https://lat.sputnikportal.rs/20220623/kljucni-korak-koji-bi-vodio-ka-konacnom-kraju-evropske-unije-kakvu-poznajemo--1138988332.html
Ključni korak koji bi vodio ka konačnom kraju Evropske unije kakvu poznajemo
Ključni korak koji bi vodio ka konačnom kraju Evropske unije kakvu poznajemo
Sputnik Srbija
Ukoliko bi bio usvojen predlog Olafa Šolca da EU odluke koje se tiču spoljne politike donosi kvalifikovanom većinom umesto konsenzusom, sankcionisao bi postojeće tendencije da velike i moćne države određuju politiku EU i dodatnom jačanju uticaja jačih i bogatijih zemalja, pre svega osovine Pariz-Berlin. Bio bi to kraj Unije kakvu poznajemo.
2022-06-23T20:02+0200
2022-06-23T20:02+0200
2022-06-23T20:02+0200
svet
svet
svet – politika
olaf šolc
predlog
glasanje
evropska unija (eu)
članstvo u eu
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/06/17/1139012495_0:36:2927:1682_1920x0_80_0_0_dc613d2a3048e9a3e5077da38d9f9f8d.jpg
Bio bi to kraj Unije kakvu poznajemo.Usvajanje Šolcovog predloga značilo bi nadjačavanje – velike i moćne države Unije, uz podršku nekolicine manjih, preglasavale bi države koje smatraju da se predlozi ne slažu sa njihovim interesima, kaže politikolog Aleksandar Gajić.Motivi trenutno geopolitički, odražavaju dublju krizu UnijeMotivi nemačkog kancelara da pokrene ovakvu inicijativu potreba su za geopolitičkim pozicioniranjem Unije, ali taj motiv je, prema Gajićevim rečima, samo trenutan zbog pitanja o davanju statusa kandidata za članstvo Ukrajini i Moldaviji. Razlozi za predlaganje načina odlučivanja su dublji, navodi on, zato što do konsenzusa u donošenju odluka ne može da dođe zbog interesnog razmimoilaženja među članicama.Ranije se konsenzus postizao pregovorima i ustupcima – ako bi država pristala na neku odluku, dobijala bi „kompenzaciju“ tako što bi joj se popuštalo po nekom drugom pitanju. Sada su, međutim, države nepopustljive i po mnogim pitanjima nije moguće napraviti kompromis – zato se razmišlja kako transformisati način glasanja da bi vodeće države EU i briselska birokratija mogle da nastave da vode politiku koja im odgovara, u šta spada i transatlantsko partnerstvo sa SAD dodaje on. Čitav niz država nezadovoljan je politikom koju Unija vodi poslednjih nekoliko meseci i nerado sledi taj kurs.Već sada postoji mogućnost da se u okviru EU odluke donose kvalifikovanom većinom, podseća profesor beogradskog FPN Slobodan Samardžić. U slučajevima takozvane „zajedničke akcije“, kao što je slučaj u BiH (operacija „Altea“) ili na Kosovu i Metohiji (EULEKS), nije bila potrebna jednoglasnost. Ali, generalne strategije i zajedničke stavove, odnosno strateške odluke i pogleda Unije koji se tiču konkretnog konflikta, traži se konsenzus.Šolcov predlog opipavanje terenaOba naša sagovornika saglasna su da Šolcov predlog nema velike šanse da bude usvojen. Prema Gajićevim rečima, pre se radi o opipavanju terena nego o praktičnom pokušaju njegove realizacije.Olaf Šolc insistira na efikasnosti, ali mišljenje je Samardžića da Unija u ovom trenutku nije spremna na takav korak. U okviru Unije nalazi se veliki broj zemalja koje imaju različite strateške interese, objašnjava on, i pominje razliku između novih, istočnoevropskih i srednjeevropskih članica koje su, kako kaže, NATO jastrebovi, i starih članica.Berlin i Pariz, iako su članice NATO-a i učestvuju u njegovim akcijama, ne gledaju blagonaklono na Alijansu, a pored njih postoji i niz zemalja koje insistiraju na evropskoj dimenziji spoljne i bezbednosne politike uz oslanjanje na NATO.Govoreći u Bundestagu, Šolc je ponovio da se zalaže za reforme u EU, pre svega za promenu pravila glasanja kako bi se sprečilo da pojedinačne zemlje blokiraju odluke većine, posebno apostrofirajući spoljnu politiku kao oblast u kojoj je takva promena nužna.Međutim, kako prenosi portal Politiko, malo je verovatno da će njegov predlog proći jer već nekoliko zemalja, uključujući i Francusku, iznelo primedbe na ukidanje prava veta u ključnim oblastima kao što je spoljna politika.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
eu, glasanje, šolc, predlog
eu, glasanje, šolc, predlog
Ključni korak koji bi vodio ka konačnom kraju Evropske unije kakvu poznajemo
Ukoliko bi bio usvojen predlog Olafa Šolca da odluke koje se tiču spoljne politike EU donosi kvalifikovanom većinom umesto konsenzusom, ozakonile bi se postojeće tendencije da velike i moćne države određuju politiku EU i došlo bi do dodatnog jačanja uticaja jačih i bogatijih zemalja, pre svega osovine Pariz-Berlin.
Bio bi to kraj Unije kakvu poznajemo.
