizvode električnu energiju na ugalj, kao što je Poljska, još nisu izašle sa datumom kada napuštaju proizvodnju struje iz termoelektrana na ugalj. Po njegovoj oceni to sigurno neće biti pre 2050, a u slučaju Nemačke, pre 2038. godine.
One zemlje koje uglavnom koriste uvozni ugalj, kao što je Holandija koja nema svoju proizvodnju, po njegovoj oceni, imaće problem i sa nabavkom uglja. Holandija je, kako je predočio, polovinu uglja uvozila iz Rusije, a sankcije Zapada su obuhvatile i izvoz ruskog uglja.

Za razliku od EU, u svetu raste proizvodnja

I neće samo ona biti u problemu, jer oko 45 odsto uglja koje uveze EU stizalo je iz Rusije. U Nemačku kao najvećeg uvoznika i više - 53 odsto.
Posle Australije, na koju otpada oko trećina svetskog izvoza uglja, slede Indonezija i Rusija. Ugalj u proizvodnji električne energije na globalnom nivou učestvuje sa oko 40 odsto i taj odnos se nije značajnije menjao poslednjih 30 godina.
Najveći svetski izvoznik uglja je Australija, na koju otpada oko trećine svetskog izvoza, zatim slede Indonezija i Rusija. Australija se još nije odredila kada će napustiti proizvodnju uglja, što je njen najvredniji izvozni proizvod.
Savetnik u Udruženju za energetiku i rudarstvo Privredne komore Srbije, Miroslav Ignjatović ističe da je Evropa smanjila količinu iskopanog uglja.
„Ako ne računamo poslednju godinu, došlo je do znatnog smanjenja proizvodnje uglja u Evropi. To se pre svega odnosi na Nemačku gde se krenulo u zatvaranje rudnika i delom na Poljsku. Oni su najveći proizvođači i to kamenog uglja koji je izuzetnog kvaliteta i malo su smanjili proizvodnju, ali se još nisu odrekli termoelektrana. Planiraju, ali mislim da će ti planovi u slučaju Poljske biti odloženi za duže vreme. U Evropi je inače tendencija da se smanjuje količina struje iz termoelektrana, ali to nije slučaj i u svetu, gde beležimo čak i rast proizvodnje energije iz termokapaciteta“, predočava sagovornik Sputnjika.

Uzletela i cena uglja

Za njega je iznenađujuće to što Nemci nisu odustali od gašenja nukleranih elektrana i smatra da će problem nedostajućih energenata verovatno rešiti da nadoknade otvaranjem već zatvorenih rudnika uglja.
„Češka je takođe zatvorila svoje rudnike i teško je ako oni nisu na pravilan način konzervirani da proizvodnja ponovo bude pokrenuta. I to je najveći problem koji se sada postavlja oko proizvodnje uglja u Evropi. Poljaci su skoro počeli sa zatvaranjem rudnika i vrlo brzo mogu te svoje kapacitete da aktiviraju, ali ostale zemlje mislim da neće moći u brzom roku da povećaju proizvodnju“, objašnjava za Sputnjik Ignjatović iz PKS.
Uz sve te probleme poseban je i cena uglja koja je zbog teškoća u snabdevanju sve skupljim energentima krenula da raste sredinom prošle godine u u avgustu uvećana 106 odsto i dostigla 166 dolara po toni. Sa izbijanjem ukrajinske krize, početkom marta ove godine iznosila je neverovatnih 400 dolara za tonu, da bi se pre mesec dana "primirila" na 303 dolara.
© AP Photo / Michael SohnObnovljivi izvori energije, na kojima počiva zelena agenda, nisu u stanju da nadomeste realne potrebe za električnom energijom
Vetrenjača - Sputnik Srbija, 1920, 23.06.2022
Obnovljivi izvori energije, na kojima počiva zelena agenda, nisu u stanju da nadomeste realne potrebe za električnom energijom
Ignjatović kaže da ono što je dobro po pitanju uglja je to što je ta strateška sirovina ravnomerno raspoređena u svetu, zato uvoz ruskog uglja koji je pod sankcijama, po njegovoj oceni, lakše može da se nadomesti nego što je to u slučaju gasa. Australija je, kako napominje, povećala proizvodnju, kao i Južna Afrika.

Ni Srbija ne odustaje od termoelektrana

Stručnjak PKS kaže da ni Srbija ne odustaje od termoelektrana i to na duže vreme, ali da to neće uticati na intenciju da se poveća učešće obnovljivih izvora energije u proizvodnji struje koji su trenutno u našem ukupnom bilansu proizvedene električne energije zanemarivi. Iz termoelektrana dolazi oko 65 odsto, a ostatak iz hidroelektrana.
Zelena agenda je, sasvim je jasno, na velikom ispitu koliko god da će njeno odlaganje biti privremeno. Pitanje je samo koliko će to „privremeno“ potrajati.
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala