Zapadni Balkan zbija redove: Brisel okreće glavu od njih
20:00 22.06.2022 (Osveženo: 08:39 10.12.2022)
© Sputnik / Lola Đorđević
Pratite nas
Značaj odluke lidera Zapadnog Balkana o zajedničkom nastupu prema EU ogleda se u tome što žele da budu konkurentni državama takozvanog Istočnog partnerstva, pre svega Ukrajini, Moldaviji i Gruziji. Ove zemlje, zbog geostrateških razloga, za Brisel postaju sve značajnije. Međutim, EU će imati pojedinačan pristup prema svim zemljama.
Politikolog Dejan Vuk Stanković kaže da je ovaj zajednički nastup neka vrsta uključivanja u trku za političku naklonost i zainteresovanost Brisela u okolnostima koje nisu povoljne za Zapadni Balkan:
„Stagnira proces proširenja EU ka Zapadnom Balkanu, ta društva imaju probleme, a EU nije ni približno toliko zainteresovana za proširenje kao što je to bio slučaj u prethodnoj deceniji ili kao što je bio slučaj devedesetih godina“.
Zajednički nastup ne remeti planove EU
Srpski predsednik Aleksandar Vučić i premijeri Severne Makedonije i Albanije, Dimitar Kovačevski i Edi Rama, posle konsultacija odlučili su se na zajednički odlazak na samit EU-Zapadni Balkan.
„Nakon detaljnih i sveobuhvatnih konsultacija sa saradnicima i članovima vlada, lideri tri zemlje doneli su odluku o zajedničkom odlasku na samit, pri čemu su usaglašeni i principi koji će predstavljati glavnu okosnicu razgovora sa brojnim zvaničnicima Evropske unije“, navedeno je u saopštenju Predsedništva Srbije.
22 Jun 2022, 13:57
Zajednički nastup znak je da Srbija, Albanija i Severna Makedonija u geopolitičkom smislu u prvi plan stavljaju evropsku perspektivu i vide sebe, kako u regionalnom, tako i u kontinentalnom partnerstvu kao neku vrstu strateške opcije, ma koliko to u ovom trenutku ne delovalo realno, konstatuje Stanković i dodaje:
„Pre svega, mislim da postoji pojedinačni pristup prema svim zemljama, da se EU ne bavi mnogo temom koja se zove „Otvoreni Balkan“. Svaka zemlja pojedinačno će predstavljati svoja dostignuća u pogledu reformi i svaka će se pojedinačno suočavati sa zahtevima Brisela“.
A zahtevi su, objašnjava naš sagovornik, u odnosu na Albaniju i Severnu Makedoniju drugačiji, nego u odnosu na Srbiju.
„Tako da ove tri zemlje neće biti tretirane kao neki zajednički politički entitet“, smatra Stanković.
Kada je reč o Srbiji, otvara se pitanje Kosova i Metohije, kao i budućnosti BiH u političkom smislu; takođe kao problem se postavlja i primena reformskih procesa na način kako to Brisel zamišlja. Isto važi i za Severnu Makedoniju i Albaniju, s tom razlikom što te dve države, kako Stanković kaže, imaju gorak ukus u evropskim integracijama – sto odsto su uskladili svoje spoljne i bezbednosne politike sa politikom Brisela, a još nisu dobile zeleno svetlo za početak pregovora o članstvu.
„Taj zajednički nastup je više neka vrsta medijskog i diplomatskog pritiska tih zemalja da povrate svoj značaj u očima EU, nego što je dokaz nekog istinskog jedinstva ili nego što je dokaz da se radi o političkoj i ekonomskoj sili koja će privući pažnju Evrope sama po sebi“, navodi Stanković.
Milozvučne fraze briselske birokratije
Da li će pokušaj Srbije, Albanije i Severne Makedonije da zajedničkim nastupom pokažu mogućnost saradnje, mogućnost usaglašavanja politika uprkos razlikama koje postoje i postojaće, prema Stankovićevim rečima, ne zavisi samo od lidera zemalja Zapadnog Balkana – zavisi od evrobirokratije i stavova najznačajnijih država Unije, pre svega Francuske i Nemačke.
„Koliko sam shvatio, tamo nema velikog entuzijazma za proširenje EU u dogledno vreme, posebno ne u kontekstu rata u Ukrajini i neizvesnog epiloga svega toga što se dešava u odnosima sa Rusijom“, zaključuje Stanković.
„Posvećenost perspektivi članstva Zapadnog Balkana u EU“, što se prema najavama medija očekuje da stoji u saopštenju šefova država i vlada EU nakon samita je, kaže Stanković lepo, ali ne govori mnogo.
„To je milozvučna fraza u nedostatku konkretnih koraka ka članstvu“, ističe naš sagovornik i podseća da su pred samit u cirkulaciji, mnogi non pejperi – austrijski, francuski, a nešto ranije i slovenački.
„Ti provizorni predlozi, kada ih uzmete same po sebi, govore da ono što je zapravo bio mamac za zemlje Zapadnog Balkana, punopravno članstvo u ovom trenutku, nije na stolu. Sve to je različito od onoga što su sve ove zemlje, kada su počinjale evropske integracije očekivale i onoga što se desilo sa zemljama srednje i istočne Evrope koje su, nakon pada Berlinskog zida, postale punopravne članice. Dakle, retko ko u Evropi govori o punopravnom članstvu, a i uslovi za to članstvo su teško dostižni, barem kada je reč o Srbiji“, zaključuje Stanković.