Usvajanje Šolcovog predloga značilo bi nadjačavanje – velike i moćne države Unije, uz podršku nekolicine manjih, preglasavale bi države koje smatraju da se predlozi ne slažu sa njihovim interesima, kaže politikolog Aleksandar Gajić.
„To bi obesnažilo strukturu i ravnopravnost članica i ona pitanja koja su vezana za spoljnu politiku, a i za čitav niz oblasti gde je potreban konsenzus i predstavljalo bi kraj EU kako je ona funkcionisala od Mastrihta pa na ovamo“, komentariše on.
Motivi trenutno geopolitički, odražavaju dublju krizu Unije
Motivi nemačkog kancelara da pokrene ovakvu inicijativu potreba su za geopolitičkim pozicioniranjem Unije, ali taj motiv je, prema Gajićevim rečima, samo trenutan zbog pitanja o davanju statusa kandidata za članstvo Ukrajini i Moldaviji. Razlozi za predlaganje načina odlučivanja su dublji, navodi on, zato što do konsenzusa u donošenju odluka ne može da dođe zbog interesnog razmimoilaženja među članicama.
„Razlozi su geopolitički u ovoj konkretnoj situaciji. Ali, suština priče je da je sve teže uspostaviti konsenzus po ključnim pitanjima po kojima je, po Lisabonskom sporazumu neophodan konsenzus. Pošto institucije EU sada vode politiku koja je često suprotna interesima mnogih država članica, a nekada i gotovo svih, jako je teško postići konsenzus“, objašnjava Gajić.
Ranije se konsenzus postizao pregovorima i ustupcima – ako bi država pristala na neku odluku, dobijala bi „kompenzaciju“ tako što bi joj se popuštalo po nekom drugom pitanju. Sada su, međutim, države nepopustljive i po mnogim pitanjima nije moguće napraviti kompromis – zato se razmišlja kako transformisati način glasanja da bi vodeće države EU i briselska birokratija mogle da nastave da vode politiku koja im odgovara, u šta spada i transatlantsko partnerstvo sa SAD dodaje on. Čitav niz država nezadovoljan je politikom koju Unija vodi poslednjih nekoliko meseci i nerado sledi taj kurs.
Već sada postoji mogućnost da se u okviru EU odluke donose kvalifikovanom većinom, podseća profesor beogradskog FPN Slobodan Samardžić. U slučajevima takozvane „zajedničke akcije“, kao što je slučaj u BiH (operacija „Altea“) ili na Kosovu i Metohiji (EULEKS), nije bila potrebna jednoglasnost. Ali, generalne strategije i zajedničke stavove, odnosno strateške odluke i pogleda Unije koji se tiču konkretnog konflikta, traži se konsenzus.
„Ako Šolc misli da se kvalifikovana većina proširi na donošenje zajedničkih stavova i strategija, mislim da bi to formalizovalo unutrašnju hijerarhiju u EU. To bi bilo jedinstvo pod pritiskom ili pod silom jačih“, smatra Samardžić.
Šolcov predlog opipavanje terena
Oba naša sagovornika saglasna su da Šolcov predlog nema velike šanse da bude usvojen. Prema Gajićevim rečima, pre se radi o opipavanju terena nego o praktičnom pokušaju njegove realizacije.
„Mislim da se čitav niz država, čak i one koje su u poslednjih nekoliko meseci pristupile ovom postrojavanju u ovaj jedan geopolitički front, neće sa ovim složiti jer bi to značilo njihovo konstantno preglasavanje po čitavom nizu pitanja koje su im od vitalne važnosti. Tako da mislim da čitav niz zemalja, ne samo one koje kao Mađarska sada odskaču, neće hteti da učestvuju u tome jer bi to značilo da, recimo Poljska, koja sada podržava politiku prema Ukrajini, neće hteti da pređe na drugi vid odlučivanja jer bi to značilo nametanje većinske volje državama članicama koje ostaju u manjini. Dugoročno, oni neće pristati na takvu promenu“, smatra Gajić.
Olaf Šolc insistira na efikasnosti, ali mišljenje je Samardžića da Unija u ovom trenutku nije spremna na takav korak. U okviru Unije nalazi se veliki broj zemalja koje imaju različite strateške interese, objašnjava on, i pominje razliku između novih, istočnoevropskih i srednjeevropskih članica koje su, kako kaže, NATO jastrebovi, i starih članica.
Berlin i Pariz, iako su članice NATO-a i učestvuju u njegovim akcijama, ne gledaju blagonaklono na Alijansu, a pored njih postoji i niz zemalja koje insistiraju na evropskoj dimenziji spoljne i bezbednosne politike uz oslanjanje na NATO.
„Ako bi došlo do glasanja kvalifikovanom većinom, onda bi neka nezadovoljna manjina imala nekakvo moralno pravo na opstrukciju. Oni to znaju i zbog toga ostavljaju da se glavne odluke donose jednoglasno“, zaključuje Samardžić.
Govoreći u Bundestagu, Šolc je ponovio da se zalaže za reforme u EU, pre svega za promenu pravila glasanja kako bi se sprečilo da pojedinačne zemlje blokiraju odluke većine, posebno apostrofirajući spoljnu politiku kao oblast u kojoj je takva promena nužna.
Međutim, kako prenosi portal Politiko, malo je verovatno da će njegov predlog proći jer već nekoliko zemalja, uključujući i Francusku, iznelo primedbe na ukidanje prava veta u ključnim oblastima kao što je spoljna politika.
